.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 3866/2020
30.09.2020. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Jasminke Stanojević, predsednika veća, Biserke Živanović, Vesne Popović, Božidara Vujičića i Gordane Komnenić, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Marinela Ljubić Todoran, advokat iz ..., protiv tužene ''Komercijalne banke'' a.d., sa sedištem u Beogradu, čiji je punomoćnik Milorad Mićović, advokat iz ..., radi utvrđenja ništavosti ugovora i isplate, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Pančevu Gž 95/20 od 26.05.2020. godine, u sednici održanoj 30.09.2020. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužilje, kao o izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE revizija tužilje izjavljena protiv presude Višeg suda u Pančevu Gž 95/20 od 26.05.2020. godine, kao nedozvoljena.
ODBIJA SE kao neosnovan zahtev tužene za naknadu troškova odgovora na reviziju.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Pančevu P 493/2018 od 27.11.2019. godine, stavovima prvim, drugim i trećim izreke, odbijeni su tužbeni zahtevi tužilje da se utvrdi da su ništave odredbe člana 6.stav 1. Ugovora o kreditu od 19.02.2016. godine, odnosno 03.07.2013. godine, odnosno 16.12.2013. godine, a kojima je određeno da se korisnik kredita obavezuje da po osnovu troškova obrade kreditnog zahteva i puštanja kredita u korišćenje, plati banci jednokratnu naknadu, kako je izrekom navedeno, kao i da se obaveže tužena da tužilji na ime sticanja bez osnova isplati nominalne novčane iznose sa zakonskom zateznom kamatom, navedene u izreci. Stavom četvrtim izreke, obavezana je tužilja da tuženoj naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 84.200,00 dinara.
Viši sud u Pančevu je presudom Gž 95/20 od 26.05.2020. godine, odbio žalbu tužilje i potvrdio prvostepenu presudu. Odbijen je zahtev tužene za naknadu troškova drugostepenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilja je izjavila reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, s tim što je predložila da se revizija smatra izuzetno dozvoljenom, primenom člana 404. Zakona o parničnom postupku.
Tužena je odgovorila na reviziju.
Prema odredbi člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik RS“ broj 72/11, 55/14, 87/18), posebna revizija se može izjaviti zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava. Prema stavu 2. istog člana, ispunjenost uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije Vrhovni kasacioni sud ceni u veću od pet sudija.
Pobijana drugostepena presuda doneta je u skladu sa pravnim shvatanjem Vrhovnog kasacionog suda, izraženim u presudi tog suda Rev 4393/2018 od 24.10.2018. godine i sa postojećom sudskom praksom u tumačenju i primeni relevantnog materijalnog prava.
Prema pravnom stavu usvojenom na sednici Građanskog odeljenja Vrhovnog kasacionog suda održanoj 22.05.2018. godine, banka ima pravo na naplatu troškova i naknadu bankarskih usluga, pa odredba ugovora o kreditu kojom se korisnik kredita obavezuje da banci plati troškove kredita nije ništava pod uslovom da je ponuda banke sadržala jasne i nedvosmislene podatke o troškovima kredita. Troškovi obrade kredita i puštanje kredita u tečaj, kao i drugi troškovi koje banka obračunava korisniku prilikom odobravanja kredita ili koji su poznati na dan obračuna i koje banka obračunava korisniku u toku realizacije ugovora o kreditu, mogu biti iskazani u procentualnom iznosu i naplaćuju se samo kroz obračun efektivne kamatne stope.
Kako na osnovu iznetog proizilazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. stav 1. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da je revizija nedozvoljena.
Tužbama koje su sve podnete 16.04.2018. godine, tužilja je tražila isplatu novčanog iznosa od 2.300,00 dinara, odnosno 10.700,00 dinara, odnosno 16.000,00 dinara, što ukupno čini iznos od 29.000,00 dinara, koliko iznosi i vrednost predmeta spora koja se revizijom pobija.
S obzirom da se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000,00 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, radi se o sporu male vrednosti u smislu člana 468. stav 1. ZPP, a članom 479. stav 6. ZPP propisano je da revizija u sporu male vrednosti nije dozvoljena.
Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke, na osnovu člana 413. ZPP.
Tuženoj ne pripadaju troškovi odgovora na reviziju jer isti, u smislu člana 154. ZPP, nisu bili nužni za vođenje parnice, zbog čega je odlučeno kao u stavu trećem izreke.
Predsednik veća - sudija
Jasminka Stanojević,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
