Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Slađane Nakić Momirović, predsednika veća, Marine Milanović, Dobrile Strajina, Katarine Manojlović Andrić i Branislava Bosiljkovića, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Nemanja Aleksić, advokat iz ..., protiv tuženih Grada Beograda, čiji je zastupnik Gradsko pravobranilaštvo i JKP Beograd put iz Beograda, radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 6157/19 od 11.09.2019. godine, u sednici održanoj 17.12.2020. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 6157/19 od 11.09.2019. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužilje izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 6157/19 od 11.09.2019. godine.

ODBIJA SE zahtev tuženog Grada Beograda za naknadu troškova postupka po reviziji.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P 27179/15 od 08.03.2018. godine, prvim stavom izreke, dozvoljeno je objektivno preinačenje tužbe izvršene u podnesku tužilje od 22.11.2017. godine. Drugim stavom izreke, odbijen je kao neosnovan zahtev tužilje kojim je tražila da se obavežu tuženi da joj na ime naknade nematerijalne štete solidarno isplate, i to na ime pretrpljenih fizičkih bolova iznos od 250.000,00 dinara, na ime pretrpljenog straha iznos od 200.000,00 dinara, na ime pretrpljenih duševnih bolova zbog umanjenja životne aktivnosti iznos od 400.000,00 dinara i na ime pretrpljenih duševnih bolova usled naruženosti iznos od 100.000,00 dinara, sve sa zakonskom zateznom kamatom počev od 08.03.2018. godine, pa do isplate. Trećim stavom izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužilje kojim je tražila da se obavežu tuženi da joj na ime naknade materijalne štete zbog izgubljene zarade solidarno isplate mesečne iznose bliže navedene u ovom stavu izreke, sa zakonskom zateznom kamatom počev od 01.04.2013. godine, pa do isplate. Četvrtim stavom izreke, obavezana je tužilja da tuženom Gradu Beogradu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 12.000,00 dinara. Petim stavom izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužilje kojim je tražila da se obavežu tuženi da joj naknade troškove parničnog postupka.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 6157/19 od 11.09.2019. godine, prvim stavom izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužilje i prvostepena presuda potvrđena. Drugim stavom izreke, odbijen je zahtev tužilje za naknadu troškova drugostepenog postupka, kao neosnovan.

Protiv pravnosnažne drugostepene presude, tužilja je blagovremeno izjavila reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava sa predlogom da se o reviziji odlučuje kao izuzetno dozvoljenoj, na osnovu člana 404. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11 ... 87/18), a radi potrebe razmatranja pravnih pitanja od opšteg interesa i pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana, kao i radi ujednačavanja sudske prakse.

Prema članu 404. ZPP revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). O dozvoljenosti i osnovanosti posebne revizije odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.

Vrhovni kasacioni sud nije prihvatio predlog za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj po članu 404. ZPP, budući da su pitanja na koja se ukazuje kao sporna, vezana za konkretnu činjeničnu podlogu i rešenje spornog odnosa stranaka, a pobijana drugostepena presuda je u skladu sa sudskom praksom i pravnim shvatanjima. Osim toga, revizija je usmerena na razrešenje činjeničnog pitanja konkretnog spora, a ukazivanjem na postojanje odgovornosti tuženih za nastalu štetu i primenu pravila o teretu dokazivanja, zapravo se osporava utvrđeno činjenično stanje, što nije razlog za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj radi razmatranja pravnih pitanja od opšteg interesa i pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana, kao i ujednačavanja sudske prakse, zbog čega je odlučeno kao u prvom stavu izreke.

Stoga nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. ZPP, iz kojih razloga je i odlučeno kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je našao da je revizija nedozvoljena.

Odredbom člana 403. stav 3. ZPP propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužba radi naknade štete podneta je 28.12.2015. godine, a vrednost predmeta spora pobijanog dela pravnosnažne presude iznosi 1.009.134,06 dinara.

Pošto vrednost predmeta spora pobijanog dela pravnosnažne presude očigledno ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, revizija tužilje nije dozvoljena.

Na osnovu člana 413. ZPP, odlučeno je kao u drugom stavu izreke.

Odbijen je zahtev za naknadu troškova za sastav odgovora na reviziju primenom člana 154. stav 1. ZPP, jer isti nisu bili potrebni i nužni za vođenje parnice, zbog čega je odlučeno kao u stavu trećem izreke rešenja.

Predsednik veća - sudija

Slađana Nakić Momirović,s.r.

Za tačnost otpravka

upravitelj pisarnice

Marina Antonić