.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 3950/2022
21.04.2023. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dobrile Strajina, predsednika veća, Dragane Mirosavljević, Gordane Komnenić, Mirjane Andrijašević i Vesne Subić, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Maja Jandrić Vilovski, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije, Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, koju zastupa Državno pravobranilaštvo, Odeljenje u Subotici, radi isplate, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Somboru Gž 1356/21 od 30.09.2021. godine, u sednici održanoj 21.04.2023. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Somboru Gž 1356/21 od 30.09.2021. godine.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena revizija tužioca izjavljena protiv presude Višeg suda u Somboru Gž 1356/21 od 30.09.2021. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Somboru P 689/20 od 10.03.2021. godine, stavovima prvim i drugim izreke, usvojen je tužbeni zahtev i obavezana tužena da tužiocu isplati zakonsku zateznu kamatu na 59.363,39 dinara od 24.03.2020. godine do isplate. Stavom trećim izreke, obavezana je tužena da tužiocu na ime troškova postupka plati 50.802,93 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate.
Presudom Višeg suda u Somboru Gž 1356/21 od 30.09.2021. godine, žalba tužene je usvojena i prvostepena presuda preinačena, tako što je odbijen tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se obaveže tužena da mu isplati zakonsku zateznu kamatu na 59.363,39 dinara od 24.03.2020. godine do isplate, kao i da tužiocu nadoknadi troškove postupka sa kamatom od dana izvršnosti presude do isplate. Obavezan je tužilac da tuženoj na ime troškova postupka plati 6.000,00 dinara, kao i troškova žalbenog postupka 12.000,00 dinara.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj, na osnovu člana 404. stav 1. ZPP.
Odlučujući o dozvoljenosti izjavljene revizije na osnovu člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik RS“, br.72/11...18/20), Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji, kao o izuzetno dozvoljenoj, uzimajući u obzir vrstu spora, sadržinu tražene sudske zaštite, način presuđenja i razloge sa kojih je odbijen, kao neosnovan zahtev tužioca za isplatu kamate. Pravnosnažnom presudom, odbijen je kao neosnovan zahtev tužioca kojim je tražio da se obaveže tužena da mu na 59.363,39 dinara (po osnovu lične invalidnine i po osnovu naknade za nezaposlenost) plati kamatu od 24.03.2020. godine do isplate. O ovom pravu tužioca i dospelosti zakonske zatezne kamate na iznos naknade štete sudovi su odlučili uz primenu materijalnog prava koje je u skladu sa pravnim shvatanjima izraženim kroz odluke Vrhovnog kasacionog suda u kojima je odlučivano o istovetnim zahtevima tužilaca, sa istim ili sličnim činjeničnim stanjem i pravnim osnovom kao u ovoj pravnoj stvari, sa kojih razloga nisu ispunjeni uslovi propisani članom 404. ZPP, za odlučivanje o reviziji kao o izuzetno dozvoljenoj u pogledu perioda dosuđenja zakonske zatezne kamate.
Iz navedenog razloga odlučeno je kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost izjavljene revizije na osnovu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je ocenio da je revizija tužioca nedozvoljena.
Članom 28. stav 1. ZPP, propisano je da ako je, između ostalog, za utvrđivanje prava na izjavljivanje revizije merodavna vrednost predmeta spora, kao vrednost predmeta spora uzima se samo vrednost glavnog zahteva, dok se stavom 2. istog člana ne uzimaju u obzir kamate, ugovorna kazna i ostala sporedna traženja, kao i troškovi postupka, ako ne čine glavni zahtev.
Pod glavnim zahtevom u smislu citiranog člana 28. ZPP podrazumeva se zahtev stranke zbog koga se postupak vodi, dok se sporednim traženjima smatraju zahtevi stranke koji se ističu povodom ili u vezi sa glavnim zahtevom, odnosno potraživanja akcesorne prirode u odnosu na glavni zahtev. Sporedna traženja se uzimaju u obzir samo kada se traže kao glavno potraživanje i tada se prema tom potraživanju određuje vrednost predmeta spora.
U ovom slučaju, revizija je izjavljena protiv odbijajućeg dela odluke o kamati na glavni dug, dakle protiv dela presude kojim je odlučeno o sporednom traženju tužioca koje ne čini njegovo glavno potraživanje. S obzirom da revizija protiv odluke o kamati nije dozvoljena prema vrsti odluke koja se njom pobija, to činjenica da je drugostepeni sud preinačio prvostepenu presudu i odlučio o zahtevu za kamatu kao sporednom traženju ne utiče na dozvoljenost revizije, jer se u ovom slučaju dozvoljenost revizije ne ceni prema članu 403. stav 2. tačka 2. ZPP.
Na osnovu iznetog, primenom člana 413.u vezi člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća – sudija
Dobrila Strajina,s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
