Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija Branislava Bosiljkovića predsednika veća, Branke Dražić, Danijele Nikolić, Marine Milanović i Dobrile Strajina članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Ivo Strujić advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije – Prekršajni sud u Beogradu, koju zastupa Državno pravobranilaštvo, Beograd, radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv rešenja Višeg suda u Beogradu Gžrr 153/19 od 10.05.2019. godine, ispravljenog rešenjem Gžrr 153/19 od 07.06.2019.godine, u sednici veća održanoj dana 26.08.2021. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužene izjavljenoj protiv rešenja Višeg suda u Beogradu Gžrr 153/19 od 10.05.2019. godine, ispravljenog rešenjem Gžrr 153/19 od 07.06.2019.godine.

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužene izjavljena protiv rešenja Višeg suda u Beogradu Gžrr 153/19 od 10.05.2019. godine, ispravljenog rešenjem Gžrr 153/19 od 07.06.2019.godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom na osnovu priznanja Prvog osnovnog suda u Beogradu Prr 570/18 od 30.01.2019. godine, stavom prvim izreke, obavezana je tužena da tužilji, na ime naknade nematerijalne štete zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u predmetu Prekršajnog suda u Beogradu Pr 38013/14 isplati iznos od 300,00 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate sa zakonskom zateznom kamatom od 18.01.2019. godine do isplate. Stavom drugim izreke, obavezana je tužilja da tuženoj na ime troškova parničnog postupka isplati iznos od 6.000,00 dinara. Stavom trećim izreke, odbijen je kao neosnovan zahtev tužilje da se obaveže tužena da tužilji isplati troškove parničnog postupka.

Rešenjem Višeg suda u Beogradu Gžrr 153/19 od 10.05.2019. godine, ispravljenog rešenjem Gžrr 153/19 od 07.06.2019.godine, stavom prvim izreke, usvojena je žalba tužilje i preinačeno je rešenje o troškovima parničnog postupka sadržano u stavu drugom izreke presude Prvog osnovnog suda u Beogradu Prr 570/18 od 30.01.2019. godine i odbijen je kao neosnovan zahtev tužene da sud obaveže tužilju na naknadu troškova parničnog postupka. Stavom drugim izreke, usvojena je žalba tužilje i preinačeno je rešenje o troškovima parničnog postupka sadržano u stavu trećem izreke presude Prvog osnovnog suda u Beogradu Prr 570/18 od 30.01.2019. godine i obavezana tužena da tužilji isplati iznos od 19.500,00 dinara na ime troškova parničnog postupka sa zakonskom zateznom kamatom počev od dana nastupanja uslova za izvršenje pa do isplate.

Protiv pravnosnažnog rešenja donetog u drugom stepenu tužena je blagovremeno izjavila reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči primenom člana 404. Zakona o parničnom postupku.

Prema odredbi člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku (“Službeni glasnik RS", br. 72/11, 49/13 - US, 74/13 - US, 55/14 i 87/18 - u daljem tekstu: ZPP), revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako Vrhovni kasacioni sud oceni da je to potrebno radi razmatranja pravnih pitanja od opšteg interesa, ili pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana, odnosno radi ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava. Stavom 2. istog člana propisano je da o dozvoljenosti i osnovanosti revizije iz stava prvog ovog člana odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, ne postoje razlozi predviđeni navedenom odredbom da bi se dozvolilo odlučivanje o posebnoj reviziji tužene. O troškovima postupka odlučeno je pravilnom primenom procesno-pravnih odredbi, uz ispravno tumačenje člana 24. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, a postojanje jedne odluke ne ukazuje na neujednačenu sudsku praksu.

Na osnovu iznetog, primenom člana 404. stav 1. ZPP odlučeno je kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP u vezi člana 420. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Odredbom člana 28. stav 1. ZPP propisano je da kad je za utvrđivanje stvarne nadležnosti, sastava suda, prava na izjavljivanje revizije i u drugim slučajevima predviđenim u ovom zakonu merodavna vrednost predmeta spora, kao vrednost predmeta spora uzima samo vrednost glavnog zahteva, dok se prema stavu 2. istog člana kamate, ugovorna kazna i ostala sporedna potraživanja kao i parnični troškovi ne uzimju u obzir ako ne čine glavni zahtev.

U konkretnom slučaju revizija je izjavljena protiv rešenja kojim je odlučeno o troškovima drugostepenog postupka, što u ovoj pravnoj stvari ne predstavlja glavni zahtev već sporedno potraživanje, zbog čega revizija nije dozvoljena.

Imajući u vidu izloženo, na osnovu člana 413. ZPP, odlučeno je kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća - sudija

Branislav Bosiljković, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić