Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 442/18 od 09.05.2018. godine, stavom prvim izreke, odbijena je žalba tuženog i potvrđena prvostepena presuda. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tuženog za naknadu troškova žalbenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Tužilac Republika Srbija, Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine je podneo odgovor na reviziju.

Ispitujući pobijanu presudu u smislu člana 408. ZPP („Službeni glasnik RS“ broj 72/11 i 55/14), Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije osnovana.

U postupku donošenja pobijane presude nema bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Revizija se, u smislu člana 407. stav 1. tačke 1. i 2. Zakona o parničnom postupku, ne može izjaviti zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 9. i 12. tog zakona. Neosnovani su navodi revizije da je u drugostepenom postupku učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. ZPP, a posebno se neosnovano ukazuje na bitnu povredu u vezi člana 8. Zakona o parničnom postupku, jer je drugostepeni sud imao u vidu sve okolnosti konkretnog slučaja i činjenično stanje koje je utvrđeno u postupku pred prvostepenim sudom.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, između „Jubanke" AD Beograd, pravnog prethodnika tužioca „Alpha Bank Srbija“ AD Beograd, i Republike Srbije, Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede i Garancijskog fonda, 09.02.2005. godine zaključen je ugovor o regulisanju međusobnih odnosa u realizaciji Programa dugoročnog kreditiranja registrovanih poljoprivrednih gazdinstava, na osnovu Uredbe o utvrđivanju programa mera za podsticanje razvoja poljoprivredne proizvodnje za 2005. godinu. Određeno je da Ministarstvo obezbeđuje 90% sredstava, a banka 10% sredstava iz sopstvenog potencijala u ukupnim izvorima finansiranja po svakom odobrenom zahtevu za kredit i utvrđena je obaveza banke, kao administratora po kreditima, da zaključi ugovor o kreditu sa korisnikom kredita pod uslovima utvrđenim Uredbom i ovim ugovorom, zasnuje i primi instrumente obezbeđenja i plaćanja po istom ugovoru u ime i za račun Ministarstva i Fonda, da vodi kompletnu knjigovodstvenu evidenciju po odobrenim kreditima i čuva originalnu dokumentaciju do njihove isplate, te da u slučaju da korisnik kredita ne vrši otplatu kredita u rokovima dospeća pošalje pisanu opomenu korisniku kredita, kao i da, ukoliko korisnik kredita u roku ne izvrši plaćanje dospelih obaveza ili se steknu drugi uslovi za dospeće ili raskid ugovora o kreditu, u najkraćem roku pokrene postupak prinudne naplate dospelih potraživanja banke, Ministarstva i Fonda, realizacijom instrumenata obezbeđenja. Između „Jubanke" AD Beograd, BB iz ... kao korisnika kredita i tuženog AA kao hipotekarnog dužnika, zaključen je 26.09.2005. godine ugovor o dugoročnom dinarskom kreditu, kojim je korisniku kredita odobren dugoročni kredit u iznosu od 40.000 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem zvaničnom kursu NBS koji važi na dan puštanja kredita u tečaj. Sredstva kredita u visini od 10%, odnosno 4.000 evra obezbedila je banka iz svog potencijala, a Ministarstvo poljoprivrede je obezbedilo sredstva u visini od 90%, odnosno 36.000 evra od iznosa kredita. Kredit je odobren radi finansiranja tova junadi i svinja, na rok od 5 godina od dana puštanja kredita u tečaj. Rešenjem RGZ Službe za katastar nepokretnosti Šabac od 29.09.2005. godine dozvoljena je uknjižba hipoteke prvog reda na nepokretnostima tuženog upisanim u ln. br. ... k.o. ..., bliže opisanim u izreci prvostepene presude radi obezbeđenja potraživanja u korist banke, Ministarstva i Garancijskog fonda, na osnovu hipotekarne izjave tuženog koju je osim njega potpisala i njegova supruga VV, i koja je overena pred Opštinskim sudom u Šapcu. Prema izvodu tužioca „Alpha Bank Srbija“ AD Beograd stanje duga BB na dan 30.06.2013. godine iznosilo je 6.274.712,65 dinara zbog čega je uputio tuženom poslednju opomenu pred utuženje 27.01.2014. godine kojom je isti obavešten da je kreditna partija BB po predmetnom ugovoru o dugoročnom dinarskom kreditu u dugovanom saldu za 7.093.702,50 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 30.06.2013. godine pa do isplate, te je tuženi pozvan da izmiri dospeli dug kao hipotekarni dužnik i upozoren da će ukoliko ne postupi po opomeni protiv njega biti pokrenut postupak za naplatu potraživanja putem suda.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su usvojili tužbeni zahtev.

Vrhovni kasacioni sud nalazi da su nižestepeni sudovi pravilno primenili materijalno pravo, zaključujući da tužioci imaju pravo da dug po osnovu ugovora o kreditu namire iz založenih nepokretnosti tuženog, kao hipotekarnog dužnika, shodno odredbi člana 63. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa, kao i da je neosnovano pozivanje tuženog na primenu odredbi člana 138. stav 1. Zakona o obligacioiim odnosima, odnosno da je u konkretnom slučaju došlo do nemogućnosti ispunjenja njegove ugovorne obaveze zbog događaja za koji odgovara tužilac Republika Srbija. I po oceni ovog suda za stanje otkupne cene stoke, koja se slobodno na tržištu formira u skladu sa tržišnim principima i ekonomskim zakonitostima saglasno odredbama člana 82 i 84 stav 1 Ustava RS, ne može odgovarati Republika Srbija, Ministarstvo poljoprivrede, koja samo može obezbeđivanjem podsticajnih sredstava i kratkoročnim i dugoročnim kreditima pod povoljnijim uslovima da preduzima mere za podsticanje razvoja poljoprivredne proizvodnje, što je u konkretnom slučaju i učinila, obezbeđenjem podsticajnog kredita sinu tuženog, koji je svojim potpisom na ugovoru, za odobreni kredit garantovao upisom hipoteke na svojim nepokretnostima. Nižestepeni sudovi su, suprotno revizijskim navodima tuženog, pravilno ocenili sve okolnosti konkretnog slučaja koje su od uticaja na obavezu tuženog da dozvoli namirenje hipotekarnog potraživanja tužioca Republike Srbije iz vrednosti založenih nepokretnosti tuženog, zbog čega su neosnovani revizijski navodi o pogrešnoj primeni materijalnog prava.

Ostalim navodima revizije ponavljaju se žalbeni navodi koji su suprotno revizijskim navodima pravilno ocenjeni od strane Apelacionog suda, te ih ovaj sud neće detaljno obrazlagati, shodno članu 414. stav 2. ZPP, a navode u reviziji kojima se osporava utvrđeno činjenično stanje, Vrhovni kasacioni sud nije cenio, s obzirom da se revizija iz ovih razloga ne može izjaviti (član 407. stav 1. ZPP).

Na osnovu člana 414. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Jasminka Stanojević,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić