Ispitujući pobijanu presudu, u smislu člana 408. Zakona o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS", br. 72/2011, 49/2013-US, 74/2013- US, 55/2014, 87/2018, 18/2020, u daljem tekstu: ZPP), u vezi člana 202. Porodičnog zakona ("Službeni glasnik RS", br. 18/2005, 72/2011, 6/2015), Vrhovni kasacioni sudu je ocenio da revizija tužilje nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, parnične stranke su zaključile brak 29.01.2001. godine, u kome je 04.06.2002. godine rođen njihov zajednički sin VV. Bračna zajednica stranaka je prekinuta u junu 2016. godine, kada je tuženi usled loših partnerskih odnosa napustio porodično domaćinstvo, a tada mal. dete je ostalo da živi sa majkom.

Tužilja je rođena ... godine, završila je srednju stručnu školu, vlasnik je ... na ... i mesečno ostvaruje prihode od oko 1.500 evra. Poseduje dva lokala i stan u ..., površine 92 m2, u kome živi sa dve punoletne kćerke iz prvog braka. Tuženi je rođen ... godine, završio je srednju stručnu školu. Zaposlen je u „...“, gde ostvaruje mesečnu zaradu od oko 400 evra. Pomažu mu roditelji koji ostvaruju godišnje prihode od oko 15.000 evra od izdavanja više apartmana u ... . Tuženi ne poseduje nekretnine i živi kod roditelja u ... .

Prema izveštajima Centra za socijalni rad u Beogradu, Odeljenje u Novom Beogradu od 18.07.2016. godine, 18.11.2016. godine, 31.10.2017. godine i 26.03.2019. godine, oba roditelja su primerenih roditeljskih kapaciteta u vidu visoke motivisanosti za poveravanje mal. deteta, u domenu kapaciteta za pružanjem osnovne i emocionalne nege, postavljanjem i održavanjem odgovarajućih granica u detetovom ponašanju, u domenu odgovarajućeg vođstva i stabilnosti odnosa. Po prestanku bračne zajednice stranaka tada mal. dete je prolazilo kroz izvesnu krizu identiteta, očekivanu za razvojni uzrast, prelaz iz rane u srednju adolescenciju, a pojačanu razvodom roditelja, njegovom izraženom potrebom za lojalnošću prema oba roditelja i oprečnim stavovima roditelja u pogledu njegovog poveravanja, kao i u pogledu glavnih vaspitnih zahteva od njega, pri čemu majka bolje razume detetove razvojne potrebe i bolje im izlazi u susret, ima primerenije vaspitne stavove i primereniju vaspitnu komunikaciju sa sinom, dok otac favorizuje treninge vaterpola. Mišljenje Centra je da je najbolji interes tada mal. deteta da bude povereno majci na samostalno vršenje roditeljskog prava, a da model viđanja sa ocem uredi tako što će kod oca provoditi tri vikenda u toku meseca, svaki drugi državni praznik, pola zimskog i pola letnjeg raspusta, kao i dan očeve krsne slave.

Prema izveštaju Centra za socijali rad od 23.02.2017. godine, obavljen je prvi razgovor sa detetom, kako bi izneo svoje mišljenje u pogledu poveravanja jednom od roditelja i o načinu održavanja ličnih odnosa sa drugim roditeljem, kojom prilikom se tada mal. VV izjasnio da želi da bude kod oca, a da kod majke provodi svaki vikend. Procena stručnog tima je bila da mal. VV u razgovoru deluje raspoloženo, smireno, njegov iskaz je delovao autentično i kao izraz njegovih aktuelnih potreba.

U decembru 2017. godine tada mal. VVje po sopstvenoj želji prešao da živi kod oca, a od 2019. godine uz saglasnost majke živi u ..., sa ocem u kući babe i dede po ocu.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su, vodeći računa o najboljem interesu deteta, u smislu člana 6. stav 1. i člana 266. stav 1. Porodičnog zakona, ceneći nalaze i miljenja Centra za socijalni rad i uvažavajući mišljenje deteta koje je prema proceni stručnog tima Centra sposobno da formira svoje mišljenje u pogledu toga kom roditelju želi da bude povereno i na koji način želi da ostvaruje odnose sa drugim roditeljem, odlučili da se zajedničko dete parničnih stranaka poveri ocu na samostalno vrešenje roditeljskog prava, da sa majkom održava lične odnose prema svojim željama i potrebama, a uz dogovor roditelja, te da se majka obaveže na plaćanje doprinosa za izdržavanje mal. deteta.

Neosnovano se navdima revizije osporava pravilna primena materijalnog prava u pogledu odluke o vršenju roditeljskog prava.

Najbolji interes deteta je pravni standard koji se ceni prema okolnostima svakog konkretnog slučaja, a elementi za procenu najboljeg interesa deteta, između ostalog, su uzrast i pol deteta, želje i osećanja deteta obzirom na uzrast i zrelost, potrebe deteta i to vaspitne, zatim potrebe stanovanja, ishrane, odevanja, zdravstvene brige i sposobnost roditelja da zadovolje utvrđene potrebe.

U konkretnom slučaju nižestepeni sudovi su pravilno cenili elemente procene najboljeg interesa deteta uzimajući u obzir i mišljenje Centra o roditeljskim kapacitetima oba roditelja, u smislu člana 270. Porodičnog zakona, uz uvažavanje mišljenja, želja i osećanja deteta, saglasno članu 266. stav 3. Porodičnog zakona.

Iako je Centar za socijalni rad dao mišljenje da je primerenije da dete bude povereno majci, jer je ona kao pouzdaniji i nenasilni roditelj kompetentnija u roditeljskoj ulozi, stručni tim Centra nije doveo u pitanje roditeljski kapacitet tuženog. Njihova procena je da su oba roditelja primerenih roditeljskih kapaciteta za pružanjem osnovne i emocionalne nege deteta, postavljanjem i održavanjem odgovarajućih granica u detetovom ponašanju. U takvom slučaju od značaja za donošenje odluke o vršenju roditeljskog prava je i izraženo mišljenje deteta, koje je u razgovorima sa stručnim timom Centra za socijalni rad jasno izrazilo svoju želju da živi sa ocem, a da redovno održava lične odnose sa majkom i sestrama po majci. Pri tom, odlukom da dete bude povreno ocu je usaglašeno pravno sa faktičkim stanjem vršenja roditeljskog prava, budući da je tada mal. VV u julu 2019. godine svojom voljom prešao da živi kod oca u ..., sa čim se i majka faktički saglasila, jer je dala svoju saglasnost da dete promeni prebivalište i da u ... nastavi školovanje i trenira vaterpolo. S toga se navodima revizije po oceni Vrhovnog kascionog suda ne dovodi u sumnju pravilno procenjen interes deteta da bude povereno ocu, imajući u vidu roditeljske kapacitete tuženog, uzrast, potrebe i želje deteta kao i saglasnost parničnih stranaka da tuženi faktički preuzme vršenje roditeljskog prava.

Pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo iz odredbi Porodičnog zakona kada su obavezali tužilju da doprinosi izdržavanju deteta i odredili model viđanja deteta sa roditeljem sa kojim ne živi, prvenstveno omogućavajući održavanje kontakata u skladu sa željama i potrebama deteta, uz dogovor roditelja, posebno uzimajući u obzir činjenicu da dete aktuelno ima prebivalište u ..., a tužilja u ... .

Vrhovni kascioni sud je imao u vidu da je zajedničko dete parničnih stranaka VV dana .... godine navršilo ... godinu života, kada je u smislu člana 84. stav 1. tačka 1. prestalo roditeljsko pravo, ali je, imajući u vidu da je ova okolnost nastupila nakon donošenja prvostepene presude, a pre njene pravnosnažnosti, odlučio da meritorno odluči o izjavljenoj reviziji, a na osnovu činjenične građe formirane ocenom dokaza izvedenih u prvostepenom postupku.

Iz navedenih razloga, primenom člana 414. ZPP, odlučeno je kao u stavu prvom izreke.

Tuženom ne pripada pravo na naknadu troškova revizijskog postupka, jer sastav odgovora na reviziju nije bila nužna radnja za odlučivanje u revizijskom postupku, zbog čega je primenom člana 165. ZPP, odlučeno kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća-sudija

Božidar Vujičić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić