Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž2 560/24 od 10.12.2024. godine, žalba tuženog je odbijena, a presuda Osnovnog suda u Senti P2 130/24 od 30.07.2024. godine potvrđena. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tuženog za naknadu troškova žalbenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pobijanu presudu u smislu odredbe člana 408. ZPP u vezi sa članom 208. Porodičnog zakona, Vrhovni sud je našao da je revizija tuženog nije osnovana.

U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 1, 5, 8. i 9. nisu učinjene pred drugostepenim sudom da bi bile razlog za izjavljivanje revizije, a tačka 12. ne predstavlja revizijski razlog, u smislu odredbe člana 407. ZPP.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, vanbračna zajednica parničnih stranaka je prestala 03.01.2024. godine, kada je tuženi napustio zajedničko domaćinstvo. Tužilja živi u kući koja je u njenom suvlasništvu sa ½ dela, dok je druga polovina u suvlasništvu njenog brata. Kuća je površine 65-70m2 , ima dvorište, nus prostorije baštu, tri sobe, (jedna je spavaća, drugu koristi najstarija ćerka, a dve mlađe ćerke dele sobu) kuhinju, kupatilo i trpezariju i sav nameštaj koji je potreban za redovan život. U bašti tužilja uzgaja povrće i voće za potrebe domaćinstva. Tužilja plaća troškove za struju, vodu, komunalije, kablovsku i druge troškove koji su detaljno navedeni u obrazloženju prvostepene presude. Ima automobil star ... godinu koji se vozi na gas, koji je kupila uz novčanu pomoć brata. Radi u ... „...“ u ... i zarađuje minimalnu zaradu od 44.000,00 do 48.000,00 hiljada dinara u zavisnosti od broja radnih dana, a kada radi prekovremeno može da ostvari zaradu do 60.000,00 dinara. Sve što zaradi potroši na decu i sebe. Niko joj ne pomaže, jer su roditelji preminuli, a brat živi u ... . Maloletna VV je rođena ... godine, od septembra 2024. godine pohađa ... razred Srednje ... i ima troškove školovanja za kupovinu materijala i pribora za školu, prosečno mesečno oko 20.000,00 dinara. Za garderobu maloletne VV troškovi su sezonski, oko 4.000,00 do 5.000,00 dinara, nema dodatne troškove van troškova neophodnih za školu. Maloletna GG rođena .... godine je ... razred osnovne škole. Tužilja je kupila udžbenike za 10.000,00 dinara i ima troškove za neophodnu kupovinu školskog pribora, svezaka, opreme za fizičko i garderobe za zimu. Ne pohađa nikakve dodatne školske ili edukativne aktivnosti. Maloletna DD ima ... godine, ide u vrtić, tužilja ne plaća smeštaj u vrtiću, a za treće dete tužilja prima roditeljski dodatak od 12.000,00 dinara mesečno dok DD ne napuni 10 godina. DD nasleđuje garderobu od starije sestre, majka za nju kupuje donji veš i obuću za svaku sezonu od po 1.500,00 dinara po sezoni. Tuženi nema obavezu izdržavanja prema drugim licima, osim prema maloletnim ćerkama rođenim u vanbračnoj zajednici sa tužiljom. Živi kao podstanar u stanu površine od 50-60m2 u ... i stanarinu plaća oko 100 evra mesečno i ima troškove za struju, vodu, centralno grejanje, prosečno mesečno oko 6.000,00 dinara ukupno, a u zimskoj sezoni troškovi su veći, u zavisnosti od sezone. Ima troškove za mobilni telefon, za kablovsku i komunalije, kao i održavanje zgrade, tako da prosečni troškovi zakupa stana – režijski troškovi mesčno iznose oko 29.900,00 dinara, a za hranu potroši oko 10.000,00 dinara mesečno. Ne kupuje garderobu često, za higijenu potroši oko 2.000,00 dinara i njegovi ukupni mesečni troškovi iznose oko 41.900,00 dinara. Tuženi nema automobil, bio je zaposlen u firmi „...“ do 30.05.2024. godine, kada mu je prestao radni odnos i od tada se nalazi na evidenciji nezaposlenih lica. Dok je radio zarada mu je bila oko 60.000,00 dinara, a sada prima novčanu pomoć od 22.350,00 dinara, koje pravo će ostvarivati u narednih šest meseci dok se ne zaposli. U međuvrenu obavlja privremene i povremene poslove, zdrav je, ima ... godina i radno je sposoban. Sa decom se viđa po dogovoru sa tužiljom. Organ starateljstva je mišljenja da su oba roditelja očuvanih roditeljskih kapaciteta, ali da je najbolji interes dece da budu poverena majci na samostalno vršenje roditeljskog prava. Minimalna suma za izdržavanje, kao naknada koju određuje nadležno ministarstvo za lica na porodičnom smeštaju u vreme presuđenja iznosi 46.291,00 dinara.

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja nižestepeni sudovi su zaključili da je osnovan zahtev za poveravanje dece na samostalno vršenje roditeljskog prava majci, kao i odluka o održavaanju ličnih odnosa oca sa maloletnom decom na način kako je to bliže navedeno u stavu četvrtom izreke, uz obavezu tuženog da doprinosi izdržavanju maloletne dece, kao roditelja kome deca nisu poverena, i to iznosima utvrđenim u prvostepenom postupku.

Vrhovni sud je ocenio da se revizijom tuženog neosnovano ukazuje na pogrešnu primenu materijalnog prava.

Odredbom člana 3. stav 1. Konvencije o pravu deteta (Zakon o ratifikaciji konvencije Ujedinjenih nacija o pravima deteta „Službeni list SFRJ“ - Međunarodni ugovori broj 15/90 i „Službeni list SRJ“ – Međunarodni ugovori broj 4/96 i 2/97), propisano je da u svim aktivnostima koje se tiču dece od primarnog značaja su interesi deteta, bez obzira na to da li ga sprovode javne ili privatne institucije za socijalnu zaštitu, sudovi, administrativni organi ili zakonodavna tela. U smislu odredbe člana 6. stav 1. Porodičnog zakona svako je dužan da se rukovodi najboljim interesom deteta u svim aktivnostima koje se tiču deteta. Dužnost suda da se u sporu za zaštitu prava deteta i u sporu za vršenje, odnosno lišenje roditeljskog prava, rukovodi najboljim interesom deteta, propisana je odredbom člana 266. stav 1. istog zakona. Pre nego što donese odluku o vršenju, odnosno lišenju roditeljskog prava u smislu člana 270. tog zakona, sud je dužan da zatraži nalaz i stručno mišljenje od organa starateljstva, porodičnog savetovališta ili druge ustanove specijalizovane za posredovanje u porodičnim odnosima.

Porodični zakon u odredbi člana 67. propisuje da je roditeljsko pravo izvedeno iz dužnosti roditelja i postoji samo u meri koja je potrebna za zaštitu ličnosti, prava i interesa deteta. Sadržina roditeljskog prava koje se sastoji od dužnosti i staranju o detetu, čuvanja i podizanja, vaspitanja i obrazovanja, zastupanja i izdržavanja deteta, kao i upravljanja i raspolaganja njegovom imovinom, regulisana je odredbom člana 68. - 74. Porodičnog zakona, a suština svih dužnosti i prava roditelja je dobrobit i najbolji interes deteta, što je imperativ kojim su dužni da se rukovode.

Saglasno navedenom, najbolji interes deteta je pravni standard koji se ceni prema okolnostima svakog konkretnog slučaja, a elementi za procenu su između ostalog, uzrast i pol deteta, želje i osećanja deteta s obzirom na uzrast i zrelost, potrebe deteta i to: vaspitne, zatim potrebe stanovanja, ishrane, odevanja, zdravstvene brige i drugo, kao i sposobnost roditelja da zadovolji utvrđene potrebe.

Prema odredbama članova 76. i 77. stav 3. Porodičnog zakona, roditelji roditeljsko pravo vrše zajednički i sporazumno i kada ne vode zajednički život, ako zaključe sporazum o zajedničkom vršenju roditeljskog prava kojim se pismeno saglašavaju da će roditeljska prava i dužnosti obavljati zajednički, međusobnim sporazumevanjem, koje mora biti u najboljem interesu deteta i ako sud proceni da je taj sporazum u najboljem interesu deteta. Ukoliko roditelji nisu zaključili sporazum o vršenju roditeljskog prava, kao u konkretnom slučaju ili sud proceni da njihov sporazum nije u najboljem interesu deteta, odluku o poveravanju zajedničkog deteta jednom roditelju i o načinu održavanja ličnih odnosa deteta sa drugim roditeljem, donosi sud.

Po oceni Vrhovnog suda, pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo i utvrdili najbolji interes maloletne dece odlučujući da majka samostalno vrši roditeljsko pravo, a da sa ocem održavaju redovne lične kontakte prema dogovoru stranaka, a ukoliko dogovor izostane modelu utvrđenog prvostepenom presudom i uz obavezu tuženog za izdržavanje maloletne dece kao roditelja kome deca nisu poverena.

Procena najboljeg interesa maloletne dece, utvrđena na osnovu stručnog mišljenja organa starateljstva koji je ocenjen u sklopu ostalih izvedenih dokaza i ne osporava se navodima revizije. Takođe, navodima revizije se ne osporava ni pravilnost pobijane odluke o načinu održavanja ličnih odnosa tuženog sa maloletnom decom, već samo visini doprinosa tuženog za izdržavanje dece. Suprotno revizijskim navodima, a polazeći od pravilno utvrđenih mogućnosti tuženog kao dužnika izdržavanja i potreba maloletne dece kao poverilaca izdržavanja primenom kriterijuma za određivanje izdržavanja sadržanih u članu 160. Porodičnog zakona i rukovodeći se njihovim najboljim interesom saglasno članovima 6. i 266. Porodičnog zakona, pravilno su nižestepeni sudovi ocenili da je tuženi u mogućnosti da na ime svog doprinosa za izdržavanje maloletne dece plaća i to za maloletnu VV iznos od 13.000,00 dinara mesečno, za maloletnu GG iznos od 10.000,00 dinara mesečno i za maloletnu DD iznos od 6.000,00 dinara mesečno, s obzirom na njegove mogućnosti da stiče zaradu. Tuženi kao otac može i mora da doprinosi napred navedenim iznosima, dok će preostali deo iznosa neophodan za izdržavanje maloletne dece obezbediti majka delimično novčanim davanjem, a delimično svakodnevnim staranjem i brigom o maloletnoj deci. Ovim iznosima obezbeđuje se zadovoljenje uslova za pravilan i potpun razvoj maloletne dece u skladu sa njihovim potrebama, a pri tome se ne ugrožava egzistencija tuženog kao dužnika izdržavanja. Tuženi je zdrav, rođen ... godine i u mogućnosti da obavlja poslove koji bi obezbedili prihode da bi obezbedio neophodna sredstva za izdržavanje maloletne dece, suprotno navodima u reviziji.

Ostalim revizijskim navodima tuženog osporava se utvrđeno činjenično stanje, što nije dozvoljen revizijski razlog u smislu člana 407. stav 2. ZPP, i na greške u pianju u imenima koje se mogu ispraviti u svako doba, u smislu člana 362. stav 1. ZPP.

Na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Branka Dražić,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković