U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Vesne Popović, predsednika veća, Zorane Delibašić i Gordane Komnenić, članova veća, u parnici tužioca-protivtuženog AA iz ..., čiji je punomoćnik Dragica Mladenović, advokat iz ..., protiv tuženog-protivtužioca BB iz ..., čiji je punomoćnik Goran Cvetković, advokat iz ..., po tužbi radi predaje u posed i po protivtužbi radi utvrđenja svojine, odlučujući o reviziji tuženog-protivtužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 6029/18 od 11.06.2019. godine, u sednici održanoj 27.01.2021. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tuženog-protivtužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 6029/18 od 11.06.2019. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž 6029/18 od 11.06.2019. godine, stavom prvim izreke, ukinuta je presuda Osnovnog suda u Leskovcu P 933/16 od 11.07.2018. godine. Stavom drugim izreke, usvojen je tužbeni zahtev i utvrđeno da je tuženi zauzeo deo parcele tužioca kp ... u KO ... i to sa jugoistočne strane u širini od 40cm i u dužini od 5,5m i na zauzetom prostoru bespravno sagradio betonski zid širine 30cm i u dužini od 5,5m i visini 0,50cm i dva metalna stuba, te da je naložo tuženom da opisani zauzeti prostor ustupi tužiocu i ukloni betonski zid i metalne stubove. Stavom trećim izreke, odbijen je protivtužbeni zahtev kojim je traženo da se utvrdi da je tuženi vlasnik istočnog dela kp ... KO ... počev od severozapadnog dela kuće tuženog a prema severu u dužini od 5,5m i širini od 0,40m što je tužilac dužan da prizna tuženom. Stavom četvrtim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu na ime troškova postupka isplati iznos od 206.680,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od presuđenja do isplate.

Protiv pravnosnažne presude drugostepenog suda, tuženi je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava.

Tužilac je podneo odgovor na reviziju.

Ispitujući pobijanu odluku primenom člana 408. u vezi člana 403. stav 2. tačka 3. ZPP („Službeni glasnik RS“, broj 72/11, 55/14 i 87/18), Vrhovni kasacioni sud je ocenio da revizija tuženog nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Nema ni bitne povrede iz člana 374. stav 1. u vezi sa članom 8. ZPP na koju se ukazuje u reviziji, s obzirom da je drugostepeni sud sve izvedene dokaze cenio savesnom i brižljivom ocenom svakog dokaza zasebno, svih dokaza zajedno i na osnovu rezultata celokupnog postupka.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, nakon održane glavne rasprave pred drugostepenim sudom, na kom je zasnovana pobijana odluka, tužilac je vlasnik kp ... KO ..., na mestu zvanom „...“ površine 24a i 39kvm, upisane u LN ... KO ..., a tuženi vlasnik kp ... upisane u LN ... KO ..., po osnovu nasleđa iza smrti VV koji je preminuo ...2014. godine. Parcele stranaka se graniče i to zapadni deo placa tužioca sa istočnim delom placa tuženog. Između njihovih placeva nalazila se tužiočeva ograda od nepečenih cigala sa temeljom od kamena i strejom okrenutom prema placu tužioca. Tuženi je angažovao majstore za izvođenje radova na ovom delu prostora postavljajući metalne stubove radi izgradnje ograde od betona. Tužilac je video tuženog kada je sa radnikom uklanjao staru ogradu - zid i postavio betnski parpet i spojio prostor između metalnih stubova, čemu se protivio i njegov zet. Zemlju ograde od tugli koja je pala u njegov deo placa prebacio je u plac tužioca. Tužilac je prigovarao tuženom da mu ne zauzima deo parcele a kada je tuženi porušio tugleni zid i sam ga je opomenuo. Između stranaka je bilo rasprave odnosno protivljenja povodom postavljanja stubova i parapeta. Tuženom je bilo poznato da je izvršio zauzeće ali je imao nameru da ruši taj deo. Usled rušenja ograde od tugle, dana 14.09.2009. godine, tužilac je istog dana angažovao ovlašćenog geometra radi uspostavljanja međnih linija. Prema zapisniku o izvršenom uviđaju - veštačenju veštaka geodezije od 14.09.2009. godine na licu mesta, u prisustvu graničara, uspostavljena je međna linija između kp ... i kp ... tako što su granične tačke obeležene drvenim kočevima. Betonski zid sa dva metalna stuba, koji je izgradio tuženi nalazi se na parceli tužioca i udaljen je od katastarske međne linije 10cm, njegova debljina je 30cm i dužina je 5,5m a visina 0,50cm.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja drugostepeni sud je pravilnom primenom materijalnog prava odlučio usvajanjem tužbenog zahteva i odbijanjem protivtužbenog zahteva uz osnovan zaključak da na strani tuženog nisu ispunjeni uslovi za sticanje svojine održajem u smislu člana 72. u vezi člana 28. stav 4. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa usled čega je tuženi u obavezi da tužiocu preda zauzeti deo parcele u posed uz uklanjanje postavljene betonske ograde primenom člana 37. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa.

Revizijom se neosnovano ukazjuje na pogrešnu primenu materijalnog prava u odnosu na ocenu ispunjenosti uslova za sticanje svojine tuženog na zauzetom delu parcele tužioca primenom 72. u vezi člana 28. stav 4. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa.

Prema članu 28. stav 4. Zakona o osnovama svojinsko pravnih odnosa- ZOSPO, (“Službeni list SFRJ'', br.6/80, 36/90, “Službeni list SRJ'', br.29/96, “Službeni glasnik RS'', br.115/2005), propisano je da savestan držalac nepokretne stvari na koju drugi ima pravo svojine stiče pravo svojine na tu stvar održajem protekom 20 godina. Prema članu 72. ZOSPO državina je savesna ako držalac ne zna ili ne može znati da stvar koju drži nije njegova, pri čemu se savesnost državine pretpostavlja. Članom 30. stav 2. istog zakona propisano je da se u vreme potrebno za održaj uračunava se i vreme za koje su prethodnici sadašnjeg držaoca držali stvar kao savesni i zakoniti držaoci, odnosno kao savesni držaoci, a stavom 3. istog člana da se na prekid odnosno zastoj održaja shodno primenjuju odredbe zakona o prekidu odnosno zastoju zastarelosti. Dakle, pri uračunavanju vremena potrebnog za sticanje svojine na nepokretnosti putem održaja nužno je da je i pravni prethodnik sadašnjeg držaoca za sve vreme bio savestan što bi bilo u skladu sa članom 28. stav 4. i članom 30. stav 2. ZOSPO. Ukoliko pravni prethodnik držaoca nije imao savesnu državinu za sadašnjeg držaoca bi tek od smrti njegovog pravnog prethodnika tekao novi rok za održaj, a ukoliko je pravni prethodnik držaoca imao savesnu državinu, nesavesnost sadašnjeg držaoca bi svakako prekinula rok za održaj u skladu sa članom 30. stav 3. istog Zakona.

Naime, u konkretnom slučaju pretpostavka savesnosti državine tuženog je oborena (njegova državina je nesavesna). Tuženi je znao da je zauzeo deo parcele tužioca postavljanjem sporne ograde van međne linije u granicama i merama koje su utvrđene veštačenjem. Utvrđeno je i da se tužilac takvom građenju usprotivio i da su prethodno obe stranke bile prisutne kada je izlaskom geometra na teren ustanovljeno zauzeće parcele tužioca postavljanjem betonske ograde od strane tuženog. Tuženi je postao nesavestan od tog momenta odnosno 2009. godine, jer je znao da je zauzeo deo parcele čiji je vlasnik tužilac, pa održajem nije mogao steći svojinu na zauzetom zemljištu.

S tim u vezi, suprotno navodima revizije, kod utvrđene nesavesnosti državine tuženog, ukazivanje revizije na kvalitet državine pravnih prethodnika tuženog u periodu do 2009. godine je bez uticaja na drugačije odlučivanje u ovoj pravnoj stvari. Eventualno utvrđenje (savesne) državine pravnih prethodnika tuženog ne bi moglo voditi uračunavanju u vreme porebno za održaj tuženom koji je nesavestan držalac, pa time ni dovesti do drugačijeg ishoda ove pravne stvari saglasno članu 28. stav 4. i članu 30. ZOSPO.

Imajući u vidu sve do sada navedeno, Vrhovni kasacioni sud nalazi da je pravilan zaključak drugostepenog suda da tuženi nije bio savestan u smislu člana 72. ZOSPO pa nije ni mogao steći svojinu održajem pozivom na član 28. stav 4. ZOSPO. S`druge strane, tužilac je vlasnik zauzetog dela zemljišta pa stoga u smislu člana 37. ZOSPO osnovano traži da mu tuženi taj zauzeti deo preda u posed.

Iz navedenih razloga, primenom člana 414. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Vesna Popović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić