.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 3921/2020
18.09.2020. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Biserke Živanović, predsednika veća, Spomenke Zarić, Gordane Komnenić, Zorane Delibašić i Božidara Vujičića, članova veća, u parnici tužioca AA iz sela ..., opština ..., čiji je punomoćnik Marica Radovanović, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije, Ministarstva unutrašnjih poslova, Sektora za vanredne situacije, koju zastupa Državno pravobranilaštvo, Beograd, radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 7648/2019 od 05.02.2020. godine, na sednici održanoj 18.09.2020. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 7648/2019 od 05.02.2020. godine, kao izuzetno dozvoljenoj reviziji.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužene izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 7648/2019 od 05.02.2020. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P 6883/2018 od 15.05.2019. godine, stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev i obavezana tužena da tužiocu, na ime naknade materijalne štete, isplati iznos od 411.600,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 15.05.2019. godine do isplate. Stavom drugim izreke, odbijen je tužbeni zahtev za isplatu zakonske zatezne kamate na dosuđeni iznos glavnog duga od 411.600,00 dinara za period od 14.05.2015. godine do 15.05.2019. godine. Stavom trećim izreke, obavezana je tužena da tužiocu naknadi troškove postupka u iznosu od 70.564,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od dana kada se steknu uslovi za izvršenje do isplate.
Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 7648/2019 od 05.02.2020. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužene i potvrđena prvostepena presuda u stavu prvom i trećem izreke. Stavom drugim izreke, preinačena je prvostepena presuda u stavu drugom izreke tako što je obavezana tužena da tužiocu na dosuđeni iznos glavnog duga od 411.600,00 dinara isplati zakonsku zateznu kamatu počev od 17.05.2016. godine pa do 14.05.2019. godine, dok je u preostalom delu zahtev za isplatu zakonske zatezne kamate na dosuđeni iznos od 411.600,00 dinara, počev od 14.05.2015. godine pa do 16.05.2016. godine, odbijen kao neosnovan. Stavom trećim izreke, obavezana je tužena da tužiocu naknadi troškove drugostepenog postupka u iznosu od 6.000,00 dinara. Stavom četvrtim izreke, odbijen je kao neosnovan zahtev tužene za naknadu troškova drugostepenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužena je blagovremeno izjavila reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava predlažući da Vrhovni kasacioni sud o reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj u smislu člana 404. Zakona o parničnom postupku.
Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, nisu ispunjeni zakonski uslovi za odlučivanje o reviziji tužene kao izuzetno dozvoljenoj, u smislu člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ 72/11, 55/14). Naime, nema razloga koji ukazuju na potrebu razmatranja pravnih pitanja od opšteg interesa ili pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potrebe za ujednačavanjem sudske prakse ili novim tumačenjem prava. Ovo iz razloga što se radi o sporu u kome odluka o osnovanosti tužbenog zahteva i primena materijalnog prava, zavise od utvrđenog činjeničnog stanja u svakom konkretnom slučaju, a odluke nižestepenih sudova o osnovanosti tužbenog zahteva zasnovane su na primeni odgovarajućih odredaba materijalnog prava. Zaključak sudova u pogledu postojanja odgovornosti tužene za naknadu štete u konkretnom slučaju, ne odstupa od stava Vrhovnog kasacionog suda zauzetog prilikom odlučivanja u predemetima sa istim ili sličnim činjeničnim i pravnim osnovom, iz kog razloga je odlučeno kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tača 5. ZPP („Službeni glasnik RS“ broj 72/11, 55/14), Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da revizija nije dozvoljena.
Odredbom člana 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinsko pravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužba za naknadu štete podneta je 26.04.2018. godine. Vrednost predmeta spora pobijanog dela predstavlja iznos od 411.600,00 dinara.
Imajući u vidu da se radi o imovinskopravnom sporu u kome se tužbeni zahtev odnosi na novčano potraživanje, u kome pobijana vrednost predmeta spora očigledno ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra prema srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, to je Vrhovni kasacioni sud našao da je revizija nedozvoljena.
U konkretnom slučaju revizija ne bi bila dozvoljena ni po članu 403. stav 2. tačka 2. ZPP, s obzirom da je preinačen deo prvostepene odluke kojim je odlučeno o kamati kao sporednom potraživanju, kada revizija nije dozvoljena prema vrsti odluke koja se njom pobija, shodno članu 403. u vezi sa članom 28. stav 1. ZPP, u skladu sa zaključcima usvojenim na sednicama Građanskog odeljenja Vrhovnog kasacionog suda od 03.03. i 10.03.2015. godine.
Na osnovu člana 413. ZPP, u vezi člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća - sudija
Biserka Živanović, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
