Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Tužilac je podneo odgovor na reviziju u kome je osporio revizijske navode i predložio da se revizija odbije kao neosnovana.

Odlučujući o izjavljenoj reviziji na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11...18/20), Vrhovni kasacioni sud je ocenio da revizija tuženog nije osnovana.

U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Nisu osnovani navodi revizije o bitnoj povredi odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. u vezi člana 386. ZPP koju je drugostepeni sud učinio zato što je našao da ne postoje bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 9. i člana 374. stav 1. u vezi člana 354. stav 3. i 4. ZPP. Dostavljanjem generalnog punomoćja koje je deponovano u sudu odobrene su radnje koje su tužilački pomoćnici preduzeli u ovom postupku u skladu sa članom 119. stav 1. Zakona o javnim tužilaštvima, na osnovu člana 91. stav 2. ZPP, pa je drugostepeni sud pravilno ocenio da u prvostepenom postupku nije učinjena bitna povreda postuka iz člana 374. stav 2. tačka 9. ZPP. Takođe, s obzirom da tuženi nije osporio saglasnost prepisa presude koji mu je dostavljen sa izvornikom, eventualni propust prvostepenog suda da dostavljeni prepis overi pečatom suda, ne predstavlja bitnu povredu postupka koju je drugostepeni sud morao sankcionisati ukidanjem prvostepene presude, već povredu postupka iz člana 374. stav 1. ZPP koja nije uticala na pravilnost i zakonitost donete odluke.

Prema utvrđenom činjenčnom stanju, tuženi i BB su supružnici i roditelji jednog maloletnog deteta. Postupak razvoda braka između njih je u toku. Bračni odnosi supružnika su dugi niz godina pormećeni, kao i međusobni odnosi supruge tuženog i njegovih roditelja sa kojima su živeli u porodičnoj zajednici. Tuženi je psihički zlostavljao suprugu tako što joj je pretio da će zapaliti nju i njene roditelje, izgovarao reči „nemoj da ti slučajno padneš sa mosta“ i „nemoj da ti otkažu kočnice“, da će dobiti otkaz, nazivao je pogrdnim imenima, nije joj dozvoljavao da poseti roditelje i prijatelje niti da oni dolaze kod nje. Sukobi su kulminirali 20.02.2020. godine kada je tuženi, nakon što mu je supruga predočila fotografije druge žene koje je pronašla u njegovom mobilnom telefonu, ispoljio fizičko nasilje tako što je čupao za kosu, gurao niz stepenice i zadao više udaraca, zbog čega je ona napustila kuću i obavestila policiju i organ starateljstva. U pratnji policije kasnije je uzela svoje stvari i povela sa sobom dete. Na osnovu procene rizika, tuženom su zbog ovog događaja od strane policije izrečene hitne mere – privremene zabrane prilaska i kontaktiranja supruge i maloletnog deteta u trajanju od 48 časova, koje su rešenjem Osnovnog suda u Novom Sadu od 21.02.2020. godine produžene na period od 30 dana. Protiv tuženog se vodi krivični postupak Kt 1110/20 za krivično delo nasilje u porodici prema oštećenoj BB. Centar za socijalni rad Grada Novog Sada dostavio je nalaz i stručno mišljenje od 25.03.2020. godine i 30.07.2020. godine, sa dopunom od 13.10.2020. godine, da je tuženi vršio nasilje prema supruzi zastrašivanjem, psihološkim i emotivnim zlostavljanjem, pretnjama, prinudom, izolacijom, da je strah koji supruga tuženog oseća autentičan i da je izazavan ponašanjem tuženog, zbog čega je opravdano i svrsishodo određivanje predloženih mera zaštite od nasilja u porodici, kao i privremene mere. Prema obavljenom sudskopsihijatrijskom veštačenju od 30.11.2020. godine, u bračnim sukobima participiraju oba supružnika a sukobi su pojedinačni incidentnog nivoa, bez elemenata nasilja u porodici.

Na osnovu ovako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su u ovom sporu pravilno primenili materijalno pravo.

Prema članu 197. stav 1. Porodičnog zakona, nasilje u porodici je ponašanje kojim jedan član porodice ugrožava telesni integritet, duševno zdravlje ili spokojstvo drugog člana porodice. Stavom 2. ovog člana propisano je da se nasiljem u porodici smatra naročito: nanošenje ili pokušaj nanošenja telesne povrede (tačka 1.), izazivanje straha pretnjom ubistva ili nanošenja telesne povrede članu porodice ili njemu bliskom licu (tačka 2.), ograničavanje slobode kretanja ili komuniciranja sa trećim licima (tačka 5.), kao i vređanje kao i svako drugo drsko, bezobzirno i zlonamerno ponašanje (tačka 6.).

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, polazeći od mišljenja centra za socijalni rad i postojećih okolnosti iz kojih proizilazi da postoji nasilje u porodici, pravilno su pobijanom odlukom određene adekavatne mere zaštite od nasilja u porodici u najdužem trajanju, koje su neophodne kako bi se tuženi objektivno sprečio u daljem ispoljavanju nasilničkog ponašanja i za žrtvu nasilja obezbedio mir i spokojstvo za određeni vremenski period, život bez straha od ponovnog nasilja i oslobođenje od trauma. Izrečene mere zabranom tuženom da se približava članu porodice na udaljenosti manjoj od 50 metara i zabranom daljeg uznemiravanja, određene su pravilnom primenom člana 197. i 198. stav 1. i stav 2. tačka 3 i 5. Porodičnog zakona, srazmerno sadržini, intenzitetu i trajanju ispoljenog nasilja. Navodi revizije o pogrešnoj primeni materijalnog prava nisu osnovani.

Neosnovano se revizijom osporava nasilničko ponašanje tuženog. Dugotrajno trpljenje žrtve nasilja proizilazi iz izvedenih dokaza, a naročito iz nalaza i stručnog mišljenja Centra za socijalni rad koje je pribavljeno na osnovu člana 286. Porodičnog zakona, iz koga je na osnovu stručne opservacije porodičnih odnosa i osobina ličnosti tuženog, kao i njegovog dosadašnjeg ponašanja utvrđeno da je njegovoj supruzi ugrožen telesni integritet, duševno zdravlje i spokojstvo i da postoji izuzetno visok rizik od ponavljanja nasilja. Činjenica da se žrtva nasilja nije ranije obraćala za pomoć sve do incidenta kada je intervenisala policija i kada su određene hitne mere zabrane prilaska, ne dovode u sumnju postojanje dugogodišnjeg nasilničkog ponašanja tuženog. U konkretnom slučaju ispoljeno nasilničko ponašanje tuženog prevashodno ugrožava tužiljino duševno zdravlje i spokojstvo ali i njen telesni intergritet, što opravdava izricanje mera zaštite od nasilja u porodici koje nemaju samo značaj zaštite žrtve, već i preventivno dejstvo, jer sprečavaju eskalaciju nasilja koja je u ovom slučaju moguća. Osim toga, u konkretnom slučaju neposredna žrtva nasilja je supruga tuženog, ali je sve vreme to i njihovo maloletno dete kao prisutan član porodice i očevidac stalnih konflikata roditelja i porodičnih sukoba.

Nisu osnovani navodi revizije da je pobijana presuda nezakonita i u suprotnosti sa nalazom i mišljenjem veštaka neuripsihijatara jer je prvostepeni sud bio stanovišta da je izvođenje tog dokaza neophodno za utvrđenje postojanja nasilja. Ovo stoga što je prema članu 8. ZPP ocena dokaza slobodna, i na osnovu savesne i brižljive ocene svakog dokaza zasebno, svih dokaza kao celine i rezultata celokupnog postupka, sud odlučuje po svom uverenju koje će činjenice da uzme kao dokazane. U konkretnom slučaju sudovi su pravilno cenili izvedene dokaze i pravilno utvrdili postojanje nasilja i opravdanost izricanja traženih mera zaštite, zasnivajući svoj zaključak na detaljno obrazloženom nalazu i stručnom mišljenju organa starateljstva i iskazu žrtve nasilja, dok je sa druge strane nalaz veštaka dat samo na osnovu psihološke i psihijatrijske procene strukture ličnosti supružnika, uz ograđivanje veštaka da je utvrđenje konkretnih akata nasilja van njihovih kompetencija.

S obzirom na navedeno, suprotno navodima revizije, nepostojanje medicinske dokumentacije o zadobijenim povredama u incidentu od 20.02.2020. godine ne znači da nasilja nije bilo. Osim toga, u izveštaju centra za socijalni rad navedeno je da se žrtva nasilja javila lekaru Doma zdravlja ..., Ambulanta opšte medicine ... dana ...2020. godine, zbog zdravstvenih tegoba uslovljenih stresom zbog privatnih problema sa suprugom koji je dobio zabranu prilaska.

Kako se ni ostalim navodima revizije ne dovodi u sumnju pravilnost nižestepene odluke, to je po stanovištu Vrhovnog kasacionog suda materijalno pravo pravilno primenjeno jer ponašanje tuženog odstupa od standarda uobičajenog ponašanja u međusobnim odnosima članova porodice, pa je odlučeno kao u izreci na osnovu člana 414. stav 1. ZPP.

Predsednik veća - sudija

Branislav Bosiljković,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić