Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 8137/2018 od 14.03.2019. godine, stavom prvim izreke, preinačena je prvostepena presuda, u delu stava prvog izreke kojim je usvojen tužbeni zahtev tužioca AA i tuženi obavezan da mu naknadi nematerijalnu štetu na ime pretrpljenog straha i fizičkih bolova, u delu stava drugog izreke kojim je usvojen tužbeni zahtev tužilje BB i tuženi obavezan da joj na ime naknade nematerijalne štete isplati iznose na ime pretrpljenih duševnih bolova zbog umanjenja životne aktivnosti, pretrpljenih fizičkih bolova, straha i pretrpljenih duševnih bolova zbog naruženosti, kao i u delu trećeg stava izreke kojim je usvojen tužbeni zahtev tužilje VV i tuženi obavezan da joj naknadi nematerijalnu štetu za pretrpljeni strah i fizičke bolove sve sa pripadajućom zakonskom zateznom kamatom od 20.06.2017. godine, kao dana presuđenja do isplate i ti zahtevi su odbijeni kao neosnovani. Stavom drugim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužilaca i potvrđena prvostepena presuda u delu stava prvog izreke kojim je delimično odbijen tužbeni zahtev tužioca AA za naknadu nematerijalne štete i u delu stava drugog izreke kojim je delimično odbijen tužbeni zahtev tužilje BB za naknadu nematerijalne štete. Stavom trećim izreke, preinačena je prvostepena presuda, u delu stava prvog izreke kojim je tuženi obavezan da tužiocu AA naknadi troškove parničnog postupka, u delu stava drugog izreke kojim je tuženi obavezan da tužilji BB naknadi troškove parničnog postupka, kao i u delu stava trećeg izreke kojim je tuženi obavezan da tužilji VV naknadi troškove parničnog postupka, pa su zahtevi tužilaca u tom delu odbijeni kao neosnovani. Stavom četvrtim izreke, tužioci su obavezani da tuženom solidarno naknade troškove drugostepenog postupka u iznosu od 57.150,00 dinara.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu u preinačujućem delu, tužioci su blagovremeno izjavili reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijanog prava.

Vrhovni sud je ispitao pobijanu presudu na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ broj 72/11 ... 18/20 i 10/23 – dr. Zakon) i utvrdio da revizija nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju dana ...1988. godine u Novom Beogradu se dogodila saobraćajna nezgoda u kojoj je učestvovalo vozilo marke „Zastava 101“ kojim je upravljao tužilac AA i vozilo marke „Jetta“ vlasništvo RO „Kompas“ (Renta-kar) kojim je upravljao GG. Putnice u vozilu tužioca AA, ovde tužilje, zadobile su teške telesne povrede u predmetnoj saobraćajnoj nezgodi. Veštačenjem su utvrđene posledice zadobijenih povreda po zdravlje tužilaca, njihovo trajanje i intenzitet. Presudom Četvrtog opštinskog suda u Beogradu K 1950/88 od 12.06.1989. godine, koja je postala pravnosnažna 08.01.1990. godine, GG je oglašen krivim za teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja i kažnjen po zakonu. Vozilo „Jetta“ kojim je prouzrokovana šteta je na dan 05.02.1988. godine bilo osigurano po generalnoj polisi broj .. koju je izdala „Zavarovalna skupnost Triglav“, Poslovna jedinica Ljubljana – Miklošićeva broj 10. Tada je u okviru Zajednice osiguranja „Triglav“, kao samostalno pravno lice poslovala i Zajednica područja Beograd, čiji je pravni sledbenik Deoničko društvo za osiguranje „Kopaonik“ koje je kasnije uz zadržavanje istog matičnog broja imalo više statusnih i promena imena, tako da je sada poslovno ime Akcionarsko društvo za osiguranje „Triglav osiguranje“ Beograd. Od strane ZOIL „Triglav“ Zajednica područja Beograd, tužiocu AA je u postupku mirnog rešenja spora isplaćena naknada materijalne štete na vozilu, kao i delimična naknada štete tužilji BB.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja prvostepeni sud je delimično usvojio tužbeni zahtev nalazeći da je tuženi, kao pravni sledbenik osiguravača vozila kojim je prouzrokovana šteta u obavezi da tužiocima naknadi štetu prouzrokovanu u predmetnoj saobraćajnoj nezgodi.

Drugostepeni sud je izrazio suprotno stanovište, nalazeći da tuženi nije pasivno legitimisan u ovoj parnici, jer nije pravni sledbenik osiguravača vozila kojim je prouzrokovana šteta, po polisi koju je izdala Zavarovalna skupnost „Triglav“ Poslovna jedinica Ljubljana, ulica Miklošićeva broj 10. Tuženi je pravni sledbenik ZOIL „Triglav“ Zajednica područja Beograd koja je u okviru Zajednice osiguranja „Triglav“ poslovala, kao samostalno pravno lice upisano u registar suda, pa isplate izvršene u postupku mirnog rešenja spora ne ukazuju na pasivnu legitimaciju tuženog, jer se radilo o isplatama uslužnog karaktera, nakon čega je sledio postupak refundacije isplaćenih sredstava od osiguravača, s obzirom da se šteta dogodila u Beogradu, a pričinjena je vozilom ljubljanske registracije. Zato je prvostepena presuda u usvajajućem delu preinačena i tužbeni zahtev odbijen kao neosnovan.

Vrhovni sud nalazi da se neosnovano revizijom tužilaca ukazuje da je stanovište drugostepenog suda zasnovano na pogrešnoj primeni materijalnog prava.

Prema članu 940. Zakona o obligacionim odnosima, u slučaju osiguranja od odgovornosti, osiguravač odgovara za štetu nastalu osiguranim slučajem samo ako treće oštećeno lice zahteva njenu naknadu. Osiguravač snosi, u granicama svote osiguranja, troškove spora o osiguranikovoj odgovornosti. Sopstveno pravo oštećenika i direktna tužba propisani su u članu 941. tako da u slučaju osiguranja od odgovornosti, oštećeno lice može zahtevati neposredno od osiguravača naknadu štete koju je pretrpelo događajem za koji odgovara osiguranik, ali najviše do iznosa osiguravačeve obaveze. Oštećeno lice ima, od dana kada se dogodio osigurani slučaj, sopstveno pravo na naknadu iz osiguranja te je svaka docnija promena u pravima osiguranika prema osiguravaču bez uticaja na pravo oštećenog lica na naknadu.

Prema Zakonu o osnovama sistema osiguranja imovine i lica („Službeni list SFRJ“ broj 24/76), koji je važio u vrema nastanka štete, zajednica osiguranja kod koje se osigurao korisnik odnosno sopstevnik motornog vozila dužna je da naknadi štetu koju je korisnik odnosno sopstvenik ili vozač motornog vozila dužan da naknadi na osnovu pravila o odgovornosti zbog upotrebe motornog vozila, a koja je pričinjena usled smrti, poverede tela ili zdravlja nekog lica ili uništenja, odnosno oštećenja nečije stvari, osim stvari primljenih na prevoz i to najviše do visine ugovorenih osiguranih suma (član 54.).

To znači da u slučaju osiguranja od odgovornosti (što je ovde slučaj), za štetu nastalu osiguranim slučajem odgovara osiguravač kod koga se osigurao korisnik odnosno sopstevnik motornog vozila. U postupku je utvrđeno da je polisu osiguranja vozila kojim je prouzrokovana šteta izdala Zavarovalna skupnost „Triglav“ Poslovna jedinica Ljubljana – Ulica Miklošićeva broj 10. Pravni prethodnik tuženog Zajednica područja Beograd je u okviru Zajednice osiguranja „Triglav“ poslovala, kao samostalno pravno lice. Po članu 9. Zakona o osnovama sistema osiguranja imovine i lica („Službeni list SFRJ“ broj 24/76), zajednica osiguranja i zajednice rizika i drugi oblici udruživanja i organizovanja, određeni Samoupravnim sporazumom o osnivanju zajednice osiguranja, jesu pravna lica sa pravima, obavezama i odgovornostima koje imaju na osnovu Ustava, Zakona i Samoupravnog sporazuma o osnivanju zajednice osiguranja, dok prema članu 24. sredstva jedne zajednice rizika ne mogu se bez saglasnosti te zajednice upotrebiti za izvršavanje obaveza drugih zajednica rizika. Sledom navedenog, pravilno je drugostepeni sud primenio materijalno pravo, zaključujući da tuženi nije pasivno legitimisan u ovoj parnici jer njegov pravni prethodnik nije bio osiguravač kod koga se osigurao korisnik odnosno sopstevnik motornog vozila kojim je prouzrokovana šteta tužiocima, pa činjenica da je pravni prethodnik tuženog (Zajednica područja Beograd), u vansudskom postupku obrađujući odštetni zahtev za štetu nastalu u Beogradu izvršio delimičnu isplatu tužiocima, ne stvara obavezu za tuženog da tužiocima naknadi štetu. Zato su bez uticaja revizijski navodi kojima se osporava zaključak drugostepenog suda, da je pravni prethodnik tuženog isplatom u vansudskom postupku postupao uslužno za osiguravača vozila, kod utvrđenog da je pravni prethodnik tuženog u okviru Zajednice osiguranja „Triglav“ poslovao kao samostalno pravno lice, a da je polisu osiguranja izdala Zavarovalna skupnost „Triglav“ Poslovna jedinica Ljubljana – Ulica Miklošićeva broj 10. Sledom navedenog, kao neosnovani su ocenjeni svi revizijski navodi o pogrešnoj primeni materijanog prava.

Na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Dragana Marinković, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić