.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 3883/2021
26.08.2021. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Slađane Nakić Momirović, predsednika veća, Dobrile Strajina, Marine Milanović, Branislava Bosiljkovića i Danijele Nikolić, članova veća, u pravnoj stvari tužilje AA iz sela ..., ..., čiji je punomoćnik Igor Vila, advokat iz ..., protiv tuženog Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje, Direkcija fonda u Beogradu, radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Beogradu Gž 613/20 od 27.01.2021. godine, u sednici održanoj 26.08.2021. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Beogradu Gž 613/20 od 27.01.2021. godine.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužilje izjavljena protiv presude Višeg suda u Beogradu Gž 613/20 od 27.01.2021. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P 2511/19 od 23.10.2019. godine, stavom prvim izreke, odbijen je prigovor mesne nenadležnosti. Stavom drugim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev kojim je traženo da se obaveže tuženi da tužilji isplati pojedinačne mesečne iznose sa zakonskom zateznom kamatom od dospelosti do isplate, bliže opredeljene kao u tom stavu izreke. Stavom trećim izreke, odbijen je kao neosnovan zahtev tužilje za naknadu troškova parničnog postupka. Stavom četvrtim izreke, tužilja je oslobođena plaćanja sudskih taksi.
Presudom Višeg suda u Beogradu Gž 613/20 od 27.01.2021. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovan žalba tužilje i prvostepena presuda je potvrđena. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tužilje za naknadu troškova drugostepenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilja je izjavila reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj primenom člana 404. ZPP.
Prema članu 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 49/13-US, 74/13-US, 55/14, 87/18 i 18/20), revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). Prema stavu 2. istog člana, o dozvoljenosti i osnovanosti revizije iz stava 1. ovog člana odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.
Predmet tražene pravne zaštite je isplata naknade štete zbog manje isplaćene penzije, usled naplaćene poštarine (ugovorene provizije) za isplatu penzije u gotovini na adresu prebivališta tužilje kao korisnika u utuženom periodu, a nižestepenim presudama je odlučeno odbijanjem tužbenog zahteva. Vrhovni kasacioni sud nalazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. ZPP, jer su nižestepeni sudovi prema činjenicama utvrđenim u ovoj pravnoj stvari izneto pravno shvatanje o postojanju saglasnosti korisnika fonda na obavezivanje plaćanja ugovorene provizije (u situaciji kada su se korisnici fonda opredelili za isplatu penzije u gotovini na adresu prebivališta) i postupanju tuženog prilikom zaključenja ugovora sa JP PTT „Saobraćaja“ Srbije u tom slučaju u korist korisnika fonda, zasnovali na primeni odgovarajućih odredaba materijalnog prava - člana 148 i 155 Zakona o obligacionim odnosima i člana 109. Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju. Odluke nižestepenih sudova koje su dostavljene uz revizije, a koje se odnose na isti vid tražene naknade štete, ne predstavljaju dokaz o neujednačenoj sudskoj praksi.
Saglasno navedenom, Vrhovni kasacioni sud nalazi da ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potreba ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava, pa je primenom člana 404. stav 1. ZPP, odlučio kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije na osnovu člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena ni kao redovna.
Članom 468. stav 1. ZPP, propisano je da se sporovima male vrednosti smatraju sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koji ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe. Članom 479. stav 6. ZPP, propisano je da protiv odluke drugostepenog suda kojom je odlučeno u sporu male vrednosti revizija nije dozvoljena.
Imajući u vidu da se radi o sporu u kome se tužbeni zahtev odnosi na novčano potraživanje koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra na dan podnošenja tužbe, pobijana drugostepena odluka doneta je u sporu male vrednosti iz člana 468. stav 1. ZPP, u kome revizija nije dozvoljena, usled čega je, primenom člana 479. stav 6. ZPP, revizija nedozvoljena.
Iz navedenih razloga, na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u drugom stavu izreke.
Predsednik veća - sudija
Slađana Nakić Momirović, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
