Prema činjeničnom stanju utvrđenom u prvostepenom i drugostepenom postupku, tužilja je majka mal. VV, rođene ...2009. godine, koja je nakon prekida bračne zajednice roditelja u septembru 2017. godine ostala da živi sa ocem. Mal. VV je nakon smrti oca ...2020. godine ostala da živi sa tuženom - sestrom po ocu i njenom porodicom, suprugom i decom u domaćinstvu gde je živela sa ocem i sa tuženom. Brak tužilje i sada pok. DD nije formalno razveden tako da je prestao njegovom smrću. Tužilja je zbog poremećenih odnosa napustila bračnu zajednicu i otišla u kuću svojih roditelja, gde sada živi sa sinom iz prvog braka i njegovom porodicom. Mal. VV je rešenjem Centra za socijalni rad Smederevo od 08.07.2020. godine određen staratelj i odlučeno da će do daljeg prebivalište mal.deteta biti u ..., na adresi gde stanuje tužena, njena sestra po ocu. Prema izveštaju nadležnog organa starateljstva, nakon više obavljenih razgovora, mal. VV je izrazila netrpeljivost prema majci ukazavši da ne želi da živi sa njom i da se tome jasno protivi, da su u domaćinstvu tužene zadovoljene sve njene potrebe, da je zadovoljna i da ne želi da napusti porodicu svoje sestre po ocu. Mal. VV dugi niz godina nema kontakt sa majkom, a eventualni odlazak kod majke bi doživela kao veliku neprijatnost, dok majka sa svoje strane nije učinila dovoljno da se kontakt između nje i deteta obnovi. Reakcija mal.deteta pri svakom pominjanju mogućnosti da se obnovi kontakt sa majkom takvog je intenziteta da svakako ne može biti plod opstruiranja, mada nesumnjivo postoji uticaj tužene na mal. VV, pa svaki razgovor obavljen sa njom vodio je istoj reakciji, koja je isključivala postojanje bilo kakve mogućnosti da se između nje i majke obnovi i uspostavi kontakt, te pored intenzivnog rada sa detetom i majkom nije došlo do njihovog emotivnog povezivanja. Mal. VV izražava veliki otpor prema majci, koji je evidentan i jak, a Centar za socijalni rad nije uspostavio relaciju i emotivno povezivanje. Imajući u vidu da se mal. VV dobro oseća u sredini i porodičnom okruženju gde živi procenjeno je da je njen razvoj zdrav i u skladu sa uzrastom i razvojnim potrebama deteta, te da pri postojećim okolnostima nema prostora za predaju deteta majci. O protivtužbenom zahtevu za lišenje rotiteljskog prava tužilje pravnosnažno je odlučeno tako što je protivtužba odbačena.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, drugostepeni sud je nakon održane rasprave, imajući u vidu najbolji interes mal.deteta odbio tužbeni zahtev za predaju majci kao roditelju koji vrši roditeljsko pravo i primenom člana 6, 60. stav 1, 65. Porodičnog zakona i član 3. stav 1. Konvencije o pravima deteta i člana 65. stav 2. Ustava RS, odlučio kao u izreci.

Vrhovni sud nalazi da se revizijom tužene neosnovano pobija drugostepena presuda zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Prema članu 3. stav 1. Konvencije o pravima deteta (Zakon o ratifikaciji konvencije Ujedinjenih nacija o pravima deteta „Službeni list SFRJ“ - Međunarodni ugovori broj 15/90 i „Službeni list SRJ“ – Međunarodni ugovori broj 4/96 i 2/97) u svim aktivnostima koje se tiču dece od primarnog značaja su interesi deteta bez obzira na to da li ga sprovode javne ili privatne institucije za socijalnu zaštitu, sudovi, administrativni organi ili zakonodavna tela. Države članice se obavezuju da detetu obezbede takvu zaštitu i brigu koja je neophodna za njegovu dobrobit, uzimajući u obzir prava i obaveze njegovih roditelja, zakonitih staratelja ili drugih pojedinaca koji su pravno odgovorni za dete i preuzimaju u tom cilju sve potrebne zakonodavne i administrativne mere (stav 2.).

Ova obaveza preuzeta je članom 6. stav 1. Porodičnog zakona kojim je propisano da je svako dužan da se rukovodi najboljim interesom deteta u svim aktivnostima koje se tiču deteta. U sporu za zaštitu prava deteta i u sporu za vršenje odnosno lišenje roditeljskog prava sud je uvek dužan da se rukovodi najboljim interesom deteta (član 266. navedenog zakona) i pre nego što donese odluku o zaštiti prava deteta ili o vršenju odnosno lišenju roditeljskog prava sud je dužan da zatraži nalaz i stručno mišljenje od organa starateljstva, porodičnog savetovališta ili druge ustanove specijalizovane za posredovanje u porodičnim odnosima (član 270.).

U svestrano ocenjenom najboljem interesu mal. VV, i po oceni revizijskog suda odlučeno je da u konkretnom slučaju nema mesta predaji mal.deteta tuženoj majci ko roditelju koji vrši roditeljsko pravo. Naime, odluka o zahtevu za predaju mal.deteta tuženoj majci uslovljena je ocenom o najboljem interesu mal.deteta koja uključuje niz faktora. U konkretnom slučaju je sagledana ukupnost odnosa, da je mal. VV zdravog razvoja u skladu sa uzrastom i razvojnim potrebama, njen boravak sa ocem i porodicom tužene nekoliko meseci pred očevu smrt, a potom sa tuženom i njenom porodicom, zatim međusobni odnosi majke i mal.VV i izostanak bilo kakvog kontakta dugi niz godina, kao i autentična želja mal.VV da želi da živi u porodici svoje sestre po ocu, da sa majkom ne želi da živi i da se dobro oseća u sredini i porodičnom okruženju gde živi, a sve uz poštovanje prava deteta i ceneći značaj reuspostavljanja kontakta sa majkom u pogledu pravilnog psihofizičkog razvoja mal. VV, upravo u njenom najboljem interesu.

Suprotno revizijskim navodima, drugostepeni sud je prilikom odlučivanja, osim mišljenja mal.deteta u situaciji kada je sposobno da iskaže svoje mišljenje u konkretnom slučaju o tome gde želi da živi, i koje se izjasnilo da želi da živi sa sestrom po ocu u njenom domaćinstvu, cenili i nalaz i stručno mišljenje nadležnog organa starateljstva. Naime, sud kada je u pitanju najbolji interes deteta ne opredeljuje samo mišljenje deteta, već i druge okolnosti koje se tiču uzrasta i pola deteta, potreba deteta, što je drugostepeni sud, a suprotno revizijskim navodima, na pravilan način cenio i za svoju odluku dao dovoljne i jasne razloge, koje u svemu prihvata i ovaj sud. Stoga su revizijski navodi o pogrešnoj primeni člana 65. stav 3. Porodičnog zakona ocenjeni kao neosnovani.

Sud je cenio i ostale navode revizije, pa je našao da su neosnovani, jer je drugostepeni sud u pobijanoj odluci dao jasne, potpune i pravilne razloge iz kojih proizilazi neosnovanost revizijskih razloga, a koje ovaj sud u svemu prihvata.

Iz iznetih razloga, primenom člana 414. stav 1. Zakona o parničnom postupku odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Dragana Marinković,s.r.

Za tačnost otpravka

zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković