Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Zvezdane Lutovac, predsednika veća, Jelene Borovac, Branka Stanića, dr Dragiše B. Slijepčevića i Tatjane Matković Stefanović, članova veća, u parnici tužilaca AA, BB, VV, GG, DD i ĐĐ, svi iz ..., koje zastupa punomoćnik Olivera Maričić advokat iz ..., protiv tuženog Grada Valjeva, koga zastupa zajednički pravobranilac Grada Valjeva i Opštine Lajkovac, Ljig, Mionica i Osečina, radi isplate naknade za oduzeto zemljište, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 7046/17 od 20.05.2019. godine, u sednici veća održanoj dana 15.11.2019. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 7046/17 od 20.05.2019. godine kao izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 7046/17 od 20.05.2019. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Valjevu P 1172/16 od 27.09.2017. godine stavom prvim izreke usvojen je tužbeni zahtev i obavezan tuženi da na ime naknade za nepokretnosti iz koje su tužioci deposedirani izgradnjom ulica ..., ... i ... na kp.br. ..., ... i .../... KO ... isplati tužiocima DD i ĐĐ po 791.250,00 dinara, a ostalim tužiocima po 395.625,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 27.09.2017. godine pa do konačne isplate. Stavom drugim izreke obavezan je tuženi da tužiocima kao solidarnim poveriocima naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 1.110.800,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 27.09.2017. godine pa do konačne isplate.

Apelacioni sud u Beogradu je presudom Gž 7046/17 od 20.05.2019. godine u stavu prvom izreke potvrdio presudu Osnovnog suda u Valjevu P 1172/16 od 27.09.2017. godine u delu stava prvog izreke kojim je obavezan tuženi da tužiocima DD i ĐĐ isplati iznos od po 712,125,00 dinara a ostalim tužiocima po 356.062,50 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 27.09.2017. godine pa do konačne isplate, i u stavu drugom izreke i žalbu tuženog u tom delu odbio kao neosnovanu. Stavom drugim preinačio je prvostepenu presudu u delu stava prvog izreke tako što je odbio kao neosnovan tužbeni zahtev tužilaca DD i ĐĐ preko iznosa od po 712.125,00 dinara, odnosno za iznose od po još 79.125,00 dinara, a ostalih tužilaca preko dosuđenog iznosa od po 356.062,50 dinara, odnosno za iznose od po još 39.562,50 dinara, sa kamatom po zakonu počev od 27.09.2017. godine pa do isplate.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi je izjavio blagovremenu reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava. Reviziju izjavljuje i sa pozivom na član 404. stav 1. ZPP zbog potrebe razmatranja pravnog pitanja od opšteg interesa kao i pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana kao i ujednačavanja sudske prakse.

Članom 404. stav 1. Zakona o prničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11 i 55/14) propisano da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, uslovi za primenu instituta izuzetno dozvoljene revizije iz člana 404. stav 1. ZPP nisu ispunjeni, iz razloga što u ovom postupku nije potrebno ujednačiti sudsku praksu niti je potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa odnosno pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, imajući u vidu da nižestepene presude sadrže odluke o tužbenom zahtevu koje su donete u skladu sa usaglašenom sudskom praksom i izraženim pravnim stavom Vrhovnog kasacionog suda po pitanju naknade za faktičku eksproprijaciju, zemljišta u vlasništvu tužilaca, radi privođenja istih nameni i njihovog korišćenja kao ulice saobraćajne površine i ulica u naselju namenjene za odvijanje svih vidova saobraćaja i mirovanje vozila, kao i da je pitanje isplate ove vrste naknade dovoljno razjašnjeno u sudskoj praksi.

Ispitujući dozvoljenost revizije na osnovu člana 410. stav 2. tačka 5. Zakonao parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Prema noveliranom članu 403. stav 3. ZPP revizija nije dozvoljena u imovinsko pravnim sprovoima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužba radi isplate naknade za faktički oduzeto zemljište podneta je sudu 22.06.2016. godine.

Kako se u konkretnom slučaju radi o imovinsko pravnom sporu koji se odnosi na potraživanje u novcu u kome vrednost predmeta spora u odnosu na prvo i drugotužioca od po 712.125,00 dinara a u odnosu na ostale tužioce od po 356.062,50 dinara ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, Vrhovni kasacioni sud nalazi da revizija tuženog nije dozvoljena.

Iz izloženih razloga, na osnovu člana 413. ZPP odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Zvezdana Lutovac,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić