.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 3932/2019
05.12.2019. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislave Apostolović, predsednika veća, Branislava Bosiljkovića, Zorane Delibašić, Biserke Živanović i Božidara Vujičića, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Vesna Mitić, advokat iz ..., protiv tuženog JP „Urbanizam i izgradnja Leskovac“, čiji je punomoćnik Danilo Petrović, advokat iz .., radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Leskovcu Gž 2949/18 od 20.11.2018. godine, u sednici veća održanoj dana 05.12.2019. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Leskovcu Gž 2949/18 od 20.11.2018. godine.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tuženog izjavljena protiv presude Višeg suda u Leskovcu Gž 2949/18 od 20.11.2018. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Leskovcu P 1654/17 od 06.07.2018. godine, stavom prvim izreke, obavezan je tuženi da tužilji na ime naknade nematerijalne štete isplati i to: za pretrpljeni strah iznos od 60.000,00 dinara i za pretrpljene fizičke bolove iznos od 70.000,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od 06.07.2018. godine pa do konačne isplate. Stavom drugim izreke, odbijen je kao neosnovan višak tužbenog zahteva prema tuženom na ime zakonske zatezne kamate na dosuđene iznose počev od 05.05.2017. godine do 06.07.2018. godine. Stavom trećim izreke, obavezan je tuženi da tužilji na ime naknade troškova parničnog postupka isplati iznos od 98.600,00 dinara, u roku od 8 dana od dana prijema odluke, a ako iste ne izmiri u tom roku, obavezan je da na iznos troškova od 73.800,00 dinara isplati zakonsku zateznu kamatu počev od dana pravnosnažnosti odluke do isplate.
Presudom Višeg suda u Leskovcu Gž 2949/18 od 20.11.2018. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužene i potvrđena presuda Osnovnog suda u Leskovcu P 1654/17 od 06.07.2018. godine u stavu prvom izreke. Stavom drugim izreke, preinačena je navedena presuda u stavu trećem izreke tako što je obavezan tuženi da tužilji na ime naknade troškova parničnog postupka isplati iznos od 86.600,00 dinara, u roku od 8 dana od dana prijema odluke, a ako iste ne izmiri u tom roku, obavezan je da na iznos troškova od 61.800,00 dinara isplati zakonsku zateznu kamatu počev od dana pravnosnažnosti odluke do isplate. Stavom trećim izreke, konstatovano je da je prvostepena presuda u stavu drugom izreke neizmenjena.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužena je blagovremeno izjavila reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava. Predložila je da se o reviziji odlučuje na osnovu člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku, zbog potrebe da se razmotre pitanja od opšteg interesa i radi ujednačavanja sudske prakse.
Tužilja je podnela sudu odgovor na reviziju tuženog.
Prema odredbi člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 49/13-US, 74/13-US, 55/14 i 87/18 – u daljem tekstu: ZPP) revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).
Pravnosnažnom presudom odlučeno je o odgovornosti tuženog za nematerijalnu štetu koju je tužilja pretrpela zbog zadobijenih povreda usled upadanja u neobezbeđeni šaht bez poklopca i njegovoj obavezi da tako nastalu štetu nadoknadi.
Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, u ovom sporu ne postoje zakonski razlozi za odlučivanje o posebnoj reviziji tuženog. Odgovornost tuženog postoji na osnovu člana 184. Zakona o obligacionim odnosima u vezi sa odredbom člana 3. Odluke o promeni Odluke o osnivanju JP „Urbanizam i izgradnja Leskovac“ od 25.02.2013. godine, koja je bila na snazi u vreme štetnog događaja, a kojom je, između ostalog, propisano da se to pravno lice osniva i posluje radi finansiranja i nadzora na održavanju objekata komunalne infrastrukture (ulice, slivnici, fontane, zelenilo, javna higijena, javno osvetljenje i semafori), sve imajući u vidu da šaht predstavlja sastavni deo ulice. Stoga, u konkretnom slučaju ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa, novim tumačenjem prava, niti ujednačavanjem sudske prakse, imajući u vidu da pobijane nižestepene presude sadrže odluku o tužbenom zahtevu, koje su donete u skladu sa usaglašenom sudskom praksom i izraženim stavom Vrhovnog kasacionog suda po pitanju pasivne legitimacije tuženog i njegove odgovornosti za štetu koju je tužilja pretrpela usled pada u neobezbeđeni šaht, te u tom smislu razlozi nižestepenih presuda ne odstupaju od dosadašnje prakse Vrhovnog kasacionog suda po tom pitanju.
Shodno izloženom, odlučeno je kao u stavu prvom izreke.
Odlučujući o dozvoljenosti izjavljene revizije, u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija tuženog nije dozvoljena.
Članom 468. stav 1. ZPP propisano je da sporovi male vrednosti u smislu odredaba ove glave jesu sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe. Prema članu 479. stav 6. istog zakona, protiv odluke drugostepenog suda (u postupku o sporu male vrednosti) nije dozvoljena revizija.
Kako se u konkretnom slučaju radi o imovinskopravnom sporu male vrednosti, imajući u vidu da vrednost predmeta spora od 130.000,00 dinara ne prelazi dinarsku protivvrednost od 3.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Stoga je, na osnovu člana 413. ZPP, odlučeno kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća - sudija
Branislava Apostolović, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
