Protiv navedene pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pravilnost pobijane drugostepene presude, u smislu člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik Republike Srbije“, broj 72/11 ... 55/14), Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije osnovana.

U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti. Suprotno navodima revizije, izreka pobijane drugostepene presude je razumljiva jer se iz iste vidi na koji način je drugostepeni sud odlučio o žalbama stranaka.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je bio u pritvoru od 02.06.2003. godine do 12.06.2003. godine. Pritvor mu je određen rešenjem istražnog sudije Okružnog suda u Beogradu Ki. 748/03 od 03.06.2003. godine, na osnovu člana 142. stav 2. tačka 2. tada važećeg Zakona o krivičnom postupku - zbog mogućeg ometanja istrage uticanjem na svedoke. U vreme lišenja slobode tužilac je bio radnik Ministarstva unutrašnjih poslova, oženjen i otac dvoje maloletne dece. Pritvor je proveo u istoj prostoriji sa licima koja je nekada lišavao slobode. Pravnosnažnim i konačnim rešenjem Ministarstva unutrašnjih poslova - Resora … od 24.02.2004. godine tužiocu je prestao radni odnos. Presudom Višeg suda u Beogradu K. 318/12 od 18.11.2013. godine tužilac je oslobođen optužbe da je izvršio krivično delo primanje mita iz člana 254. stav 1. KZ RS. Tužilac nije osuđivan. Stranke nisu postigle sporazum o naknadi štete po zahtevu koji je tužilac podneo Ministarstvu pravde pre pokretanja ovog postupka.

Na ovako utvrđeno činjenično stanje, pravilno je primenjeno materijalno pravo pri odlučivanju o zahtevu tužioca.

Visina naknade nematerijalne štete, na koju tužilac ima pravo u smislu člana 560. stav 1. tačka 1. Zakona o krivičnom postupku važećeg u vreme kada je protiv njega pokrenut krivični postupak, odnosno člana 584. stav 1. tačka 1. sada važećeg Zakonika o krivičnom postupku, određena je pravilnom primenom člana 200. Zakona o obligacionim odnosima. Pri odlučivanju o visini novčane naknade vođeno je računa o svim okolnostima konkretnog slučaja, a naročito o cilju naknade kojom se oštećenom pruža zadovoljenje za duševne bolove zbog povrede slobode i prava ličnosti. Tužilac nema pravo na naknadu materijalne štete - izgubljene zarade nakon prestanka radnog odnosa. Radni odnos tužioca prestao je u skladu sa zakonom - članom 45. tada važećeg Zakona o unutrašnjim poslovima u vezi sa članom 34. stav 1. tačka 2. istog zakona. Tim odredbama bilo je propisano da radniku Ministarstva unutrašnjih poslova može prestati radni odnos i ako prestane da ispunjava neki od uslova za prijem za rad u državne organe (član 45), a prema članu 34. stav 1. tačka 2. navedenog zakona na rad se ne može primiti lice protiv koga se vodi krivični postupak za krivično delo koje se goni po službenoj dužnosti. Protiv odluke o prestanku radnog odnosa tužilac nije vodio postupak pred sudom radi njenog poništaja i vraćanja na rad.

Izjavljenom revizijom, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, neosnovano se osporava pravilnost pobijane drugostepene presude.

Prilikom odlučivanja o visini novčane naknade nematerijalne štete cenjena je tužiočeva profesija i posao kojim se bavio u vreme kada je bio lišen slobode, njegovo bračno i porodično stanje i neosuđivanost, vrsta i težina krivičnog dela koje mu je optužnicom bilo stavljeno na teret, dužina i uslovi boravka u pritvoru, i na osnovu toga određena visina pravične novčane naknade. Viši iznos naknade od dosuđenog, kako onaj koji je po tom osnovu tražen tužbom - u iznosu od 7.250.000,00 dinara, tako i u iznosu od 100.000,00 dinara koji je dosuđen prvostepenom presudom, bili bi u suprotnosti sa ciljem naknade i pogodovali bi težnjama koje su u suprotnosti sa njenom društvenom svrhom (član 200. stav 2 Zakona o obligacionim odnosima). Okolnost da je tužilac oslobođen od optužbe zato što nije dokazano da je izvršio krivično delo koje mu je optužnicom stavljeno na teret, ne daje mu pravo na naknadu materijalne štete - izgubljene zarade zbog prestanka radnog odnosa, po osnovu nezakonitog i nepravilnog postupanja javnog tužilaštva koje je bez dokaza pokrenulo krivični postupak. Nadležno javno tužilaštvo je krivični postupak za krivično delo koje se goni po službenoj dužnosti pokrenulo u skladu sa ovlašćenjem i obavezom predviđenom u tada važećem Zakonu o krivičnom postupku, tako da u njegovom radu nema nezakonitog ili nepravilnog postupanja, kao osnova odgovornosti tužene države za rad svojih organa u smislu člana 172. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima.

O troškovima postupka odlučeno je pravilnom primenom članova 153. i 154. ZPP.

Iz navedenih razloga, na osnovu člana 414. stav 1. Zakona o parničnom postupku, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Branislava Apostolović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić