.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 3943/2019
20.11.2019. godina
Beograd
U IME NARODA
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Zvezdane Lutovac, predsednika veća, Jelene Borovac, Branka Stanića, dr Dragiše B. Slijepčevića i Tatjane Matković Stefanović, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Žarko Vujević, advokat u ..., protiv tuženog Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje Beograd, Filijala Niš, koga od revizije zastupa Danilo Nedeljković, advokat u ..., radi isplate duga, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Nišu broj Gž 4718/17 od 11.04.2019. godine, u sednici veća održanoj 20.11.2019. godine, doneo je
P R E S U D U
PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Nišu broj Gž 4718/17 od 11.04.2019. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
PREINAČUJU SE presuda Višeg suda u Nišu broj Gž 4718/17 od 11.04.2019. godine i presuda Osnovnog suda u Nišu broj P 9737/16 od 06.04.2017. godine, tako što se ODBIJA kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da sud obaveže tuženog da mu na ime naknade štete zbog razlike između penzije koja mu pripada i penzije koja mu je isplaćena za period od juna 2008. godine do decembra 2010. godine, isplati mesečne iznose sa zakonskom zateznom kamatom od dospelosti svakog pojedinačnog mesečnog iznosa, pa do isplate u roku od 15 dana i da mu nadoknadi troškove parničnog postupka.
Tuženom se ne dosuđuju troškovi postupka.
O b r a z l o ž e nj e
Osnovni sud u Nišu je presudom broj P 9737/16 od 06.04.2017. godine je obavezao tuženog da tužiocu na ime naknade štete zbog razlike između penzije koja mu pripada i penzije koja mu je isplaćena za period od juna 2008. godine do 31. decembra 2010. godine, isplati mesečne iznose koji su bliže označeni u izreci sa zakonskom zateznom kamatom počev od dospelosti svakog pojedinačnog iznosa do konačne isplate, a sve to u roku od 15 dana. Drugim stavom izreke je obavezan tuženi da tužiocu naknadi troškove postupka u iznosu od 75.092,00 dinara u roku od osam dana sa zakonskom zateznom kamatom počev od izvršnosti presude do konačne isplate.
Viši sud u Nišu je presudom broj Gž 4718/17 od 11.04.2019. godine odbio kao neosnovane žalbe tužioca i tuženog i potvrdio je prvostepenu presudu Osnovnog suda u Nišu. Odbijen je zahtev tuženog da mu tužilac nadoknadi troškove drugostepenog postupka.
Protiv drugostepene presude Višeg suda u Nišu, tuženi je izjavio posebnu reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, odnosno potrebe da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa, pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana i da se ujednači sudska praksa.
Odredbom člana 404. Zakona o parničnom postupku (''Službeni glasnik RS'' br. 72/11 i 55/14), je propisano da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). O dozvoljenosti i osnovanosti revizije iz stva 1. ovoga člana odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.
Po oceni Vrhovnog kasacionog suda ispunjeni su uslovi za odlučivanje o reviziji tuženog kao izuzetno dozvoljenoj primenom člana 404. ZPP, zbog potrebe razmatranja pravnog pitanja prava o vanrednom usklađivanju penzije za 11,06 % od 11.01.2008. godine za one penzionere koji su penziju ostvarili kod tuženog nakon 01.01.2008. godine.
Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku i našao je da je revizija tuženog osnovana.
U postupku nije učinjena bitna povreda iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku na koju povredu Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti.
Prema utvrđenom činjeničnom stanju tužiocu je rešenjem Fonda za socijalno osiguranje vojnih osiguranika od 08.09.2008. godine priznato pravo na penziju koju tužilac prima svakog meseca počev od 21.06.2008. godine. Rešenjem o vanrednom usklađivanju penzije koje je tuženi doneo 25.01.2008. godine, penzije su usklađene za 11,06 %, ali tužiocu nije usklađena penzija. Veštačenjem je utvrđeno da za period od 21.06.2008. godine do 31.12.2010. godine razlika između penzije koja je isplaćena tužiocu i penzije usklađene po navedenim zakonskim propisima prema vrednosti boda 9,20 iznosi 66.469,00 dinara.
Na osnovu ovako utvrđenih činjenica nižestepeni sudovi su usvojili tužbeni zahtev tužioca i obavezali tuženog da mu na ime manje isplaćenih mesečnih iznosa penzija za period od 21.06.2008. do 31.12.2010. godine isplate mesečne iznose za svaki mesec ponaosob sa kamatom, a na osnovu odredbi člana 154, 155, 172. stav 1. 186, 190. i 297. Zakona o obligacionim odnosima uz primenu Odluke o usklađivanju vojnih penzija za 2007. godinu („Službeni vojni list broj 13/08) i odluke ministra odbrane donete na osnovu odredbe člana 261. stav 5. Zakona o Vojsci Jugoslavije o usklađivanju penzija vojnih osiguranika za 4,21 % počev od 01.01.2008. godine. Nižestepeni sudovi su zauzeli stav da su vojni osiguranici počev od 01.01.2008. godine u pogledu prava na usklađivanje penzije uključeni u opšti sistem penzijskog i invalidskog osiguranja, a to znači da se ispunjenost zakonskih uslova za priznavanje prava na vanredno usklađivanje penzija nije mogla odvojeno ceniti u odnosu na vojne osiguranike, jer su penzije ostvarene do 01.01.2008. godine, kao i one ostvarene posle tog datuma, morale biti usklađene na isti način, pod istim uslovima i u istoj visini kao i penzije korisnika u osiguranju zaposlenih.
Osnovano se u reviziji tuženog ističe da je tužilac pravo na penziju ostvario 21.06.2008. godine i da je njemu penzija utvrđena po odredbama Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju na dan ostvarivanja prava. Naime, direktor tuženog je 25.01.2008. godine doneo rešenje o uvećanju penzija za 11,06 % počev od 01.01.2008. godine (rešenje o vanrednom usklađivanju penzija, vrednosti opšteg boda i novčanih naknada od januara 2008. godine) kojim je izvršeno usklađivanje penzija od 01.01.2008. godine, a u to vreme tužilac je bio u radnom odnosu i primao je platu. Usklađivanje penzija za 11,06 % počev od 01.01.2008. godine odnosi se na korisnike penzije koje su taj status imali do 31.12.2007. godine i primali su penziju.
Vrhovni kasacioni sud je imao u vidu da je do 31.12.2007. godine na snazi bio Zakon o Vojsci Jugoslavije („Službeni list SRJ“ broj 43/94, 28/96, 46/99, 74/99 i 3/02 i 37/02 i „Službeni list SCG“ 7/05 i 44/05) gde je članom 261. bilo propisano da se penzije određene po ovom zakonu usklađuju sa početkom svake kalendarske godine sa penzijama određenim u prethodnoj godini. Penzije se usklađuju tako što se kao penzijski osnov za ranije ostvarene penzije uzima plata koja pripada za odgovarajući čin od koga se određuju penzije ostvarene u prethodnoj godini.
Zakonom o Vojsci Srbije („Službeni glasnik RS“ broj 116/07 i 88/09) u prelaznim i završnim odredbama je u članu 193. propisano da usklađivanje iznosa penzija vojnih osiguranika ostvarenih do dana stupanja na snagu ovog zakona kao i penzija ostvarenih po stupanju ovog zakona na snagu se vrši po dinamici i na način utvrđen zakonom kojim se uređuje penzijsko i invalidsko osiguranje. Članom 197. navedenog zakona je propisano da do donošenja propisa o vojnoj obavezi, socijalnom, zdravstvenom i penzijskom i invalidskom osiguranju profesionalnih vojnih lica ostaju na snazi sledeće odredbe Zakona o Vojsci Jugoslavije: Poglavlje HIV – penzijsko i invalidsko osiguranje (članovi 240. do 260. i od 262. do 278.).
Iz iznetog proizilazi da nije ostao na snazi citirani član 261. Zakona o Vojsci Jugoslavije na osnovu koga su penzije usklađivane u vreme važenja tog zakona, uz istovremeno okolnost da nije donet poseban Zakon o penzijskom i invalidskom osiguranju za vojne osiguranike, te je kao regulativa za ovu materiju ostao Zakon o penzijskom i invalidskom osiguranju („Službeni glasnik RS“ broj 34/03, 64/04, 84/04, 85/05, 101/05, 63/06, 5/09, 107/09, 101/10, 93/12 i 62/13).
Kako je tužilac pravo na penziju ostvario 21.06.2008. godine njemu je penzija utvrđena prema odredbama Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju na dan ostvarivanja toga prava, te je tužilac penziju primao od tada pa nadalje sa pripadajućim uvećanjima. Uvećanje od 11,06 % se odnosilo na prethodni vremenski period kao što je rečeno za korisnike penzije koji su to bili do 31.12.2017. godine.
Vrhovni kasacioni sud je ocenio da tuženi osnovano revizijom pobija pravilnost presuđenja, te je istu uvažio na osnovu člana 416. stav 1. ZPP, jer je utvrdio da nižestepeni sudovi nisu pravilno primenili materijalno pravo.
Tuženom se ne dosuđuju troškovi parničnog postupka iako je uspeo sa revizijom zato što je na ročištu pred prvostepenim sudom održanim 06.04.2017. godine na kome je glavna rasprava zaključena izjavio da troškove postupka ne traži. Troškove za žalbu i za reviziju nije opredelio u pogledu vrste i iznosa troškova za koje traži naknadu kako je to propisano članom 163. stav 2. ZPP pa mu se zato ne dosuđuju.
Predsednik veća - sudija
Zvezdana Lutovac, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
