.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 383/2021
09.02.2022. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Zvezdane Lutovac, predsednika veća, Dragane Marinković, Ivane Rađenović, Tatjane Matković Stefanović i Tatjane Miljuš, članova veća, u pravnoj stvari tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Ankica Miškov, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije - Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, koju zastupa Državno pravobranilaštvo, Odeljenje u Subotici, radi isplate, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Somboru Gž 1337/20 od 12.10.2020. godine, u sednici održanoj 09.02.2022. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Somboru Gž 1337/20 od 12.10.2020. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužene izjavljena protiv presude Višeg suda u Somboru Gž 1337/20 od 12.10.2020. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Somboru P 1037/19 od 30.06.2020. godine, stavom prvim izreke, delimično je usvojen tužbeni zahtev i obavezana tužena da tužiocu na ime manje isplaćene lične invalidnine za period od januara meseca 2019. godine zaključno sa junom 2019. godine, isplati pojedinačne mesečne iznose sa zakonskom zateznom kamatom, bliže određeno ovim stavom izreke, kao i na ime razlike po osnovu naknade za vreme nezaposlenosti za period od januara 2018. godine zaključno sa junom 2019. godine, isplati pojedinačne mesečne iznose sa zakonskom zateznom kamatom, bliže određeno ovim stavom izreke, dok je odbijen kao neosnovan zahtev tužioca za isplatu zakonske zatezne kamate na iznos razlike naknade za vreme nezaposlenosti preko dosuđene za mesec april 2018. godine od 29.06.2018. godine pa do tražene od 28.06.2018. godine i za mesec oktobar 2018. godine preko dosuđene od 29.12.2018. godine pa do tražene od 28.12.2018. godine. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tužioca za oslobođenje od obaveze plaćanja sudske takse u ovoj pravnoj stvari. Stavom trećim izreke, obavezana je tužena da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 69.500,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti odluke do isplate.
Presudom Višeg suda u Somboru Gž 1337/20 od 12.10.2020. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužene i potvrđena prvostepena presuda u pobijenom usvajajućem delu. Stavom drugim izreke odbijen je zahtev tužene za naknadu troškova žalbenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužena je izjavila reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, s`tim što je predložila da se o reviziji odluči u smislu člana 404. Zakona o parničnom postupku zbog potrebe ujednačavanja sudske prakse.
Primenom člana 404. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 72/11...55/14), posebna revizija se može izjaviti zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koje se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse kao i kada je potrebno novo tumačenje prava. Prema stavu 2. istog člana ispunjenost uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije Vrhovni kasacioni sud ceni u veću od pet sudija.
Ispitujući dozvoljenost izjavljene revizije na osnovu člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11 i 55/14), Vrhovni kasacioni sud je našao da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tužene kao izuzetno dozvoljenoj. Predmet tražene pravne zaštite je isplata manje isplaćene invalidnine i razlike po osnovu naknade za vreme nezaposlenosti, na osnovu tužiocu priznatog prava na isplatu iste. O pravu tužioca i visini traženih naknada sudovi su odlučili uz primenu materijalnog prava koje je u skladu sa pravnim shvatanjem izraženim kroz odluke Vrhovnog kasacionog suda u kojima je odlučivano o istovetnim zahtevima tužilaca sa istim ili sličnim činjeničnim stanjem i pravnim osnovom. Posebnom revizijom se ne može pobijati pravnosnažna presuda zbog pogrešne ocene izvedenih dokaza (čime se zapravo osporava utvrđeno činjenično stanje) zbog čega u konkretnom slučaju ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana kao ni potreba za ujednačavanjem sudske prakse ili novog tumačenja prava, pa je odlučeno kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije na osnovu člana 410. stav 2. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Prema članu 468. stav 1. ZPP, sporovima male vrednosti smatraju se sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koji ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe. Po članu 479. stav 6. ZPP, protiv odluke drugostepenog suda kojom je odlučeno u sporu male vrednosti revizija nije dozvoljena.
Tužba radi isplate lične invalidnine i naknade za nezaposlenost podneta je 11.06.2019. godine, a vrednost predmeta spora je 96.820,00 dinara, što prema srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra.
S`obzirom na to da vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra, radi se o sporu male vrednosti, u kome revizija nije dozvoljena.
Na osnovu člana 413. ZPP, odlučeno je kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća - sudija
Zvezdana Lutovac, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
