Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Vesne Subić, predsednika veća, Jelice Bojanić Kerkez i Zorana Hadžića, članova veća, u pravnoj stvari predlagača AA, BB i VV, svi iz ..., čiji je punomoćnik Ivan Lepojević, advokat iz ..., protiv protivnika predlagača Republike Srbije, koju zastupa Državno pravobranilaštvo-Odeljenje u Leskovcu i Opštine Peć, radi određivanja naknade za eksproprisanu nepokretnost, odlučujući o revizijama predlagača i oba protivnika predlagača izjavljenim protiv rešenja Višeg suda u Leskovcu Gž 696/20 od 02.07.2020. godine, u sednici veća održanoj dana 23.12.2021. godine, doneo je

R E Š E NJ E

PREINAČUJU SE rešenje Višeg suda u Leskovcu Gž 696/20 od 02.07.2020. godine i rešenje Osnovnog suda u Leskovcu R1 1/18 od 30.11.2018. godine i ODBIJA, kao neosnovan, predlog predlagača za određivanje naknade za eksproprisanu nepokretnost, kao i zahtev predlagača za naknadu troškova postupka.

ODBIJA SE, kao neosnovana, revizija predlagača izjavljena protiv rešenja Višeg suda u Leskovcu Gž 696/20 od 02.07.2020. godine.

OBAVEZUJU SE predlagači da na ime naknade troškova postupka po reviziji isplate protivniku predlagača Republici Srbiji iznos od 90.000,00 dinara.

ODBIJA SE, kao neosnovan, zahtev protivnika predlagača Opštine Peć za naknadu troškova revizijskog postupka.

O b r a z l o ž e nj e

Rešenjem Osnovnog suda u Leskovcu R1 1/18 od 30.11.2018. godine, koje je ispravljeno rešenjem istog suda R1 1/18 od 11.01.2019. godine, obavezani su protivnici predlagača da na ime naknade za eksproprisanu nepokretnost vlasništva pok. GG, bivše iz ..., a po rešenju o eksproprijaciji broj ../54 od 23.04. 1954. godine, i to: kp. br. .. u mestu ..., LN. br. .., solidarno isplate predlagačima iznos od 26.950.800,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 30.11.2018. godine do isplate. Stavom drugim izreke, odbijen je kao neosnovan deo predloga predlagača kojim je tražena naknada za eksproprisanu nepokretnost u visini razlike između dosuđenog do traženog iznosa od 44.113.325,00 dinara. Dopunskim rešenjem Osnovnog suda u Leskovcu R1 1/18 od 20.08.2019. godine, protivnici predlagača su obavezani da predlagačima naknade troškove postupka u iznosu od 469.500,00 dinara.

Rešenjem Višeg suda u Leskovcu Gž.696/20 od 02.07.2020.godine odbijene su žalbe predlagača i oba protivnika predlagača i potvrđeno je rešenja prvostepenog suda od 30.11.2018. godine; odbijena je žalba Opštine Peć i potvrđeno rešenje o ispravci od 11.01.2019. godine, te odbijena žalba Republike Srbije i potvrđeno dopunsko rešenje od 20.08.2019. godine.

Protiv pravnosnažnog rešenja drugostepenog suda, blagovremene revizije su izjavili: predlagači, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava, protivnik predlagača Republika Srbija i protivnik predlagača Opština Peć, zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Predlagači i protivnici predlagača su dali odgovore na revizije.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijano rešenje u smislu člana 408. u vezi sa članom 420. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/2011… 18/2020) koji se primenjuje na osnovu člana 506. stav 2. tog Zakona, u vezi sa članom 30. stav 2. Zakona o vanparničnom postupku i utvrdio da revizija predlagača nije osnovana, a da su revizije protivnika predlagača osnovane.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Revizijom predlagača nije konkretizovana bitna povreda kao razlog zbog kojeg se revizija može izjaviti primenom člana 407. stav 1. ZPP. Navodi revizije kojima se osporava utvrđeno činjenično stanje ostaju bez uticaja, s obzirom da je članom 407. stav 2. ZPP izričito propisano da revizija ne može da se izjavi zbog pogrešno ili nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, rešenjem Narodnog odbora Gradske opštine Peć broj ../54 od 23.04.1954. godine od parcele označene brojem .. i po posedovnom listu br. .. u vlasništvu pok. GG (prethodnice ovde predlagača), eksproprisan je deo zemljišta (prazan plac) u površini od 12 ari, u korist države FNRJ, za potrebe proširenja stambenog fonda u gradu Peći, s tim da će se pitanje naknade odrediti naknadno kada se donese poseban zakon. Navedeno rešenje je ispravljeno zaključkom br. .. od 07.10.1997. godine samo u pogledu broja parcele, umesto kp. br. .. na kat. parcelu .. . Sledbenik ranije vlasnice, pok. DD je naknadu zahtevao, ali naknada za eksproprisano zemljište nije bila utvrđena. U ovom postupku, u kom je obnavljanje spisa određeno rešenjem suda od 05.05.2005.godine, a izvesno je da teče od pre 1997.godine (prema podacima i ispravama iz obnovljenog spisa), predlagači opredeljeno potražuju iznos od 44.113.325,00 dinara. U konkretnom slučaju nije bilo moguće pribaviti procenu tržišne vrednosti od Poreske uprave, zato što Poreska uprava nema organizacionu jedinicu na teritoriji Opštine Peć, zbog aktuelnih okolnosti na teritoriji AP Kosovo i Metohija. Na osnovu nalaza i mišljenja veštaka od 01.06.2016. godine, sud je utvrdio tržišnu vrednost ekspropisanog zemljišta površine 12,00 ari u iznosu od 26.950.800,00 dinara (prema ceni kvadratnog metra od 22.459,00 dinara) i odredio za površinu navedenu u rešenju o eksproprijaciji.

Pri iznetom stanju stvari, nižestepeni sudovi su dosudili predlagačima naknadu za eksproprisano zemljište u Peći površine 12,00 ari, primenom člana 41. stav 2. i člana 42. stav 1. Zakona o eksproprijaciji. Na isplatu utvrđene naknade u iznosu od 26.950.800,00 dinara obavezani su Republika Srbija i Opština Peć, ovde protivnici predlagača kao pasivno legitimisani, uz obrazloženje da je u vreme donošenja rešenja o eksproprijaciji nepokretnost mogla biti eksproprisana samo u korist FNRJ, odnosno države, a da iz katastarskih podataka proizlazi da je predmetna parcela upisana kao društvena svojina, ulica i puteva koji se shodno Zakonu o javnoj svojini, upisuju kao svojina opštine, konkretno Opštine Peć. U vanparničnom postupku određuje se naknada isključivo prema podacima iz rešenja kojim je izvršena eksproprijacija, ovde konkretno prema podacima iz rešenja od 23.04.1954. godine, ispravljenog jedino u označavanju broja katastarske parcele, ali ne i drugih podataka u rešenju jasno navedenih, o eksproprisanoj površini 12 ari praznog zemljišta. Izvan toga, za preostalo traženo što rešenjem o eksproprijaciji nije obuhvaćeno, naknada se ne može odrediti u ovoj vrsti postupka. U preostalom traženju predlog je odbijen, za iznos razlike između dosuđene naknade od 26.950.800,00 dinara i traženog iznosa od 44.113.325,00 dinara. Naknada za faktički oduzeto zemljište bez naknade i bez odluke nadležnog organa, tzv. „faktičku eksproprijaciju“ može se zahtevati u parničnom postupku, a ne u vanparničnom postupku. Za površinu parcele preko 12 ari do 17,71 ari i za stambeni objekat od 68 m2, uslova nema da se naknada odredi u vanparničnom postupku, nasuprot pogrešnog shvatanja predlagača.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, revizija predlagača je neosnovana, a revizije protivnika predlagača su osnovane. Nižestepeni sudovi su pogrešno primenili materijalno pravo u delu kojim su usvojili predlog predlagača za određivanje naknade primenom Zakona o eksproprijaciji. U toku postupka, pre donetog rešenja prvostepenog suda, Narodna skupština Republike Srbije je donela Zakon o prijavljivanju i evidentiranju oduzete imovine (“Službeni glasnik RS“, broj 45/2005), a zatim i Zakon o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju (“Službeni glasnik RS“, broj 72/2011). Zakonom o prijavljivanju i evidentiranju oduzete imovine je uređen postupak prijavljivanja i evidentiranja imovine koja je na teritoriji Republike Srbije oduzeta bez naknade tržišne vrednosti ili pravične naknade primenom propisa, između ostalog o eksproprijaciji, posle 09.03.1945.godine. Članom 9. navedenog Zakona je propisano da će se pravni osnov i prava u pogledu vraćanja imovine ili obeštećenje po osnovu oduzete imovine, kao i postupak po zahtevu za ostvarivanje prava na povraćaj oduzete imovine ili obeštećenje za tu imovinu urediti posebnim zakonom. To je i učinjeno donošenjem Zakona o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju (“Službeni glasnik RS“, broj 72/2011). Ovim Zakonom je propisan način i postupak vraćanja oduzete imovine i vrste obeštećenja, između ostalog za imovinu oduzetu primenom Osnovnog zakona o eksproprijaciji (“Službeni glasnik FNRJ“, broj 28/47, 12/57 i 53/62 i “Službeni list SFRJ“, broj 13/65, 5/68. 7/68 i 11/68).

