Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislava Bosiljkovića, predsednika veća, Branke Dražić i Danijele Nikolić, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Goran Draganić advokat iz ..., protiv tuženih Privrednog društva „Adria media group“ d.o.o. Beograd, BB iz ... i VV iz ..., čiji je punomoćnik Aleksandar Petrović, advokat iz ..., radi naknade nematerijalne štete, odlučujući o reviziji tuženih izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž3 112/21 od 08.04.2021. godine, u sednici veća koja je održana dana 04.11.2021. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tuženih izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž3 112/21 od 08.04.2021. godine.

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tuženih izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž3 112/21 od 08.04.2021. godine.

ODBIJA SE zahtev tužilje za naknadu troškova revizijskog postupka.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Višeg suda u Beogradu P3 259/16 od 23.12.2020. godine, stavom prvim izreke, delimično je usvojen tužbeni zahtev pa su obavezani prvotuženi i drugotužena da tužilji solidarno, na ime naknade nematerijalne štete za pretrpljene duševne bolove zbog povrede časti i ugleda nastalih objavljivanjem neistinitih informacija u dnevnom listu „Kurir“ u periodu od 09. do 17. juna 2016. godine, u brojevima ..-.., isplate iznos od 150.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od dana presuđenja pa do isplate, u roku od 15 dana pod pretnjom prinudnog izvršenja. Stavom drugim izreke, odbijen je tužbeni zahtev preko iznosa dosuđenog stavom prvim izreke, za iznos od još 150.000,00 dinara, kao neosnovan. Stavom trećim izreke, obavezani su prvotuženi i trećetužena da tužilji solidarno, na ime naknade nematerijalne štete za pretrpljene duševne bolove zbog povrede časti i ugleda nastalih objavljivanjem neistinitih informacija na internet sajtu javnog glasila „kurir.rs“ u periodu od 09. do 17. juna 2016. godine, isplate iznos od 200.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od dana presuđenja pa do isplate, u roku od 8 dana od dana prijema pismenog otpravka presude pod pretnjom prinudnog izvršenja. Stavom četvrtim izreke, odbijen je tužbeni zahtev preko iznosa dosuđenog stavom trećim izreke, za iznos od još 100.000,00 dinara, kao neosnovan. Stavom petim izreke, obavezani su tuženi da tužilji na ime naknade troškova parničnog postupka isplate iznos od 71.300,00 dinara u roku od 8 dana od dana prijema pisanog otpravka presude, pod pretnjom prinudnog izvršenja.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž3 112/21 od 08.04.2021. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tuženih i potvrđena presuda Višeg suda u Beogradu P3 259/16 od 23.12.2020. godine, ispravljena rešenjem istog suda P3 259/16 od 23.02.2021. godine u stavu prvom i trećem izreke. Stavom drugim izreke, preinačeno je rešenje o troškovima parničnog postupka sadržano u stavu petom izreke presude Višeg suda u Beogradu P3 259/16 od 23.12.2020. godine, ispravljene rešenjem istog suda P3 259/16 od 23.02.2021. godine, tako što su tuženi solidarno obavezani da tužilji na ime naknade troškova parničnog postupka isplate iznos od 88.100,00 dinara u roku od 8 dana od dana prijema pismenog otpravka presude, pod pretnjom izvršenja. Stavom trećim izreke, odbijen je zahtev tuženih za naknadu troškova postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi su blagovremeno izjavili reviziju zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava, s tim što su predložili da, ako sud nađe da revizija nije dozvoljena po Zakonu o javnom informisanju i medijima, odluči kao o izuzetno dozvoljenoj, na osnovu odredbe člana 404. Zakona o parničnom postupku, radi ujednačavanja sudske prakse i razmatranja pravnih pitanja od opštih interesa.

Tužilja je podnela odgovor na reviziju.

Odredbom člana 126. stav 1. i 2. Zakona o javnom informisanju i medijima („Službeni glasnik RS“, broj 83/14 i 58/15), propisano je da je revizija dozvoljena protiv drugostepene presude ako je tužbeni zahtev odbijen, a izjavljuje se u roku od 15 dana od dana dostavljanja presude (stav 1), s tim što u parnici po tužbi za naknadu štete i po tužbi za ostvarivanje prava na deo dobiti, reviziju iz stava 1. ovog člana mogu izjaviti i tužilac i tuženi (stav 2).

U konkretnom slučaju, tuženi su izjavili reviziju protiv drugostepene presude kojom je, stavom prvim izreke odbijena je kao neosnovana žalba tuženih i potvrđena presuda Višeg suda u Beogradu P3 259/16 od 23.12.2020. godine, ispravljena rešenjem istog suda P3 259/16 od 23.02.2021. godine u stavom prvom i trećem izreke- u delu kojim je delimično usvojen tužbeni zahtev i obavezani tuženi da tužilji naknade nematerijalnu štetu za pretrpljene duševne bolove zbog povrede časti i ugleda i stava drugog i trećeg izreke kojima je odlučeno o troškovima parničnog postupka. Kako je pravnosnažnom presudom donetom u drugom stepenu potvrđena prvostepena presuda kojom je usvojen tužbeni zahtev, to revizija tuženih u smislu odredbe člana 126. stav 1. i 2. Zakona o javnom informisanju i medijima nije dozvoljena, zbog čega je ovaj sud o reviziji odlučivao u smislu odredbe člana 404. ZPP.

Odredbom člana 404. ZPP propisano je da revizija izuzetno dovzoljena zbog pogrešne primene primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava. O dozvoljenosti i osnovanosti te revizije Vrhovni kasacioni sud odlučuje u veću od pet sudija.

Vrhovni kasacioni sud je ocenio da u konkretnom slučaju ne postoji potreba za ujednačavanjem sudske prakse ili novim tumačenjem prava, kao ni razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana.

O pravu tužilje za naknadu štete nižestepeni sudovi su odlučili u skladu sa ustaljenom praksom ovog suda, koja je usaglašena i sa pravom Evropskog suda za ljudska prava kod iste činjenične situacije. Tuženi u reviziji ne navode i ne pozivaju se na drugačije odluke suda. Osim toga, posebna revizija u smislu člana 404. stav 1. ZPP može da se izjavi samo zbog pogrešne primene materijalnog prava, a ne i zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, zbog kojih razloga je revizija tuženih izjavljena.

Sa iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke.

Odlučujući o dozvoljenosti revizije primenom člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Tužba u ovoj parnici je podneta dana 04.07.2016. godine, a označena vrednost spora je 600.000,00 dinara, pa kako je pobijani deo pravnosnažne presude ispod dinarske protivvrednosti od 40.000 evra što je zakonski cenzus za izjavljivanje revizije u smislu člana 403. stav 3. ZPP, revizija nije dozvoljena.

S obzirom da izjavljena revizija nije dozvoljena ni prema vrednosti predmeta spora, ni po posebnom zakonu, to je ista odbačena stavom drugim izreke na osnovu člana 413. u vezi člana 403. ZPP.

Troškovi nastali povodom podnošenja odgovora na reviziju nisu bili potrebni za vođenje ove parnice, u smislu člana 154. stav 1. ZPP, zbog čega je na osnovu člana 165. stav 1. ZPP odlučeno kao u stavu trećem izreke.

Predsednik veća – sudija

Branislav Bosiljković, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić