U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Slađane Nakić Momirović, predsednika veća, Dobrile Strajina i Marine Milanović, članova veća, u parnici tužioca AA iz ... koga zastupa Dragoš Cukavac, advokat iz ..., protiv tuženih „Hypo Alpe Adria Bank“ AD Beograd koju zastupa Vladimir Pantelić, advokat iz ... i BB iz ..., radi utvrđenja nedopustivosti izvršenja i naknade štete, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 2735/17 od 07.09.2017. godine, u sednici veća održanoj dana 14.05.2020. godine doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 2735/17 od 07.09.2017. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P 26052/2012 od 31.10.2013. godine delimično je usvojen primarni tužbeni zahtev u odnosu na tuženu BB i utvrđeno da je tužilac suvlasnik sa idealnim delom od ½ na napokretnosti – stanu, ulici ... ..., površine 65 m2 u okviru zgrade br. .... postojeće na kat. parc. .../... KO ... (stav prvi izreke). Odbijen je primarni tužbeni zahtev u delu kojim je tužilac tražio da se utvrdi u odnosu na tuženu BB da je suvlasnik na istom stanu sa idealnim delom preko utvrđene ½ do tražene 2/3, odnosno za udeo od ¼ i da se obavežu tuženi da priznaju i trpe upis prava susvojine u korist tužioca sa idealnim udelom od 2/3 na navedenom stanu (stav drugi izreke). Odbijen je primarni tužbeni zahtev prema tuženima u delu kojim je traženo da se utvrdi da je ništav pravni posao – sporazum o obezbeđenju novačanog potraživanja zasnivanjem založnog prava na nepokretnosti – stanu u ul. ... ..., površine 65m2 u okviru zgrade br. ... na kat. parc. .../... KO ..., zaključen dana 30.12.2005. godine pred Četvrtim opštinskim sudom u Beogradu pod brojem ...-... .../... između tuženih i preduzeća „Cobac Co“ DOO Beograd (stav treći izreke). Odbijen je primarni tužbeni zahtev kojim je traženo da se proglasi nedopustivim izvršenje određeno i sprovedeno rešenjem o izvršenju Prvog osnovnog suda u Beogradu I-8- 38835/2010 od 12.10.2011. godine na nepokretnosti – dvosobnom stanu u ulici ... ..., površine 65m2, u okviru zgrade br. ... postojeće na kat. parc. .../... KO ..., a što bi tuženi bili dužni da priznaju (stav četvrti izreke). Odbijen je eventualni tužbeni zahtev prema tuženoj banci kojim je traženo da mu prvotužena na ime tržišne vrednosti idealnog udela na stanu u ulici ... ..., površine 65m2 na ime naknade štete isplati 66.000 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS na dan isplate sa kamatom koju propisuje Evropska centralna banka za evro uvećano za 3% počev od dana podnošenja tužbe pa do isplate (stav peti izreke). Obavezan je tužilac da prvotuženoj naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 46.500,00 dinara. (stav 6. izreke)

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 3712/14 od 07.11.2014. godine stavom prvim izreke, žalba tužioca je delimično odbijena i potvrđena prvostepena presuda u stavu drugom i trećem izreke, dok je u stavu drugom prvostepena presuda preinačena u stavu četvrtom i šestom izreke, tako što je proglašeno nedopuštenim izvršenje određeno i sprovedeno rešenjem o izvršenju Prvog osnovnog suda u Beogradu I-8- 388835/2010 od 12.10.2011. godine na jednoj polovini idealnog dela stana dok je tužbeni zahtev da se sprovedeno izvršenje proglasi nedopuštenim na još jednoj polovini idealnog dela stana odbijen kao neosnovan i tužena banka je obavezana da tužiocu na ime troškova postupka isplati 106.047,00 dinara. U stavu petom prvostepena presuda je ukinuta.

Rešenjem Vrhovnog kasacionog suda Rev 1433/2015 od 16.12.2016. godine ukinuta je presuda Apelacionog suda u Beogradu Gž 3712/14 od 07.11.2014. godine u stavu drugom izreke.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 2735/17 od 07.09.2017. godine odbijena je žalba tužioca i potvrđena presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu P 26052/2012 od 31.10.2013. godine u stavu četvrtom i šestom izreke.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu 07.09.2017. godine blagovremeno je izjavio reviziju tužilac zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava na osnovu člana 404. Zakona o parničnom postupku.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu na osnovu člana 403. stav 3. i 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11 ...) koji se u ovoj parnici primenjuje na osnovu člana 506. stav 2. istog zakona i nalazi da je revizija tužioca dozvoljena kao redovna i da nije osnovana.

