.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 3917/2021
10.08.2021. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Jasminke Stanojević, predsednika veća, Biserke Živanović, Božidara Vujičića, Dobrile Strajina i Katarine Manojlović Andrić, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Gordana Ilić, advokat iz ..., protiv tuženih BB iz ..., čiji je punomoćnik Radislav Stanojević, advokat iz ..., VV iz ... i GG iz ..., radi utvrđenja, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 9051/19 od 21.01.2021. godine, u sednici održanoj 10.08.2021. godine doneo je
R E Š E NJ E
NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužioca, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 9051/19 od 21.01.2021. godine, kao nedozvoljena.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Smederevu P 1964/16 od 30.01.2019. godine, odbijen je tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se utvrdi da je predmet ugovora o doživotnom izdržavanju, zaključenog 26.11.2009. godine, pred Opštinskim sudom u Smedrevu R3 384/2009, između sada pok. DD, bivšeg iz ..., kao primaoca izdržavanja i AA iz ... i BB iz ..., kao davalaca izdržavanja, sve upisane u list nepokretnosti ... KO ..., što su tuženi BB, VV i GG, dužni da priznaju i trpe da je tužilac ovlašćen da se na osnovu presude i ugovora o doživotnom izdržavanju upiše kao vlasnik navedeniih nepokretnosti u javne knjige. Obavezan je tužilac da tuženom BB na ime troškova postupka isplati iznos od 58.450,00 dinara, a tuženoj GG iznos od 7.072,00 dinara. Zahtev tuženog BB za naknadu troškova postupka preko dosuđenog iznosa, odbijen je kao neosnovan.
Apelacioni sud u Beogradu je presudom Gž 9051/19 od 21.01.2021. godine, odbio žalbu tužioca i potvrdio prvostepenu presudu.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, s tim što je predložio da se revizija smatra izuzetno dozvoljenom, primenom člana 404. Zakona o parničnom postupku.
Prema odredbi člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11, 55/14, 87/18), posebna revizija se može izjaviti zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava. Prema stavu 2. istog člana, ispunjenost uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije Vrhovni kasacioni sud ceni u veću od pet sudija.
Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, uslovi za primenu instituta posebne revizije iz člana 404. ZPP, u ovom slučaju nisu ispunjeni, jer nema razloga koji ukazuju na potrebu ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava, kao ni potrebu razmatranja pravnih pitanja od opšteg interesa ili pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana, imajući u vidu da utvrđenje predmeta ugovora o doživotnom izdržavanju i sticanju prava svojine po osnovu navedenog pravnog posla, kao što je slučaj u ovoj parnici, predstavlja činjenično pitanje koje se rešava u svakom konkretnom slučaju. Pored navedenog, tužilac nije dokazao da postoji različita sudska praksa u identičnoj činjeničnoj i pravnoj situaciji, odnosno da se u konketnom slučaju radi o odluci koja odstupa od sudske prakse. Stavovi na koje se tužilac u reviziji poziva nisu merodavne za primenu instituta posebne revizije, jer se ne odnose na istu činjeničnu i pravnu situaciju.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
U tužbi radi utvrđenja i sticanja svojine, podnetoj sudu 07.09.2016. godine, vrednost predmeta spora je 100.000,00 dinara, koliko iznosi i vrednost predmeta spora koja se revizijom pobija.
Prema odredbi člana 403. stav 3. ZPP, revizija nije dozvoljena u imovinsko- pravnim sporovima, ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Imajući u vidu da se radi o imovinskopravnom sporu u kome vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Iz navedenih razloga, primenom člana 404. stav 2. i 413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci.
Predsednik veća - sudija
Jasminka Stanojević, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
