.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 3905/2020
04.02.2021. godina
Beograd
U IME NARODA
Vrhovni kasacioni sud u veću sastavljenom od sudija dr Dragiše B. Slijepčevića, predsednika veća, Jasmine Stamenković i dr Ilije Zindovića, članova veća, u parnici tužoca AA iz ..., čiji je punomoćnik Duško Stojanović, advokat u ..., protiv tuženog BB iz ..., čiji je punomoćnik Mile Čogurić, advokat u ..., radi isplate, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 2501/2018 od 23.11.2018. godine, u sednici veća od 04.02.2021. godine, doneo je
P R E S U D U
ODBIJA SE, kao neosnovana, revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 2501/2018 od 23.11.2018. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P 24385/13 od 26.03.2015. godine, stavom prvim izreke, obavezan je tuženi da isplati tužiocu iznos od 76.923,00 evra sa kamatom po najnižoj kamatnoj stopi ECB uvećanoj za 3% poena počev od 01.02.2002. godine do 24.12.2012. godine i kamatom po stopi koju propisuje Zakon o zateznoj kamati počev od 25.12.2012. godine do isplate, sve u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS na dan isplate; stavom drugim izreke odbijen je deo tužbenog zahteva za isplatu kamate po godišnjoj referentnoj kamatnoj stopi ECB na glavne operacije za refinansiranje za valutu evro za period od 01.02.2002. godine do 24.12.2012. godine; stavom trećim izreke obavezan je tuženi da tužiocu naknadi troškove postupka u iznosu od 688.500,00 dinara; stavom četvrtim izreke odbijen je zahtev tuženog za naknadu troškova postupka.
Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 2501/2018 od 23.11.2018. godine, stavom prvim izreke, odbijena je žalba tuženog i potvrđena prvostepena presuda u stavu prvom izreke za iznos od 76.923,00 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS na dan isplate i u stavovima trećem i četvrtom izreke; stavom drugim izreke preinačena je prvostepena presuda u preostalom delu stava prvog izreke tako što je obavezan tuženi da tužiocu na iznos od 76.923,00 evra isplati kamatu po stopi ECB od 01.02.2002. godine do 24.12.2012. godine, a od 25.12.2012. godine do isplate po stopi koju propisuje Zakon o zateznoj kamati, sve u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS na dan isplate; stavom trećim izreke obavezan je tuženi da tužiocu naknadi troškove žalbenog postupka u iznosu od 48.000,00 dinara.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.
Ispitujući pobijanu presudu u smislu člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11...18/20), Vrhovni kasacioni sud je ustanovio da revizija nije osnovana.
U postupku donošenja pobijane presude nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stava 2. tačke 2) ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.
Prema činjeničnom stanju utvrđenom nakon otvaranja rasprave pred drugostepenim sudom, tužilac je 17.01.2002. godine uhapšen u svom lokalu u ... oko 10.30 časova. Tom prilikom je tužilac svom bratu VV, koji je, takođe, bio u lokalu, dao ključeve od kase u kojoj se nalazila kesa sa 220.000,00 DM i rekao mu da kesu sa novcem preda tuženom na čuvanje. Tuženi je dugogodišnji prijatelj i advokat tužioca. Po pozivu VV tuženi je došao u lokal istog dana oko 13.00 časova. VV je saopštio tuženom da mu, po uputstvima tužioca, predaje kesu sa novcem na čuvanje dok se tužilac ne vrati iz pritvora. Tuženi je otvorio kesu, izvadio i prelistao novčanice, vratio novac u kesu, stavio kesu u torbu i otišao iz lokala.
Rešenjem Drugog opštinskog suda u Beogradu Kv 29/02 od 22.01.2002. godine tužiocu je ukinut pritvor. Par dana po izlasku iz pritvora tuženi je tužiocu vratio iznos od 70.000,00 DM. Tužilac je u više navrata, u prisustvu prijatelja, tražio od tuženog da mu vrati preostali iznos od 150.000,00 DM. Tuženi nije vratio novac iako je obećavao tužiocu da će vratiti.
Prema stanovištu drugostepenog suda, tužbeni zahtev je osnovan jer je VV, postupajući po nalogu tužioca, sa tuženim zaključio ugovor o ostavi za račun tužioca. Ugovorom se tuženi obavezao da čuva i vrati primljeni novac kada tužilac zatraži.
Revizijske navode kojima se ističe bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stava 2. tačke 12) ZPP, Vrhovni kasacioni sud nije razmatrao jer se, prema članu 407. ZPP, revizija ne može izjaviti iz navedenog razloga.
Nisu osnovani revizijski navodi kojima se ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje. Drugostepeni sud je utvrdio sve činjenice bitne za presuđenje i za utvrđene činjenice naveo razloge koji su saglasni međusobno, kao i sadržini izvedenih dokaza. Stoga ovaj sud nema razloga da sumnja u savesno postupanje drugostepenog suda prilikom ocene izvedenih dokaza.
Nisu osnovani revizijski navodi kojima se ukazuje na pogrešnu primenu materijalnog prava. Pravilan je zaključak drugostepenog suda da je između tužioca, kao nalogodavca, i VV, kao nalogoprimca, zaključen ugovor o nalogu u smislu člana 749. ZOO. Ugovorom o nalogu VV se obavezao da za račun tužioca preda tuženom na čuvanje iznos od 220.000,00 DM. Stoga je ugovor o ostavi 220.000,00 DM u smislu člana 712. ZOO VV, kao ostavodavac, zaključio sa tuženim, kao ostavoprimcem, ali za račun tužioca, a ne za svoj račun, pa u ovoj parnici tužilac jeste aktivno legitimisan. Kako je tuženi, po zahtevu tužioca, vratio iznos od 70.000,00 DM, pobijanom presudom je, na osnovu pravilne primene člana 712. stava 1. u vezi člana 395. ZOO, obavezan da isplati tužiocu još iznos od 76.923,00 evra sa zateznom kamatom od 01.02.2002. godine do isplate u dinarskoj protivvrednosti.
Shodno navedenom, Vrhovni kasacioni sud je, primenom člana 414. stava 1. ZPP, odlučio kao u izreci.
Predsednik veća-sudija
dr Dragiša B. Slijepčević, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
