Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Božidara Vujičića, predsednika veća, Vesne Subić i Jelice Bojanić Kerkez, članova veća, u vanparničnom postupku predlagača AA i BB, oboje iz ..., čiji je zajednički punomoćnik Milojka Andrejić, advokat iz ..., protiv protivnika predlagača Autonomne Pokrajine Vojvodina, JP ''Zavod za izgradnju grada“ Novi Sad“, radi donošenja rešenja koje zamenjuje ugovor o zakupu stana, odlučujući o reviziji predlagača izjavljenoj protiv rešenja Višeg suda u Novom Sadu Gž 1870/2018 od 30.10.2019. godine, u sednici veća održanoj 24.02.2021. godine, doneo je

R E Š E NJ E

ODBIJA SE, kao neosnovana, revizija predlagača izjavljena protiv rešenja Višeg suda u Novom Sadu Gž 1870/2018 od 30.10.2019. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Rešenjem Višeg suda u Novom Sadu Gž 1870/2018 od 30.10.2019. godine, odbijena je, kao neosnovana, žalba predlagača i potvrđeno rešenje Osnovnog suda u Novom Sadu R1 25/14 od 07.12.2015. godine, kojim je odbijen, kao neosnovan, zahtev predlagača da se utvrdi da su predlagači po osnovu raseljavanja zakupci na neodređeno vreme jednosobnog stana u ulici ..., površine 43 m2, da se utvrdi da nema zakonskih smetnji da se između stranaka zaključi ugovor o zakupu stana na neodređeno vreme i da se obaveže protivnik predlagača da predlagačima naknadi troškove postupka.

Protiv pravnosnažnog rešenja donetog u drugom stepenu, predlagači su blagovremeno izjavili reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj, u smislu člana 404. Zakona o parničnom postupku.

Dopuštenost revizije je predviđena članom 27. stav 1. Zakona o vanparničnom ("Službeni glasnik SRS", br. 25/82, 48/88, "Službeni glasnik RS", br. 46/95, 18/2005, 85/2012, 45/2013, 55/2014, 6/2015, 106/2015), zbog čega nije bilo mesta oceni dozvoljenosti izuzetne revizije primenom člana 404. ZPP.

Ispitujući pravilnost pobijanog rešenja, u smislu člana 408. u vezi člana 420. stav 6. ZPP, koji se primenjuje na osnovu člana 30. stav 2. Zakona o vanparničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je ocenio da revizija nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, a na druge bitne povrede odredaba parničnog postupka se revizijom predlagača određeno ne ukazuje.

Prema utrđenom činjeničnom stanju, predlagač AA, je kao radnik Radne zajednice ''...'' ..., sa ovom ustanovom 30.03.1990. godine zaključio ugovor o privremenom korišćenju (na godinu dana) poslovnog prostora u dvorišnoj zgradi zdravstvenog objekta u ... u ulici ..., u svrhu stanovanja sa članovima porodičnog domaćinstva. Tim ugovorom je predlagač obavezan da, umesto naknade za stanovanje, van radnog vremena u ... obavlja određene poslove i otklanja kvarove za koje je osposobljen (koji su bliže određeni u članu 2. ugovora). Obavezan je da snosi sve troškove investicionog i tekućeg održavanja dodeljenih prostorija, da snosi troškove utrošene električne energije, grejanja, vode, a prema stvarnom utrošku i ispostavljenim fakturama. Članom 5. ugovora je predviđeno da, ukoliko u toku važnosti ugovora nastupe okolnosti zbog kojih Opšta medicina nije u mogućnosti da ispunjava obavezu davanja prostora predlagaču na korišćenje, ugovor se može i pre ugovorenog roka raskinuti, uz otkazni rok od 15 dana.

Predlagači su kao zaposleni na neodređeno vreme u ... nesmetano koristili navedeni prostor u svrhu stanovanja sa članovima svog porodičnog domaćinstva, sinovima VV i GG, sve do decembra 2011. godine kada je protivnik predlagača taj stambeno-poslovni prostor porušio i na istoj lokaciji izgradio novi ...

Predlagači su 15.12.2011. godine, sa protivnikom predlagača zaključili ugovor o zakupu stana br. ... u ..., u ulici ..., površine 43 m2, na određeno vreme, do 15.12.2012. godine. Uvedeni su u posed stana posebnim zapisnikom, preuzeli su stan u higijenski i tehnički ispravnom stanju i obavezali su se da po isteku roka zakupa vrate stan u posed zakupodavcu. Članom 4. ugovora je predviđeno da ovaj ugovor predstavlja istovremeno osnov za iseljenje bez vođenja sudskog spora. Članom 5. ugovora su se predlagači, kao zakupci, obavezali da sa zakupodavcem zaključe sudsko poravnanje pred Osnovnim sudom u Novom Sadu o vraćanju poseda stana po isteku roka zakupa, koji ima snagu izvršnog naslova, a članom 8. da redovno izmiruju troškove tekućeg održavanja, troškove zakupnine, stambeno-komunalne usluge, električnu energiju i RTV pretplatu i dr.

Predlagači i dalje u predmetnom stanu žive sa svojom decom i redovno plaćaju sve komunalne izdatke u vezi sa stanom. Nemaju zaključen ugovor o zakupu stana na neodređeno vreme. Stan je upisan u LN br. ... KO ..., kao javna svojina Grada Novog Sada.

Na ovako utvrđeno činjenično stanje pravilno su nižestepeni sudovi, primenom odredbi Zakona o stanovanju ("Službeni glasnik RS", br. 50/92… 99/2011), ocenili da nije osnovan predlog da se utvrdi da predlagači imaju pravo zakupa spornog stana na neodređeno vreme.

Norme o sticanju traženog prava su prinudnog karaktera, pa se pravo zakupa na neodređeno vreme stiče u slučajevima predviđenim Zakonom o stanovanju.

Predlagaču AA je Dom zdravlja ..., ugovorom od 30.03.1990. godine, dao na privremeno korišćenje, na godinu dana, poslovni prostor u dvorišnoj zgradi, u koji se on sa članovima svog porodičnog domaćinstva uselio, po osnovu vršenja određenih poslova i zadataka, kao radnik Doma zdravlja. Na takvim službenim prostorijama Doma zdravlja ... predlagači nisu imali pravo zakupa niti su mogli steći pravo zakupa na neodređeno vreme, bez obzira što su i nakon isteka roka utvrđenog u ugovoru o privremenom korišćenju prostorije koristili za stanovanje dugi niz godina, sve do decembra 2011. godine, kada je taj objekat porušen radi izgradnje novog Doma zdravlja.

Iz prava na privremeno korišćenje objekta koji je pripadao Domu zdravlja ... predlagači ne mogu zasnivati zahtev za utvrđenje prava zakupa na neodređeno vreme na stanu koji im je protivnik predlagača, koji upravlja stanovima u svojini Grada Novog Sada, dodelio u zakup ugovorom od 15.12.2011. godine, nakon rušenja objekta u kojem su do tada stanovali, tim pre što ugovor o privremnom korišćenju i ugovor o zakupu predlagači nisu zaključili sa istim licem.

Pri tom, sporni stan protivnika predlagača, kao i ostali stanovi kojima upravlja protivnik predlagača, imaju namenu za privremeno smeštanje eksproprijanata i drugih raseljenih lica, zbog čega se daju u zakup na određeno vreme i na njima se ne može steći stanarsko pravo. U konkretnom slučaju ugovor od 15.12.2011. godine zaključen je na godinu dana, pa nisu ispunjeni uslovi iz člana 7. stav 3. Zakona o stanovanju za utvrđenje da je ugovor o zakupu zaključen na neodređeno vreme, bez obzira što i taj stan po isteku roka na koji je ugovor o zakupu stana zaključen predlagači i dalje koriste, jer se faktičkim korišćenjem stana ne može promeniti njegova namena.

Iz navedenih razloga, primenom člana 414, u vezi člana 420. stav 6. ZPP, odlučeno je kao u izreci, na čiju primenu upućuje član 30. stav 2. ZVP.

Predsednik veća – sudija

Božidar Vujičić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić