Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11... 55/14), pa je utvrdio da je revizija tužioca osnovana.

U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je u periodu od 30.05.1991. do 12.08.1991. godine i od septembra 1991. do 06.12.1991. godine učestvovao u ratnim dejstvima u ... kao pripadnik JNA, a u periodu od maja 1992. do jula 1993. godine u ratnim dejstvima u Bosni. Sve vreme od dolaska sa ratišta živo se priseća svih događaja i vraćaju mu se slike stradanja, mrtvih, ranjavanja i slično. Nije bio raspoložen, bezvoljan je, svadljiv i razdražljiv, voli da je sam i loše doživljava svoje psihičko stanje. Zbog ovakvog stanja nije izlazio iz kuće i samo je jeo, te se nije obraćao lekaru za pomoć da bi u oktobru 2007. godine pretrpeo infarkt. Nakon toga, kod tužioca je konstatovan PTSP i trajna promena ličnosti, te je lečen duži niz godina da bi lečenje bilo okončano 22.08.2017. godine. Posttraumatski stresni poremećaj uzrokovao je višegodišnju duševnu patnju, doveo do pada kvaliteta života i jasnog urušavanja psihičkog funkcionisanja, te do umanjenja životne aktivnosti od 20%. Stresni događaji u životu tužioca nastali tokom njegovog učešća u ratu doveli su do ozbiljne značajne disfunkcije i u uzročnoj vezi su sa njegovim sadašnjim psihičkim stanjem. Status njegovog psihičkog stanja utvrđen je putem veštačenja od strane veštaka neuropsihijatra, kao i tok njegovog lečenja.

Pri ovako utvrđenom činjeničnom stanju, prvostepeni sud je našao da je tužbeni zahtev tužioca delimično osnovan. Polazeći od odredbe člana 186, člana 361. u vezi člana 200. ZOO i člana 376. stav 2. ZOO sud je našao da u konkretnom slučaju zahtev tužioca nije zastareo iz razloga što tužilac ima pravo na naknadu nematerijalne štete shodno članu 361. ZOO kada pojedini vid štete dobije oblik konačnog stanja. Prema nalazu i mišljenju veštaka medicinske struke – neuropsihijatra tužilac jeste saznao za dijagnozu bolesti u toku 2007. godine ali je konačno lečenje završeno tek 22.08.2017. godine. Od tog datuma teče i njegov rok zastarelosti (jer je lečenje trajalo dugi niz godina). Kako je tužba podneta 03.08.2018. godine, to potraživanje shodno članu 376. ZOO nije zastarelo, jer nije protekao rok od tri godine od kada je oštećeni saznao za štetu.

Shodno odredbi člana 200. ZOO prvostepeni sud nalazi da je adekvatna visina naknade koja tužiocu treba da pripadne po ovom osnovu, a imajući u vidu stepen i jačinu pretrpljenih duševnih bolova zbog umanjenja opšte životne aktivnosti, 300.000,00 dinara, nalazeći da taj iznos nije u suprotnosti sa prirodom i društvenom svrhom tog vida naknade štete, pa je tužbeni zahtev u tom delu usvojio, dok je u preostalom delu za još 100.000,00 dinara tužbeni zahtev odbio kao neosnovan.

Drugostepeni sud ne prihvata ovakvo stanovište prvostepenog suda jer nalazi da šteta za tužioca nije nastala 22.08.2017. godine kada je okončao lečenje već je tim momentom tužilac saznao za konačnu dijagnozu njegovog stanja i obim štete. Tužilac se obratio lekaru 2007. godine. Stoga je taj trenutak od značaja za primenu subjektivnog roka zastarelosti. Tužilac se nije obraćao lekaru do oktobra 2007. godine kada je pretrpeo infarkt. Nakon toga, kod tužioca je konstatovan PTSP kao trajna promena ličnosti. Stoga proizlazi da se kao početak toka roka zastarelosti potraživanja tužiocu ima uzeti momenat kada je kod tužioca 2007. godine konstatovan PTSP i trajna promena ličnosti. Kako je taj rok protekao pre podnošenja tužbe (03.08.2018. godine), to drugostepeni sud smatra da je prestalo i pravo tužiocu da zahteva novčanu naknadu nematerijalne štete u smislu člana 360. stav 1. ZOO i u slučaju da je isti posledica njegovog učestvovanja u ratnim dejstvima u periodu od 1992. do juna 1993. godine.

Prema stanovištu Vrhovnog kasacionog suda, osnovano se revizijom tužioca ukazuje da je drugostepeni sud pogrešno primenio materijalno pravo.

Odredbom člana 186. ZOO propisano je da obaveza naknade štete se smatra dostupnom od trenutka nastanka štete. Primenom člana 360. stav 2. ZOO rok zastarelosti počinje teći prvog dana posle dana kada je poverilac imao pravo da zahteva ispunjenje obaveza ako zakonom za pojedine slučajeve nije nešto drugo predviđeno. U ovom slučaju taj rok počinje teći od kada je ovaj vid štete dobio oblik konačnog stanja.

Prema članu 376. stav 1. ZOO potraživanje naknade prouzrokovane štete zastareva tri godine od dana kada je oštećeni saznao za štetu. U konkretnom slučaju, radi se o naknadi nematerijalne štete. Tužilac je pretrpeo posttraumatski stres. Stoji činjenica da je za to saznao oktobra 2007. godine kada je preživeo infarkt i kada se javio lekaru. Od tada pa sve do 2017. godine teče njegovo kontinuirano lečenje, a prema nalazu veštaka neuropsihijatra kod tužioca je trajna promena ličnosti nastupila 22.08.2017. godine. Proizilazi da je šteta dobila svoj konačni oblik tek 22.08.2017. godine i od tog datuma počinje teći rok zastarelosti za naknadu nematerijalne štete. Tužilac je tužbu podneo dana 03.08.2018. godine što znači da je ista podneta u roku predviđenom članom 376. ZOO. Trajna promena ličnosti može da ima i svoje gradacije. Ukoliko je lečenje nakon konstatovanja bolesti nastavljeno i trajalo duže vreme, za realno je očekivati da će stepen gradacije promene ličnosti biti drugačiji. U konkretnom slučaju kod tužioca je lečenje završeno 22.08.2017. godine, kada je poremećaj ličnost dobio oblik konačnog stanja. Stoga je opravdano postupio prvostepeni sud kada je početak roka zastarelosti opredelio od 22.08.2017. godine (kada je okončano lečenje tužioca).

Tužilac je učestvovao u sukobima kao pripadnik JNA od septembra 1991. godine do 06.12.1991. godine u ... a od maja 1992. godine do jula 1993. godine u ratnim dejstvima u Bosni. Ti sukobi su imali karakter oružane pobune. To se može smatrati opasnom delatnošću, a za posledice koje proizađu iz tog sukoba odgovara država shodno članu 174. ZOO. Obolenje koje je nastalo kod tužioca je u direktnoj uzročno posledičnoj vezi sa njegovim angažovanjem u naznačenim sukobima. Dalje, prema članu 200. ZOO oštećeno lice ima pravo na naknadu štete zbog trpljenja duševnih bolova zbog umanjenja životne aktivnosti, a stepen umanjenja životne aktivnosti kod tužioca, putem veštačenja je utvrđen na 20%. Shodno tome, pravilno je visina naknade po tom osnovu opredeljena na iznos od 300.000,00 dinara, koji je u funkciji sadisfakcije tužioca i nije u suprotnosti sa društvenom svrhom tog vida naknade štete.

Iz navedenih razloga, na osnovu člana 416. stav 1. Zakona o parničnom postupku odlučeno je kao u stavu prvom i drugom izreke.

Odluka o troškovima revizijskog postupka doneta je na osnovu člana 165. ZPP pri čemu su priznati nužni troškovi koji su opredeljeni u reviziji tužioca u visini od 14.400,00 dinara (12.000,00 dinara + 20% PDV) a koji čine trošak za sastav revizije od strane stručnog lica – advokata, shodno važećoj AT.

Predsednik veća - sudija

dr Dragiša B. Slijepčević,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić