.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 3952/2022
12.05.2022. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud u veću sastavljenom od sudija: Dobrile Strajina, predsednika veća, Gordane Komnenić, Dragane Mirosavljević, Zorana Hadžića i Biserke Živanović, članova veća, u pravnoj stvari tužioca JKP „Čistoća“ Novi Sad, čiji je punomoćnik Nemanja Aleksić, advokat iz ..., protiv tuženog AA iz ..., čiji je punomoćnik Đorđe Laketa, advokat iz ..., radi duga, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Novom Sadu Gž 3623/19 od 22.10.2021. godine, u sednici održanoj 12.05.2022. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Novom Sadu Gž 3623/19 od 22.10.2021. godine.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužioca izjavljena protiv presude Višeg suda u Novom Sadu Gž 3623/19 od 22.10.2021. godine.
ODBIJA SE zahtev tuženog za naknadu troškova revizijskog postupka.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Novom Sadu P 3947/2019 od 05.06.2019. godine, dopunjenom i ispravljenom rešenjem tog suda P 3947/2019 od 19.07.2019. godine, održan je snazi zaključak o izvršenju izvršitelja za područje Privrednog suda u Novom Sadu Srđana Radivojevića broj I Ivk ../2014 od 11.12.2014. godine za iznos od 9.018,00 dinara na ime glavnog duga sa zakonskom zateznom kamatom počev od 19.06.2014. godine, kao dana podnošenja predloga za izvršenje do isplate i za iznos od 13.680,00 dinara na ime troškova izvršenja, dok je u preostalome delu zaključak o izvršenju ukinut, za iznos od 660,00 dinara na ime glavnog duga – zatezne kamate.
Presudom Višeg suda u Novom Sadu Gž 3623/19 od 22.10.2021. godine, stavom prvim izreke, ukinuta je prvostepena presuda i rešenje kojim se prvostepena presuda ispravalja i dopunjuje. Stavom drugim izreke, ukinut je zaključak o izvršenju izvršitelja za područje Privrednog suda u Novom Sadu Srđana Radivojevića broj I Ivk ../2014 od 11.12.2014. godine i tužbeni zahtev je odbijen. Stavom trećim izreke, obavezan je tužilac da tuženom naknadi troškove prvostepenog postupka od 107.450,00 dinara. Stavom četvrtim izreke, obavezan je tužilac da tuženom naknadi troškove žalbenog postupka od 32.300,00 dinara.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, s tim što je predložio da se revizija smatra izuzetno dozvoljenom, primenom člana 404. ZPP.
Tuženi je podneo odgovor na reviziju. Troškove sastava odgovora na reviziju i sudske takse na odgovor na reviziju je tražio i opredelio.
Prema odredbi člana 404. stav 1. ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11, 55/14, 87/18 i 18/20), revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i kada je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). Prema stavu 2. istog člana, o dozvoljenosti i osnovanosti revizije iz stava 1. ovog člana odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.
Pravnosnažnom presudom odbijen je tužbeni zahtev za obavezivanje tuženog na isplatu tužiocu dugovanog po osnovu ispostavljenih računa za izvršene komunalne usluge, koje obuhvataju i uslugu čistoće, u utuženom periodu, primenom pravila o teretu dokazivanja. Vrhovni kasacioni sud je našao da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tužioca kao izuzetno dozvoljenoj u smislu člana 404. stav 1. ZPP, jer se revizijom ne ukazuje da postoji potreba da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili da postoji potreba novog tumačenja prava ili neujednačena sudska praksa, već se osporava utvrđeno činjenično stanje, a odluka drugostepenog suda, o osnovanosti tužbenog zahteva, zasnovana je na primeni odgovarajućih odredaba materijalnog prava, na osnovu čega je i odlučeno kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Članom 468. stav 1. ZPP propisano je da se sporovima male vrednosti smatraju sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe. Protiv odluke drugostepenog suda kojom je odlučeno u sporu male vrednosti revizija nije dozvoljena (član 479. stav 6. ZPP).
Tužba – predlog za izvršenje u ovoj pravnoj stvari podneta je 19.06.2014. godine, a vrednost predemta spora je 9.018,00 dinara.
Imajući u vidu da se radi o sporu u kome se tužbeni zahtev odnosi na novčano potraživanje koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, radi se o sporu male vrednosti u kome revizija nije dozvoljena, pa je revizija tužioca nedozvoljena, primenom člana 479. stav 6. ZPP.
Iako su drugostepenom presudom, usvojene žalba tuženog, ukinuta prvostepena presuda i odlučeno o zahtevima stranaka, u kom slučaju bi po članu 403. stav 2. tačka 3. ZPP, revizija bila uvek dozvoljena, specijalno pravilo koje propisuje da u sporu male vrednosti revizija nije dozvoljena (član 479. stav 6. ZPP) isključuje primenu ovog opšteg pravila, pa revizija nije dozvoljena.
Na osnovu iznetog, primenom člana 413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Zahtev tuženog za naknadu troškova sastava odgovora na reviziju i sudske takse na odgovor na reviziju, odbijen je na osnovu člana 154. stav 1. ZPP, jer odgovor na reviziju nije potreban radi vođenja parnice, pa je odlučeno kao u stavu trećem izreke.
Predsednik veća – sudija
Dobrila Strajina, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