U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku na koju sud u postupku po reviziji vodi računa po službenoj dužnosti. Revizijom se neosnovano ukazuje na bitnu povredu postupka jer je nakon delimičnog ukidanja prethodne drugostepene odluke presuđeno bez održavanja rasprave pred drugostepenim sudom.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju tužilac i tužena BB su tokom trajanja bračne zajednice stekli dvosoban stan broj ..., površine 65m2 na ... spratu zgrade u ulici ... br. ... na ... . Dana 27.12.2005. godine tužena „Hypo alpe adria bank“ i preduzeće za proizvodnju, promet i usluge „Cobac Co“ su zaključili ugovor o dugoročnom kreditu u iznosu od 100.000 evra u dinarskoj protivvrednosti po kupovnom kursu NBS na dan puštanja kredita na korišćenje. Članom 6. ugovora je propisana obaveza korisnika da u cilju obezbeđenja potraživanja uspostavi založno pravo u korist banke na nepokretnosti u svojini tužene BB na osnovu sporazuma korisnika kredita – banke i založnog dužnika, tužene BB. Sporazum je sastavljen na zapisniku Četvrtog opštinskog suda u Beogradu na ročištu od 30.12.2005. godine kojim su se stranke saglasile da se u cilju obezbeđenja potraživanja poverioca u ukupnom iznosu od 100.000 evra u dinarskoj protivvrednosti zasnuje založno pravo u korist izvršnog poverioca na navedenoj nepokretnosti, uz konstataciju da će se ukoliko izvršni dužnik u roku ne izmiri svoju obavezu, smatrati da je ovaj sporazum postao izvršan i da je poverilac ovlašćen da podnese predlog sudu da odredi izvršenje na nepokretnosti založnog dužnika radi namirenja duga sa kamatom. Rešenjem RGZ – Službe za katastar nepokretnosti Zemun od 23.07.2009. godine dozvoljena je uknjižba založnog prava – hipoteke po osnovu rešenja ...-... .../... od 30.12.2005. godine Četvrtog opštinskog suda u Beogradu radi obezbeđenja novačanog potraživanja iz ugovora o dugoročnom kreditu od 27.12.2005. godine. U izvršnom postupku Prvog osnovnog suda u Beogradu, I 9546/09 u postupku javne prodaje založene nepokretnosti, zaključkom od 07.11.2011. godine sporni stan je dodeljen VV kao najboljem ponudiocu za cenu od 7.565.448,00 dinara nakon čega je izvršen upis prava svojine kupca i izvršeno brisanje hipoteke na stanu. Tužilac je znao za postojanje hipoteke na spornom stanu i sa tim je bio saglasan. U izvršnom postupku podneo je kao treće lice prigovor dana 15.11.2011. godine.

Na utvrđeno činjenično stanje pravilno je pobijanom odlukom primenjeno materijalno pravo i odbijen tužbeni zahtev za utvrđenje nedopuštenosti izvršenja. Navodi revizije o pogrešnoj primeni materijalnog prava nisu osnovani.

U ovom slučaju hipoteka na stanu, stečenom tokom braka tužilje i tužene BB je zasnovana po pravilima propisanim članom 63. do 69. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa, pre stupanja na snagu Zakona o hipoteci („Službeni glasnik RS“ br. 115/05). Tužena BB je kao nominalni vlasnik stana dala založnu izjavu a tužilac njen suprug je imao saznanje o hipoteci i bio saglasan sa konstituisanjem hipoteke. Kod ovakvog stanja imajući u vidu da u vreme zasnivanja hipoteke forma saglasnosti za konstituisanje hipoteke nije bila izričito propisana i da je u ranijem toku ove parnice pravnosnažnom presudom odbijen tužbeni zahtev za utvrđenje ništavosti sporazuma o zasnivanju hipoteke, nema povrede pravila o raspolaganju zajedničkom imovinom supružnika. Postojeća usmena saglasnost tužioca za zasnivanje hipoteke nije u suprotnosti sa članom 15. stav 4. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa i članom 174. Porodičnog zakona i nisu ispunjeni zakonski uslovi iz člana 50. u vezi člana 358. stav 1. Zakona o izvršenju i obezbeđenju („Službeni glasnik RS“ br. 31/2011) za proglašenje nedopuštenosti izvršenja (po tužbi podnetoj nakon donošenja zaključka o prodaji nepokretnosti i dodeli kupcu – trećem licu), jer tužilac nije dokazao postojanje prava koje sprečava navedeno izvršenje.

Navodi revizije kojima se osporava pravilnost utvrđenog činjeničnog stanja nisu ispitivani jer se ne radi o revizijskom razlogu iz člana 407. Zakona o parničnom postupku.

Sa iznetih razloga odlučeno je kao u izreci presude na osnovu člana 414. stav 1. Zakona o parničnom postupku.

Predsednik veća-sudija

Slađana Nakić Momirović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić