Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija dr Dragiše B. Slijepčevića, predsednika veća, Jasmine Stamenković, dr Ilije Zindovića, Tatjane Matković Stefanović i Tatjane Miljuš, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Ninoslava Vasić, advokat u ..., protiv tuženog JP „Elektroprivreda Srbije“ Beograd, Tehnički centar Niš - Odsek za tehničke usluge Leskovac, radi isplate, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Leskovcu Gž 1814/19 od 18.03.2020. godine, u sednici veća od 11.02.2021. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužioca.

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužioca izjavljena protiv presude Višeg suda u Leskovcu Gž 1814/19 od 18.03.2020. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Leskovcu P 5073/18 od 18.03.2019. godine odbijen je tužbeni zahtev da se obaveže tuženi da tužiocu na ime naknade materijalne štete za period od 01.10.2014. godine do 01.10.2018. godine isplati iznos od 7.794,84 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 18.03.2019. godine do isplate i određeno da svaka stranka snosi svoje troškove postupka.

Presudom Višeg suda u Leskovcu Gž 1814/19 od 18.03.2020. godine odbijena je žalba tužioca i potvrđena prvostepena presuda.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, s pozivom na odredbe člana 404. ZPP.

Članom 404. stavom 1. ZPP ("Službeni glasnik RS", br. 72/11...18/20) propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija), a stavom 2. da o dozvoljenosti i osnovanosti revizije iz stava 1. ovog člana odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.

Prema stanovištu nižestepenih sudova, tužbeni zahtev je neosnovan jer iznos koji je predmet tužbenog zahteva predstavlja sastavni deo cene električne energije utvrđene pozitivnim propisima. O tužiočevom zahtevu sudovi su odlučili uz primenu materijalnog prava koje je u skladu sa pravnim shvatanjem izraženim kroz sudske odluke u kojima je odlučivano o istovetnim zahtevima tužilaca sa istim ili sličnim činjeničnim stanjem i pravnim osnovom. Postupajući prema citiranoj zakonskoj odredbi, Vrhovni kasacioni sud nije prihvatio odlučivanje o posebnoj reviziji jer u konkretnom slučaju nema potrebe da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa, ni pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, niti ima potrebe za ujednačavanjem sudske prakse i za novim tumačenjem prava.

Shodno iznetom, Vrhovni kasacioni sud nalazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji, kao izuzetno dozvoljenoj, primenom člana 404. stava 1. ZPP, na osnovu čega je i odlučeno kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije primenom člana 410. stava 2. tačke 5) ZPP, Vrhovni kasacioni sud je ustanovio da revizija nije dozvoljena.

Članom 468. stavom 1. ZPP propisano je da su sporovi male vrednosti sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000,00 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.

Članom 479. stavom 6. ZPP propisano je da u postupcima u sporovima male vrednosti protiv odluke drugostepenog suda revizija nije dozvoljena.

Tužba u ovoj parnici podneta je 12.10.2018. godine, a vrednost predmeta spora je 7.794,84 dinara.

Kako se u konkretnom slučaju radi o sporu male vrednosti jer je vrednost predmeta spora ispod navedenog zakonskog limita, to revizija nije dozvoljena u smislu člana 479. stava 6. ZPP.

Na osnovu člana 413. ZPP odlučeno je kao u stavu drugom izreke ovog rešenja.

Predsednik veća – sudija

dr Dragiša B. Slijepčević, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić