.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 396/2022
13.12.2024. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Jelice Bojanić Kerkez, predsednika veća, Vesne Stanković, Radoslave Mađarov, Branke Dražić i Dragane Boljević, članova veća, u parnici tužilaca Dom kulture Pirot i Grada Pirota, koje zastupa Gradsko pravobranilaštvo Pirot, protiv tuženog AA iz ..., čiji je punomoćnik Aleksandar Kuljak, advokat iz ..., radi duga, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 682/21 od 30.09.2021. godine, na sednici održanoj 13.12.2024. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 682/21 od 30.09.2021. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 682/21 od 30.09.2021. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž 682/21 od 30.09.2021. godine, odbijena je žalba tuženog i potvrđena presuda Osnovnog suda u Pirotu P 2698/10 od 27.11.2020. godine, ispravljena rešenjem istog suda P 2698/10 od 11.01.2021. godine, kojom je obavezan tuženi da tužiocima na ime neplaćene zakupnine za period od 01.04.2008. godine do 31.07.2010. godine isplati iznos od 2.009.297,40 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 03.11.2010. godine do isplate, kao i da im naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 273.500,00 dinara.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava sa predlogom da se o reviziji odluči na osnovu člana 404. Zakona o parničnom postupku.
Prema odredbi člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11...10/23), revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potreba ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenje prava (posebna revizija).
Iz navedenog proizlazi da su zakonom izričito propisani dodatni, posebni uslovi pod kojima revizijski sud može izuzetno dozvoliti reviziju i odlučiti o ovom pravnom leku i onda kada revizija nije dozvoljena na osnovu člana 403. tog zakona. Isticanje pogrešne primene materijalnog prava predstavlja zakonski razlog za izjavljivanje posebne revizije, isključivo ukoliko zbog pogrešne primene materijalnog prava u drugostepenoj odluci postoji potreba da se razmatre pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenje prava.
U ovoj pravnoj stvari pravnosnažnom presudom odlučeno je o zahtevu tužilaca za isplatu neplaćene zakupnine za period od 01.04.2008. godine do 31.07.2010. godine, sa zakonskom zateznom kamatom, u činjenično-pravnoj situaciji da je tuženi sa Domom kulture Pirot zaključio ugovor o zakupu poslovnih prostorija i aneks ugovora, a da u spornom periodu zakupninu nije plaćao, te je primenom članova 567., 583 i 262 stav 1. Zakona o obligacionim osnosima, usvojen tužbeni zahtev, uz ocenu neosnovanosti prigovora nedostatka aktivne legitimacije na strani tužioca Grada Pirota, jer zakupnina poslovnog prostora predstavlja prihod jedinice lokalne samouprave, u smislu člana 6. Zakona o finansiranju lokalne samouprave i člana 25. Zakona o budžetskom sistemu.
Prema stanovištu Vrhovnog suda, pobijana odluka je doneta pravilnom primenom materijalnog prava, prema utvrđenom činjeničnom stanju koje se u postupku po reviziji ne može osporavati. Navodima revizije se ne ukazuje na sporna prava pitanja od opšteg interesa i na pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, već ukazuje na činjenična i pravna pitanja konkretnog spora, zbog čega nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o posebnoj reviziji, čija je dozvoljenost uslovljena ispunjenjem uslova propisanih u članu 404. stav 1. ZPP. Osim toga, navodi revizije se delimično odnose na bitne povrede odredaba parničnog postupka, zbog čega se posebna revizija ne može izjaviti. Institut izuzetne dozvoljenosti revizije predviđen je isključivo za pitanja iz domena primene materijalnog prava, i to pod uslovima koji su zakonom izričito propisani.
Na osnovu člana 404. stav 2. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Prema odredbi člana 403. stav 3. ZPP, revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužba u ovoj pravnoj stvari podneta je 03.11.2010. godine, a vrednost predmeta spora iznosi 2.009.297,40 dinara, što je, prema srednjem kursu NBS od 107,47 dinara za 1 evro u vreme podnošenja tužbe, dinarska protivvrednost 18.695,52 evra, pa je revizija tuženog nedozvoljena u smislu člana 403. stav 3. ZPP.
Imajući izloženo u vidu, na osnovu člana 413. ZPP odlučeno je kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća – sudija
Jelica Bojanić Kerkez, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