Po članu 2. tačka 29) Zakona o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju, pravu na vraćanje odnosno obeštećenje podleže imovina oduzeta na osnovu propisa o eksproprijaciji koji su se primenjivali do 15. februara 1968.godine, ako bivšem vlasniku nije ustupljena druga nepokretnost u svojinu, stanarsko pravo ili drugi oblik najšire pravne vlasti ( član 6. stav 2. navedenog Zakona). Odredbom člana 65. Zakona o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju propisano je da će se primena ovog zakona na teritoriji AP Kosovo i Metohija urediti po prestanku funkcionisanja međunarodne uprave uspostavljene u skladu sa Rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija. Navedenom odredbom je primena ovog zakona privremeno odložena za imovinu koja se nalazi na teritoriji AP Kosovo i Metohija.

U konkretnom slučaju, prethodniku predlagača eksproprisan je deo parcele u Peći rešenjem organa uprave od 23.04.1954. godine, donetim primenom Osnovnog zakona o eksproprijaciji (“Službeni glasnik FNRJ“, broj 28/47). Akt o eksproprijaciji postoji, dokaza nema da je naknada bila utvrđena i da je isplaćena. U cilju otklanjanja povrede subjektivnog imovinskog prava, važećim Zakonom o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju propisan je postupak i način ostvarenja povređenog prava, između ostalog putem prava na obeštećenje u vidu novčane naknade. U takvoj činjeničnoj i pravnoj situaciji, uslova nema da se novčana naknada predlagačima odredi u sudskom vanparničnom postupku. Reč je o pravnoj situaciji da je oblast restitucije zakonom uređena, a da je pri tome citiranom odredbom člana 65. prema mestu nalaženja oduzete nepokretnosti na teritoriji AP KiM, primena zakona odložena i da će pravo na naknadu za oduzetu imovinu na teritoriji AP KiM biti naknadno uređeno, zbog čega nije bilo mesta usvajanju predloga predlagača za određivanje novčane naknade u ovom postupku.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci, na osnovu člana 416. stav 1. i člana 414. stav 1. ZPP.

Primenom člana 165. stav 2. u vezi članova 153. stav 1. i 154. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio o troškovima postupka. Predlagači ne ostvaruju pravo na naknadu troškova postupka u kojem nisu uspeli. Prema ishodu postupka, protivniku predlagača Republici Srbiji zastupanoj od strane Državnog pravobranilaštva, saglasno članu 162. ZPP, pripada tražena naknada za sastav revizije u iznosu od 90.000,00 dinara, dosuđena na teret predlagača. Protivnici predlagača su opredeljeno tražili naknade za date odgovore na reviziju koji nisu bili nužni. Troškovi koji nisu bili nužno potrebni ne naknađuju se.

Predsednik veća- sudija

Vesna Subić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić