Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 2074/10 do 14.12.2010. godine, stavom prvim izreke, usvojene su žalbe tuženih i preinačena presuda Opštinskog suda u Bečeju P. 499/07 od 14.07.2009. godine tako što je odbijen tužbeni zahtev kojim je tužilac AA iz ... tražio da se obaveže tužena BB iz ... da mu u svojinu ustupi u celosti njeno poljoprivredno zemljište upisano u listu nepokretnosti ... KO ... I (atar) - parcelu .., njiva ... (I klase) u površini od 1ha 11 ari 85m2 pod istim uslovima koji su predviđeni odredbama kupoprodajnog ugovora zaključenog 20.09.2001. godine između tužene BB kao prodavca i DD i VV kao kupaca (na kojem su potpisi ugovarača overeni kod Opštinskog suda u Bečeju pod Ov. br. ../2001) i za tamo ugovorenu kupoprodajnu cenu u iznosu od 195.000,00 dinara (koju je tužilac položio u depozit kod Opštinskog suda u Bečeju dana 12.10.2001. godine) u roku od 15 dana pod pretnjom izvršenja jer će u protivnom po proteku navedenog roka tu ispravu tužene BB iz ... o ustupanju napred navedene nepokretnosti tužiocu u svojinu u celosti u svemu zameniti ova presuda i kao osnov za uknjižbu prava svojine na napred navedenoj nepokretnosti u korist i na ime tužioca u katastru nepokretnosti kod Republičkog geodetskog zavoda - Službe za katastar nepokretnosti Bečej, što su sve tužene dužne trpeti, tužene obavezane da predaju tužiocu u državinu nepokretnost opisanu u stavu drugom izreke ove presude, da tužiocu solidarno nadoknade parnične troškove u ukupnom iznosu od 360.333,00 dinara i određeno da svaka stranka snosi svoje troškove prvostepenog postupka. Stavom drugim izreke, obavezan je tužilac da naknadi tuženoj BB troškove žalbenog postupka u iznosu od 21.700,00 dinara.

Odlukom Ustavnog suda Už 728/2011 od 11.07.2014. godine, ispravljenom zaključkom tog suda Už 728/2011 od 18.09.2014. godine, stavom prvim izreke usvojena je ustavna žalba AA i utvrđeno da je presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 2074/10 od 14.12.2010. godine povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na pravično suđenje zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, dok je u preostalom delu ustavna žalba odbačena. Stavom drugim izreke, poništena je presuda Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 2074/10 od 14.12.2010. godine i naloženo istom sudu da donese novu odluku po žalbama koje su tuženi izjavili protiv presude Opštinskog suda u Bečeju P. 499/07 od 14.07.2009. godine. Stavom trećim izreke, usvojena je ustavna žalba AA i utvrđeno da je u parničnom postupku koji je vođen pred Opštinskim sudom u Bečeju, u predmetu P. 499/07, povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku zajemčeno odredbom člana 32 stav 1. Ustava Republike Srbije. Stavom četvrtim izreke, utvrđeno je pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 900 evra u dinarskoj protivvrednosti po srenjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, koja će se isplatiti na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstva pravde.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 3567/14 od 16.10.2014. godine, stavom prvim izreke, odbijene su žalbe tuženih i potvrđena presuda Opštinskog suda u Bečeju P. 499/07 od 14.07.2009. godine. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tužene BB za naknadu torškova žalbenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužena BB, pogrešno se pozivajući na odredbu člana 404. stav 1. važećeg Zakona o parničnom postupku, blagovremeno je izjavila reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Rešenjem Apelacionog suda u Novom Sadu R3 38/17 od 11.01.2018. godine prihvaćen je predlog tužene BB da se Vrhovnom kasacionom sudu predloži odlučivanje o reviziji izjavljenoj protiv presude tog suda Gž 3567/14 od 16.10.2014. godine u smislu člana 395. Zakona o parničnom postupku.

Odredbom člana 395. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik Republike Srbije“, broj 125/04), koja se u ovom postupku primenjuje na osnovu člana 506. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik Republike Srbije“, broj 72/11), revizija je izuzetno dozvoljena i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati po odredbama člana 394. tog zakona, kad je po oceni apelacionog suda o dopuštenosti ove revizije potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa, ujednači sudska praksa ili kad je potrebno novo tumačenje prava.

Predlog nadležnog apelacionog suda da se u ovom sporu o izjavljenoj reviziji odlučuje na osnovu navedene odredbe ne može se prihvatiti.

U konkretnom slučaju ne postoje pitanja od opšteg interesa koja bi trebalo razmotriti. Uz reviziju nisu priložene pravnosnažne odluke sudova kojima je na drugačiji način odlučeno u istim ili bitno istovetnim činjenično- pravnim sporovima, zbog čega nema potrebe ni za ujednačavanjem sudske prakse. Konačno, nema mesta ni novom tumačenju prava - člana 10. stav 1. Zakona o prometu nepokretnosti („Službeni glasnik Republike Srbije“, broj 42/98), u situaciji kada je pravnosnažnom presudom P. 629/02 od 05.02.2003. godine utvrđeno da je povređeno tužiočevo zakonsko pravo preče kupovine poljoprivrednog zemljišta ugovorom o kupoprodaji Ov. ../01 od 20.09.2001. godine koji su zaključili tuženi, što ima za posledicu usvajanje zahteva da se tužiocu ista nepokretnost proda pod istim uslovima, bez obzira što su tuženi označeni ugovor o kupoprodaji raskinuli pismenim sporazumom Ov. ../02 od 22.01.2012. godine, jer se ugovor ne može sporazumno raskinuti nakon ispunjenja obaveze ugovarača u celosti. Činjenica da je tužilac, po prijemu drugostepene presude Gž 2074/10 od 14.12.2010. godine, podigao novac uplaćen u sudski depozit u visini tržišne - prodajne cene nepokretnosti ne može se uzeti u razmatranje prilikom ocene izuzetne dopuštenosti revizije tužene BB, jer je ta činjenica nastala po zaključenju glavne rasprave.

Iz navedenih razloga, odlučeno je kao u prvom stavu izreke.

Spor za zaštitu zakonskog prava preče kupovine je imovinsko-pravni spor. Zbog toga se o dozvoljenosti revizije odlučuje prema vrednosti predmeta spora pobijanog dela.

U ovom postupku, započetom tužbom koja je podneta 12.10.2001. godine - u vreme važenja Zakona o parničnom postupku („Službeni list SFRJ“, broj 4/77 ... 35/91 i „Službeni list SRJ“, broj 27/92 ... 3/02), primenjuju se odredbe Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik Republike Srbije“, broj 125/04 - ZPP) i to na osnovu člana 491. stav 3. tog zakona u vezi sa članom 506. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik Republike Srbije“, broj 72/11).

Postupak je pravnosnažno okončan nakon 31.05.2014. godine - dana stupanja na snagu Zakona o izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik Republike Srbije“, broj 55/14), zbog čega se o dozvoljenosti revizije odlučuje na osnovu člana 23. stav 3. tog zakona. Prema navedenoj odredbi, revizija je dozvoljena u postupcima u kojima vrednost predmeta spora pobijenog dela prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra, odnosno 100.000 evra u privrednim sporovima, po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, a koji nisu pravnosnažno rešeni do dana stupanja na snagu tog zakona.

Tužilac je u podnetoj tužbi odredio vrednost predmeta spora iznosom od 195.000,00 dinara. Ovaj iznos odgovara dinarskoj protivvrednosti iznosa od 6.500 DEM po srednjem kursu Narodne banke Jugoslavije na dan podnošenja tužbe (1 DEM = 30,00 dinara), odnosno dinarskoj protivvrednosti iznosa od 3.323,40 evra na dan 01.01.2002. godine, obračunatog po fiksnom kursu da jedan evro vredi 1,95583 DEM.

Imajući izloženo u vidu, izjavljena revizija nije dozvoljena po vrednosti predmeta spora pobijenog dela koja je niža od dinarske protivvrednosti od 40.000 evra, pa je zato primenom člana 401. stav 2. tačka 5. i člana 404. ZPP, odlučeno kao u drugom stavu izreke.

Predsednik veća - sudija

Branislava Apostolović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić