.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 390/2020
11.03.2020. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija Božidara Vujičića, predsednika veća, Vesne Subić, Jelice Bojanić Kerkez, Zvezdane Lutovac i Dragane Marinković, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Ljiljana Denić, advokat iz ..., protiv tužene Nacionalne službe za zapošljavanje Beograd, Filijala Prokuplje, radi uplate doprinosa, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Prokuplju Gž 1143/18 od 03.10.2019. godine, u sednici veća održanoj dana 11.03.2020. godine, doneo je
R E Š E NJ E
PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Prokuplju Gž 1143/18 od 03.10.2019. godine, u delu stava prvog izreke kojim je preinačeno rešenje o troškovima parničnog postupka, kao o izuzetno dozvoljenoj.
PREINAČUJE SE presuda Višeg suda u Prokuplju Gž 1143/18 od 03.10.2019. godine u delu stava prvog izreke kojim je preinačeno rešenje o troškovima postupka, tako što SE ODBIJA, kao neosnovana, žalba tužene i potvrđuje presuda Osnovnog suda u Prokuplju P 4070/16 od 30.03.2018. godine u stavu četvrtom izreke.
OBAVEZUJE SE tužena da tužilji naknadi troškove revizijskog postupka u iznosu od 12.000,00 dinara, u roku od 15 dana od dana prijema otpravka presude.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Višeg suda u Prokuplju Gž 1143/18 od 03.10.2019. godine, stavom prvim izreke, delimično je usvojena žalba tužene i prvostepena presuda ukinuta u stavu trećem izreke i u tom delu tužbe odbačena, a u stavu četvrtom izreke prvostepena presuda je preinačena tako što je određeno da svaka stranka snosi svoje troškove postupka. U preostalom delu koji se odnosi na stavove prvi i drugi izreke, žalba tužene je odbijena i prvostepena presuda potvrđena.
Protiv pravosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilja je blagovremeno izjavila reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, pobijajući je u delu stava prvog izreke kojim je preinačeno rešenje o troškovima parničnog postupka, sa predlogom da se o reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj, u smislu člana 404. ZPP.
Odlučujući o dozvoljenosti revizije, u smislu člana 404. Zakona o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS", br. 72/2011...87/2018, u daljem tekstu: ZPP), Vrhovni kasacioni sud je ocenio da je revizija tužilje dozvoljena, imajući u vidu revizijske navode da je pogrešnom primenom materijalnog prava odlučeno o žalbi tužene izjavljenoj protiv odluke o zahtevu tužilje za naknadu troškova parničnog postupka, suprotno važećoj sudskoj praksi u istoj ili bitno sličnoj činjenično- pravnoj situaciji.
Zbog toga je na osnovu člana 404. ZPP odlučeno kao u stavu prvom izreke.
Odlučujući o osnovanosti revizije, u smislu člana 408. u vezi člana 420. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je ocenio da je revizija osnovana.
U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.
Prema stanju u spisima, usvojen je tužbeni zahtev i obavezana je tužena da u korist tužilje uplati doprinose za obavezno socijalno osiguranje na isplaćene iznose naknade za vreme nezaposlenosti, u izvršenju pravnosnažne presude kojom su ti iznosi dosuđeni.
Odlučujući o zahtevu tužilje za naknadu troškova parničnog postupka prvostepeni sud je primenom čl. 153. i 154. ZPP obavezao tuženu da tužilji naknadi troškove za sastav tužbe pisane od strane punomoćnika iz reda advokata u iznosu od 6.000,00 dinara i troškove zastupanja tužilje na dva održana ročišta u iznosu od po 7.500,00 dinara, što ukupno čini iznos od 21.000,00 dinara.
Drugostepni sud je doneo odluku da svaka stranka snosi svoje troškove parničnog postupka obrazlažući da je tužilja doprinose moglo potraživati i u postupku u kojem je potraživala razliku naknade za slučaj nezaposlenosti.
Po oceni Vrhovnog kasacionog suda osnovano se revizijom tužilje ukazuje da je drugostepeni sud pri odlučivanju o žalbi tužene izjavljenoj protiv odluke o troškovima parničnog postupka pogrešno primenio materijalno pravo.
Odredbom člana 153. stav 1. ZPP propisano je da je stranka koja u celini izgubi parnicu dužna da protivnoj stranci naknadi troškove, a članom 154. stav 1. istog zakona je propisano da će sud prilikom odlučivanja koji će se troškovi naknaditi stranci uzeti u obzir samo one troškove koji su bili potrebni radi vođenja parnice.
Imajući u vidu sadržinu citiranih zakonskih odredaba, kao i ishod ove parnice, ne može se prihvatiti zaključak drugostepenog suda da troškovi ovog postupka nisu bili potrebni. Prilikom odlučivanja o troškovima parničnog postupka, osim u sporovima iz oblasti porodičnih odnosa, sud ne vodi računa o razlozima pravičnosti, a takođe visina tužbenog zahteva ni jednom zakonskom odredbom nije propisana kao osnov za nedosuđivanje troškova parničnog postupka u situaciji kada je stranka uspela u sporu.
Shodno navedenom, po oceni Vrhovnog kasacionog suda pravilno je prvostepeni sud usvojio zahtev tužilje za naknadu troškova parničnog postupka i obavezao tuženu da joj naknadi troškove koji su bili potrebni za vođenje parnice, u iznosima koji prema vrednosti predmeta spora tužilji pripadaju primenom važeće Tarife o nagradama i naknadama troškova za rad advokata, a u okviru granica postavljenog zahteva u smislu člana 3. stav 1. ZPP.
Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je, na osnovu člana 416. stava 1. u vezi člana 420. ZPP preinačio drugostepenu presudu u stavu prvom izreke tako što je odbio, kao neosnovanu, žalbu tužene i potvrdio prvostepenu presudu u stavu četvrtom izreke kojom je odlučeno o zahtevu tužilje za naknadu troškova parničnog postupka.
Tužilji koja je uspela u postupku po reviziji, primenom člana 165. stav 2. u vezi čl. 153. i 154. ZPP pripada pravo na naknadu troškova za sastav revizije u iznosu od 12.000,00 dinara, zbog čega je doneta odluka kao u stavu trećem izreke.
Predsednik veća - sudija
Božidar Vujičić,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
