Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 3847/2022
07.07.2022. godina
Beograd

U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: dr Dragiše B. Slijepčevića, predsednika veća, Jasmine Stamenković, dr Ilije Zindovića, Branka Stanića i Tatjane Matković Stefanović, članova veća, u pravnoj stvari tužioca AA iz ..., koga zastupa punomoćnik Ivana Arsenijević Andonović, advokat iz ..., protiv tužene „OTP Banka Srbija“ AD Beograd, koju zastupa punomoćnik Nemanja Aleksić, advokat iz ..., radi utvrđenja delimične ništavosti ugovora o kreditu i sticanja bez osnova, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Kragujevcu Gž 1553/21 od 25.03.2021. godine, u sednici veća održanoj dana 07.07.2022. godine, doneo je

P R E S U D U

I DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužene.

II PREINAČAVAJU SE presuda Osnovnog suda u Kragujevcu P 5383/19 od 21.09.2020. godine i presuda Višeg suda u Kragujevcu Gž 1553/21 od 25.03.2021. godine i PRESUĐUJE:

ODBIJA SE tužbeni zahtev tužioca da se utvrdi da je ništava odredba člana 2. stav 1. tačka 6. Ugovora o kreditu za izmirivanje ranije preuzetih obaveza refinansiranja, br. ..., zaključenog 03.02.2016. godine, između tužioca i tužene SOCIETE GENERALE AD, čiji je pravni sledbenik tužena „OTP Banka Srbija“ AD Beograd, kao neosnovan.

ODBIJA SE tužbeni zahtev tužioca da se obaveže tužena da tužiocu na ime stečenog bez osnova isplati iznos od 10.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 03.02.2016. godine do isplate, kao neosnovan. ODBIJA SE zahtev tužioca za naknadu troškova parničnog postupka. OBAVEZUJE SE tužilac da tuženoj naknadi troškove postupka u iznosu od 35.300,00 dinara, u roku od 8 dana od dana prijema pismenog otpravka presude.

III OBAVEZUJE SE tužilac da tuženoj naknadi troškove revizijskog postupka u iznosu od 27.500,00 dinara, u roku od 8 dana od dana prijema pismenog otpravka presude.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Kragujevcu P 5383/19 od 21.09.2020. godine usvojen je tužbeni zahtev tužioca pa je utvrđeno da je ništava odredba člana 2. stav 1. tačka 6. Ugovora o kreditu za izmirivanje ranije preuzetih obaveza refinansiranja, zaključenog između tužioca i tužene SOCIETE GENERALE AD, čiji je pravni sledbenik tužena „OTP Banka Srbija“ AD Beograd i obavezana tužena da tužiocu na ime stečenog bez osnova isplati iznos od 10.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 03.02.2016. godine do isplate, kao i troškove parničnog postupka.

Presudom Višeg suda u Kragujevcu Gž 1553/21 od 25.03.2021. godine odbijena je žalba tužene i potvrđena prvostepena presuda Osnovnog suda u Kragujevcu.

Protiv pravnosnažne drugostepene presude tužena je blagovremeno izjavila reviziju, po osnovu odredbe člana 404. ZPP, zbog pogrešne primene materijalnog prava, radi razmatranja pravnog pitanja od opšteg interesa.

Tužilac je podneo odgovor na reviziju.

Ceneći ispunjenost uslova za odlučivanje o reviziji tužene kao izuzetno dozvoljenoj, Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da je potrebno dozvoliti odlučivanje o posebnoj reviziji tužene, jer se pobijanom drugostepenom presudom odstupa od pravnog stava Vrhovnog kasacionog suda o dozvoljenosti ugovaranja troškova kredita od 22.05.2018. godine, kao i od dopune tog stava od 16.09.2021. godine.

U skladu sa iznetim odlučeno je kao u stavu prvom izreke, primenom odredbe čl. 404 st. 2 Zakona o parničnom postupku.

Ispitujući pobijanu drugostepenu presudu u granicama navoda revizije, u smislu odredbe člana 408. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da je revizija tužene osnovana.

U postupku donošenja drugostepene presude nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, parnične stranke su dana 03.02.2016. godine zaključile Ugovor o kreditu za izmirivanje ranije preuzetih obaveza (refinansiranje) i to tužilac kao korisnik kredita i banka „Societe Generale“, kao pravni prethodnik ovde tužene. Članom 4. tačka 2. Ugovora predviđeno je da dužnik na svom računu mora da obezbedi sredstva neophodna za plaćanje administrativnih troškova banke u skladu sa članom 2. ovog ugovora. U članu 2. stav 1. tačka 6. Ugovora predviđena je obaveza korisnika kredita da po osnovu naknade administrativnih troškova banke plati banci jednokratnu naknadu u iznosu od 10.000,00 dinara. Banka je na dan puštanja sredstava kredita u tečaj naplatila od tužioca pomenutu naknadu u iznosu od 10.000,00 dinara. Tužiocu su uručeni Obavezni elementi ugovora, u kojima je pod tačkom 3.5. navedena vrsta i visina svih naknada i drugih troškova koji padaju na teret korisnika kredita, a među tim troškovima i naknada administrativnih troškova u iznosu od 10.000,00 dinara. Tužiocu je uručena i ponuda, koju je tuženi dostavio uz odgovor na tužbu, a koja je uredno potpisana od strane tužioca i sastavljena dana 03.02.2016. godine, odnosno isti dan kad i ugovor o kreditu. U ponudi je navedena visina efektivne kamatne stope i vrsta i visina svih naknada i drugih troškova koji padaju na teret korisnika kredita, a među tim troškovima i administrativni trošak u visini od 10.000,00 dinara.

Polazeći od tako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi utvrđuju ništavost navedene ugovorne odredbe člana 2. stav 1. tačka 6. Ugovora. Osnov ništavosti navedene ugovorne odredbe nižestepeni sudovi nalaze u tome što nije opredeljena struktura naplaćene naknade, što ugovornu obavezu čini neodređenom i kao takvom ništavom. Na osnovu tako datih razloga nižestepeni sudovi obavezuju banku da tužiocu vrati naplaćenu naknadu kao stečeno bez osnova.

Vrhovni kasacioni sud ne prihvata izneto pravno stanovište nižestepenih sudova.

U skladu sa tačkom 12. Odluke o uslovima i načinu obračuna efektivne kamatne stope, izgledu i sadržini obrazaca koji se uručuju korisniku („Sl. glasnik RS“, br.65/2011), banka je dužna da korisniku pre zaključenja ugovora o kreditu uruči ponudu sačinjenu na odgovarajućem obrascu. U Prilogu 1 navedene Odluke utvrđena je sadržina ponude. U ponudi, između ostalih podataka, mora biti navedena visina efektivne kamatne stope i ukupan iznos koji će korisnik platiti tokom perioda otplate kredita, kao i vrsta i visina svih naknada i drugih troškova koji padaju na teret korisnika kredita.

Imajući u vidu da u toku postupka nije bilo sporno da je tužilac bio upoznat sa obavezom plaćanja predmetne naknade i visinom iste, ta ugovorna odredba je pravno valjana. Tužiocu je u konkretnom slučaju uručena ponuda za zaključenje ugovora na propisanom obrascu. U ponudi je navedena vrsta i visina svih naknada i drugih troškova koji padaju na teret korisnika kredita, a među tim troškovima i administrativni trošak u visini od 10.000,00 dinara. Iz navedenog sledi da je tužilac bio blagovremeno i na pouzdan i propisan način upoznat sa obavezom plaćanja predmetne naknade. Banka nije imala obavezu da tužiocu predoči strukturu naplaćene naknade pa navedeno ne utiče na pravnu valjanost ove ugovorne odredbe. O navedenom se Vrhovni kasacioni sud izjasnio u dopuni stava o dozvoljenosti ugovaranja troškova kredita od 16.09.2021. godine.