.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 3845/2024
07.03.2024. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislava Bosiljkovića, predsednika veća, Branke Dražić, Dragane Boljević, Marine Milanović i Radoslave Mađarov, članova veća, u vanparničnom postupku predlagača AA iz ..., koga zastupa Ermedin Društinac advokat iz ..., protiv protivnika predlagača BB iz sela ..., Opština ..., koga zastupa Zoran Janićijević advokat iz ..., radi priznanja strane sudske odluke, odlučujući o reviziji protivnika predlagača izjavljenoj protiv rešenja Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 2541/23 od 01.11.2023. godine, na sednici održanoj 07.03.2024. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji protivnika predlagača izjavljenoj protiv rešenja Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 2541/23 od 01.11.2023. godine. ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija protivnika predlagača izjavljena protiv rešenja Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 2541/23 od 01.11.2023. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Rešenjem Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 2541/23 od 01.11.2023. godine, stavom prvim izreke, odbijena je žalba protivnika predlagača i potvrđeno rešenje Višeg suda u Novom Pazaru R 18/23 od 20.07.2023. godine kojim se priznaje pravnosnažna presuda Osnovnog suda u Kotoru P 496/19/18 od 07.08.2020. godine (stav prvi izreke) i obavezan protivnik predlagača da naknadi predlagaču troškove vanparničnog postupka od 64.550,00 dinara (stav drugi izreke). Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev protivnika predlagača za naknadu troškova drugostepenog postupka.
Protiv drugostepenog rešenja protivnik predlagača je izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava, pozivajući se na član 404. Zakona o parničnom postupku (posebna revizija).
Po oceni Vrhovnog suda, nisu ispunjeni zakonski uslovi za odlučivanje o reviziji protivnika predlagača kao izuzetno dozvoljenoj, u smislu člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 72/11, 49/13-US, 74/13- US, 55/14, 87/18, 18/20, 10/23, u daljem tekstu: ZPP), jer u konkretnom slučaju nema razloga koji bi ukazivali na potrebu razmatranja pravnih pitanja od opšteg interesa ili pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potrebe za ujednačavanjem sudske prakse ili novim tumačenjem prava. Revizijom se ukazuje na pogrešnu primenu odredaba člana 89, 90 i 91. Zakona o rešavanju sukoba zakona sa propisima drugih zemalja, ali se ne ukazuje na razloge za izuzetnu dozvoljenost revizije, u smislu člana 404. stav 1. ZPP.
Iz iznetih razloga, odlučeno je kao u stavu prvom izreke, na osnovu člana 404. stav 2. ZPP.
Vrhovni sud je ispitao dozvoljenost izjavljene revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, čije se odredbe primenjuju u konkretnom slučaju na osnovu čl. 30. stav 2. Zakona o vanparničnom postupku i 31. stav 1. Ugovora između Republike Srbije i Crne Gore o pravnoj pomoći u građanskim i krivičnim stvarima od 29.05.2009. godine („Službeni glasnik RS, Međunarodni ugovori“, br. 1 od 21.05.2010. godine), kojim je propisano da se postupak priznanja i izvršenja odluke sprovodi po zakonu države ugovornice na čijoj teritoriji se traži priznanje i izvršenje.
U konkretnom slučaju se predlaže priznanje strane sudske odluke kojom je protivnik predlagača obavezan da isplati predlagaču dug od 5.022,00 evra za advokatske usluge, a ne odlučivanje o zaštiti povređenog ili ugroženog prava, pa se stoga primenjuju saglasno članu 1. Zakona o parničnom postupku - ZPP, odredbe Zakona o vanparničnom postupku, kojim je pak propisano da se po odredbama prvog dela tog zakona postupa u svim pitanjima koja posebnim postupcima sadržanim u tom zakonu nisu drukčije uređena, kao i u drugim vanparničnim stvarima za koje posebnim zakonom nisu uređena pravila postupanja. Postupak priznanja i izvršenja stranih sudskih odluka uređen je čl. 86. do 96. i 101. Zakona o rešavanju sukoba zakona sa propisima drugih zemalja („Službeni list SFRJ“, br. 43/82, 72/82, „Službeni list SRJ“, broj 46/96, „Službeni glasnik RS“, broj 46/2000), koji kao jedino pravno sredstvo u postupku protiv rešenja o priznanju, odnosno izvršenju odluke propisuje žalbu (član 101. stav 3), a ne i reviziju.
Revizija, kao pravni lek u vanparničnim postupcima, dozvoljena je u skladu sa odredbama člana 27. Zakona o vanparničnom postupku protiv pravnosnažnog rešenja drugostepenog suda u postupku u kome se odlučuje o statusnim stvarima i u vanparničnim stvarima koje se odnose na stanarsko pravo, ako tim ili drugim zakonom nije drukčije određeno (stav 1), dok je u postupku u kome se odlučuje o imovinsko-pravnim stvarima revizija dozvoljena pod uslovima pod kojima se po ZPP može izjaviti revizija u imovinsko-pravnim sporovima, ako tim ili drugim zakonom nije drukčije određeno (stav 2). U smislu odredaba člana 403. ZPP, revizija je uvek dozvoljena ako je: 1) to posebnim zakonom propisano; 2) drugostepeni sud preinačio presudu i odlučio o zahtevima stranaka; 3) drugostepeni sud usvojio žalbu, ukinuo presudu i odlučio o zahtevima stranaka (stav 2), kao i u imovinskopravnim sporovima, ako vrednost predmeta spora pobijenog dela prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe (stav 3).
Iz citiranih zakonskih odredaba i okolnosti konkretnog slučaja proizilazi da je izjavljena revizija nedozvoljena, zbog čega je odlučeno kao u izreci, primenom člana 413. u vezi s članom 420. stav 6. ZPP.
Predsednik veća - sudija
Branislav Bosiljković, s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
