U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislave Apostolović, predsednika veća, Katarine Manojlović Andrić i Branislava Bosiljkovića, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Rade Cvijetić, advokat iz ..., protiv tuženog BB iz ..., čiji je punomoćnik Zoran Mirković, advokat iz ..., radi sticanja bez osnova, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 6688/15 od 02.03.2016. godine, u sednici veća održanoj dana 13.07.2017. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 6688/15 od 02.03.2016. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Drugog osnovnog suda u Beogradu P 75788/10 od 28.05.2015. godine, stavom prvim izreke, obavezan je tuženi da tužilji isplati iznos od 72.000 evra u dinarskoj protivvrednosti prema srednjem kursu NBS na dan isplate, sa kamatom koju Centralna evropska banka propisuje za evro počev od 18.06.2010. godine do 25.12.2012. godine, a od 25.12.2012. godine do isplate, sa kamatom po Zakonu o zateznoj kamati. Stavom drugim izreke, obavezan je tuženi da tužilji nadoknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 461.380,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 6688/15 od 02.03.2016. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tuženog i potvrđena presuda Drugog osnovnog suda u Beogradu P 75788/10 od 28.05.2015. godine.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu na osnovu člana 399. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 125/04 i 111/09), koji se primenjuje na osnovu člana 506. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 49/13-US, 74/13-US i 55/14) i utvrdio da revizija tuženog nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 361. stav 2. tačka 9. ZPP, na koju se u revizijskom postupku pazi po službenoj dužnosti. Revizijom se ne ukazuje na druge bitne povrede postupka zbog kojih se revizija može izjaviti primenom člana 398. ZPP.

Neosnovano se revizijom ukazuje da je u postupku pred drugostepenim sudom učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka propisana članom 361. stav 1. u vezi sa članom 8. ZPP, obzirom da je drugostepeni sud na osnovu savesne i brižljive ocene svakog dokaza zasebno i svih dokaza zajedno, kao i na osnovu rezultata celokupnog postupka odlučio po svom uverenju koje će činjenice uzeti kao dokazane.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja i tuženi su postigli dogovor da stan u izgradnji, koji je trebalo da pripadne tuženom kao izvođaču radova na zgradi u ... u ulici ... broj ..., kupi tužilja, a kao način plaćanja dogovorili su da tužilja, između ostalog, prenese u svojinu tuženom dva putnička automobila. Na ime dela kupoprodajne cene u iznosu od 38.000 evra tužilja je tuženom predala vozilo marke „...“ tip „...“, o čemu su stranke sačinile i svojeručno potpisale potvrdu o prijemu vozila od 30.08.2006. godine. Tužilja je vozilo marke „...“ tip „...“ u vrednosti od 14.000 evra i iznos u gotovom novcu od 16.000 evra predala tuženom dana 09.02.2007. godine, o čemu je sačinjena potvrda o izmirenju preuzetih obaveza koje su stranke potpisale. U potvrdi je navedeno da tužilja preuzima na sebe obavezu da za vozilo „...“ tip „...“ pribavi ovlašćenje za upravljanje, registraciju i otuđenje na ime tuženog. Pored imena tuženog stavljen je pečat preduzeća tuženog „GG“. Deo ugovorene kupoprodajne cene stana od 72.000 evra tužilja je isplatila tuženom i u građevinskom materijalu - stolariji u vrednosti od 4.000 evra. Tužilja je sa investitorima DD, ĐĐ i EE zaključila predugovor o kupoprodaji nepokretnosti – stana, avgusta 2006. godine, koji nije overen u sudu. U predugovoru je umesto 72.000 evra kao kupoprodajna cena označen iznos od 56.000 evra, radi poreskih olakšica. Do zaključenja ugovora o kupoprodaji između tužilje i investitora nije došlo, jer nije realizovan dogovor između investitora i tuženog kao izvođača radova, pa su investitori stan prodali trećem licu.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, pravilno su nižestepeni sudovi zaključili da je deo imovine tužilje u iznosu od 72.000 evra prešao u imovinu tuženog i nalazi se kod tuženog bez osnova, zbog čega tužilja ima pravo da zahteva vraćanje isplaćenog iznosa. Naime, polazeći od iskaza parničnih stranaka, te saslušanih svedoka, nižestepeni sudovi zaključuju da je dogovor oko prodaje stana tužilji postignut sa tuženim, a ne sa njegovim privrednim društvom, da je namera parničnih stranaka bila da novac i automobili pripadnu tuženom, a ne firmi, da je potvrdu o primopredaji vozila tuženi potpisao lično u svoje ime, da tuženi nije osporio da je vozilo koje se u potvrdi navodi zaista i primio i u svoje lično ime, te kako je tužilja isplatila tuženom iznos od 72.000 evra na ime kupovine stana sa garažnim mestom, koji je tuženom trebalo da pripadne po osnovu izvedenih radova na zgradi u ... broj ..., da do zaključenja ugovora o kupoprodaji između tužilje i investitora nije došlo iz razloga što je otpao dogovor između investitora i izvođača radova, ovde tuženog, a investitori stan prodali trećem licu, to je pravilan zaključak nižestepenih sudova da je tuženi iznos od 72.000 evra stekao bez osnova i u obavezi da, saglasno članu 210. Zakona o obligacionim odnosima, navedeni iznos vrati tužilji.

Članom 17. Zakona o obligacionim odnosima propisano je da su strane u obligacionom odnosu dužne da izvrše svoju obavezu i odgovorne su za njeno ispunjenje i obaveza se može ugasiti samo saglasnošću volja strana u obligacionom odnosu, ili na osnovu zakona. Odredbom člana 262. stav 1. istog zakona propisano je da je poverilac u obaveznom odnosu ovlašćen da od dužnika zahteva ispunjenje obaveze, a dužnik je dužan ispuniti je savesno, u svemu kako ona glasi. Članom 210. Zakona o obligacionim odnosima propisano je da kada je neki deo imovine jednog lica prešao na bilo koji način u imovinu nekog drugog lica, a taj prelaz nema svoj osnov u nekom pravnom poslu ili u zakonu, sticalac je dužan da ga vrati, a kad to nije moguće, da naknadi vrednost postignute koristi. Obaveza vraćanja, odnosno naknade vrednosti, nastaje i kada se nešto primi s`obzirom na osnov koji se nije ostvario ili je kasnije otpao.

I po oceni Vrhovnog kasacionog suda, pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo kada su obavezali tuženog da tužilji isplati iznos od 72.000 evra saglasno članu 210. Zakona o obligacionim odnosima, obzirom da je tuženi navedeni iznos stekao bez osnova jer do zaključenja ugovora o kupoprodaji između tužilje i investitora nije došlo, iz razloga što je otpao dogovor između investitora i izvođača radova - ovde tuženog, a stan prodat trećem licu, te kako je tuženi navedeni iznos primio, to tužilja ima pravo da zahteva vraćanje isplaćenog iznosa.

Neosnovano se revizijom tuženog ukazuje da predugovor o kupoprodaji predmetne nepokretnosti tužilja nije zaključila sa tuženim, već sa drugim licima, te da je takav predugovor bio osnov za plaćanje, da tuženi nije potpisnik tog predugovora, već da je istupao samo kao punomoćnik, a ne i ugovorna strana, zbog čega ne može postojati njegova odgovornost za vraćanje datog iznosa. Ovo s`toga što navedeni predugovor nije overen u sudu i kao takav ne proizvodi pravno dejstvo saglasno Zakonu o prometu nepokretnosti, te kako je tužilja, što nesporno proizlazi iz utvrđenog postupka pred nižestepenim sudovima, novac za kupoprodaju predmetnog stana isplatila tuženom, to je isti dužan da predmetni iznos vrati tužilji. U ostalim navodima revizije ponavljaju se žalbeni navodi o kojima se Apelacioni sud izjasnio, dajući razloge koje prihvata i Vrhovni kasacioni sud.

Ostalim revizijskim navodima osporava se utvrđeno činjenično stanje, a što ne može biti predmet ocene ovog suda saglasno članu 398. stav 2. ZPP.

Iz navedenih razloga, na osnovu člana 405. stav 1. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Branislava Apostolović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić