.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 3939/2022
23.12.2022. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Vesne Subić, predsednika veća, Zorana Hadžića, Mirjane Andrijašević, Gordane Komnenić i Dragane Mirosavljević, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Veselin Damjanović, advokat iz ..., protiv tuženog Akcionarskog društva za iznajmljivanje nekretnina „Medifarm“, sa sedištem u Beogradu, čiji je punomoćnik Snežana Mitrović, advokat iz ..., radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 970/21 od 12.11.2021. godine, u sednici veća održanoj 23.12.2022. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 970/21 od 12.11.2021. godine, kao o izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 970/21 od 12.11.2021. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 970/21 od 12.11.2021. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužilje i potvrđena presuda Drugog osnovnog suda u Beogradu P 1659/18 od 23.09.2020. godine, u stavu prvom izreke, kojim je odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev da se obaveže tuženi da tužilji na ime naknade štete isplati iznos od 18.405,71 evra, na ime glavnog duga, sa zakonskom zateznom kamatom od 01.03.2018. godine do isplate, kao i iznos od 3.567,56 evra, na ime kamate, sa zakonskom zateznom kamatom od 01.03.2018. godine do isplate, sve u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS na dan isplate. Stavom drugim izreke, preinačeno je rešenje o troškovima parničnog postupka, sadržano u stavu drugom izreke prvostepene presude, tako što je obavezana tužilja da tuženom naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 105.000,00 dinara. Stavom trećim izreke, odbijen je kao neosnovan zahtev parničnih stranaka za naknadu troškova drugostepenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilja je blagovremeno izjavila reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj, u smislu člana 404. Zakona o parničnom postupku.
Vrhovni kasacioni sud je ocenio da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o posebnoj reviziji tužilje, u smislu člana 404. Zakona o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS", br. 72/2011… 18/2020, u daljem tekstu: ZPP).
Pravnosnažnom presudom, primenom pravila o teretu dokazivanja iz člana 231. ZPP, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev za naknadu materijalne štete, koju tužilja tvrdi da je pretrpela usled nemogućnosti da koristi poslovni prostor koji joj je pripao po osnovu Ugovora i Aneksa ugovora o zajedničkoj izgradnji, zaključenog sa „YU BRIV“ d.o.o. Kotor, za vreme dok je taj poslovni prostor bio pod sporom između njenog ugovarača „YU BRIV“ d.o.o. Kotor i ovde tuženog. Ovo nakon ocene osnovanosti istaknutih prigovora nedostatka aktivne legitimacije na strani tužilje i pasivne legitimacije na strani tuženog, jer tužilja nije bila ni u kakvom obligaciono-pravnom, ugovornom ili poslovnom odnosu sa tuženim iz koga bi proizlazilo potraživanje tužilje prema tuženom, odnosno obaveze tuženog prema tužilji, pa nije dokazana uzročno-posledična veza između radnje ili propuštanja radnje tuženog i štete koju tužilja tvrdi da je pretpela.
Imajući u vidu sadržinu tražene pravne zaštite, činjenice utvrđene u postupku, način presuđenja i razloge na kojima su zasnovane odluke nižestepenih sudova, Vrhovni kasacioni sud je ocenio da su nižestepene odluke u skladu sa praksom i pravnim stavovima izraženim u odlukama Vrhovnog kasacionog suda, zbog čega nema uslova za odlučivanje o reviziji kao o izuzetno dozvoljenoj, a radi razmatranja pravnog pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava. Tužilja uz reviziju nije dostavila pravnosnažne presude iz kojih bi proizlazio zaključak o različitom odlučivanju u istoj ili bitno sličnoj činjeničnoj i pravnoj situaciji, pri čemu pravilna primena prava u sporovima sa tužbenim zahtevom, kakav je u konkretnom slučaju, zavisi od utvrđenog činjeničnog stanja.
Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu odredbe člana 404. ZPP odlučio kao u stavu prvom izreke ovog rešenja.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5., u vezi člana 403. stav 3. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da revizija nije dozvoljena.
Prema članu 403. stav 3. ZPP, revizija nije dozvoljena u imovinsko-pravnim sporovima, ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužba u ovoj pravnoj stvari podneta je 03.04.2018. godine, u kojoj je pobijana vrednost predmeta spora iznos od 18.405,71 evra. Prvostepena presuda doneta je 23.09.2020. godine. Drugostepena presuda je doneta 12.11.2021. godine.
Kako u konkretnom slučaju vrednost predmeta spora pobijanog dela pravnosnažne presude ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan preinačenja tužbe, to revizija nije dozvoljena u smislu člana 403. stav 3. ZPP.
Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća - sudija
Vesna Subić,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
