U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Jasminke Stanojević, predsednika veća, Spomenke Zarić i Biserke Živanović, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., koga zastupa Nenad Vukadinović, advokat iz ..., protiv tužene Opštine Bačka Palanka, koju zastupa Pravobranilac opštine, radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 2020/2019 od 27.06.2019. godine, u sednici veća od 27.10.2021. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 2020/2019 od 27.06.2019. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Višeg suda u Novom Sadu P 2247/2018 od 12.02.2019. godine, stavom prvim izreke, obavezana je tužena da tužiocu isplati iznos od 5.184.821,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 18.08.2017. godine do isplate, dok je stavom drugim izreke, obavezana tužena da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 746.498,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti presude do isplate, a sa viškom potraživane zakonske zatezne kamate na troškove postupka, od tražene – od pravnosnažnosti, pa do dosuđene – od izvršnosti, zahtev je odbijen.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 2020/2019 od 27.06.2019. godine, stavom prvim izreke, usvojena je žalba tužene i prvostepena presuda preinačena u pobijanom usvajajućem delu tužbenog zahteva i delu odluke o troškovima parničnog postupka, tako što je odbijen tužbeni zahtev kojim je tužilac tražio da se tužena obaveže da mu isplati iznos od 5.184.821,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 18.08.2017. godine do isplate i obavezuje se tužilac da tuženoj naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 136.000,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate. Stavom drugim izreke, obavezan je tužilac da tuženoj naknadi troškove postupka po žalbi u iznosu od 45.000,00 dinara.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka, pogrešne primene materijalnog prava i odluke o troškovima parničnog postupka.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku – ZPP i utvrdio da revizija nije osnovana.

U postupku donošenja pobijane presude nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužiočeva majka, čiji je tužilac jedini zakonski naslednik, zaključila je u svojstvu prodavca i nosioca prava korišćenja ugovor o prodaji kat.parcela koje su imale status neizgrađenog građevinskog zemljišta sa kupcem AD ''Slobodna zona Bačka Palanka'', dana 12.06.1998. godine. Kupac je upisao pravo korišćenja na kupljenim nepokretnostima, iako u tom trenutku ugovorena kupoprodajna cena nije bila u celosti isplaćena. S obzirom da navedeni ugovor nije izvršen, tužilac je, kao pravni sledbenik prodavca, u svojstvu predlagača pokrenuo vanparnični postupak pred Opštinskim sudom u Bačkoj Palanci radi pokušaja poravnanja protiv AD ''Poslovno proizvodni centar Bačka Palanka'', kao pravnim sledbenikom AD ''Slobodna zona Bačka Palanka'', u kom postupku je 21.10.2005. godine zaključeno poravnanje R.III-179/03. Poravnanjem je konstatovano da su pravni prethodnici učesnika ovog vanparnčnog postupka zaključili navedeni ugovor o kupoprodaji, da nije plaćena polovina ugovorene kupoprodajne cene, te da ovim poravnanjem protivnik predlagača vraća pravo korišćenja na neizgrađenom građevinskom zemljištu – novoformiranim parcelama koje odgovaraju parcelama koje su bile predmet ugovora o kupoprodaji i dozvoljava da se ovde tužilac na osnovu tog poravnanja bez posebnog pitanja i odobrenja protivnika predlagača uknjiži kao nosilac prava korišćenja u celosti na predmetnim nepokretnostima. Tužilac nije podneo zahtev za upis prava korišćenja u javnoj knjizi o evidenciji nepokretnosti i pravima na njima. U 2005. godini ove parcele su upisane kao društvena svojina sa pravom korišćenja AD ''Slobodna zona Bačka Palanka'', a zatim od 22.10.2007. godine sa pravom korišćenja njegovog sledbenika AD Poslovno-proizvodni centar Bačka Palanka i takvo stanje je preuzeto i u katastru nepokretnosti. Utvrđeno je da je 28.01.2013. godine upisana konverzija prava korišćenja u pravo svojine i to u korist javne svojine tužene Opštine Bačka Palanka (kao osnivača nosioca prava korišćenja), te da je kasnije izvršena razmena tih parcela sa drugim parcelama, iz javne svojine Opštine Bačka Palanka u korist fizičkih lica, da su parcele i kasnije bile predmet prometa i sada predstavljaju gradsko građevinsko zemljište, vlasništvo trećih lica. Tržišna vrednost parcela u iznosu od 5.184.821,00 dinara je utvrđena veštačenjem.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je zaključio da je tužbeni zahtev osnovan, iako ne po osnovu naknade štete, dok je drugostepeni sud ovu presudu preinačio našavši da nema mesta usvajanju tužbenog zahteva ni po jednom osnovu.

Stanovište drugostepenog suda je pravilno i navodima revizije se ne dovodi u sumnju.

Tužilac je tužbeni zahtev zasnovao na tvrdnji da je tužena dužna da mu naknadi štetu u vidu tržišne vrednosti spornih katastarskih parcela koje je tuženi otuđio drugim licima, iako njima nije mogao da raspolaže, s obzirom da pripadaju tužiocu. Da bi tužena bila odgovorna za ovu štetu, njeno ponašanje mora da bude protivpravno, a da bi bila pasivno legitimisana, do štetne radnje ili propuštanja radnje mora da dođe njenom krivicom, odnosno krivicom lica za koje ona odgovara. Polazeći od utvrđene sadržine zaključenog poravnanja, pravilno su nižestepeni sudovi zaključili da je isključiva krivica tužioca što se na osnovu tog poravnanja nije upisao u javnoj knjizi o evidenciji nepokretnosti i pravima na njima. Tužilac je bio ovlašćen da se bez posebnog odobrenja protivnika predlagača na osnovu poravnanja upiše kao nosilac prava korišćenja u celosti, a pominjanje zemljišno-knjižnog odeljenja suda ne podrazumeva niti stvara bilo kakvu obavezu trećih lica u pogledu realizacije predmetnog poravnanja. Konverzija prava korišćenja na nepokretnostima u društvenoj svojini u pravo javne svojine tužene izvršena je na osnovu samog zakona (Zakona o planiranju i izgradnji) i tadašnjeg stanja u javnim knjigama. Stupanjem na snagu Zakona o planiranju i izgradnji (''Službeni glasnik RS'', br. 72/2009...) dana 11.09.2009. godine, između ostalog, pravnim licima čiji je osnivač jedinica lokalne samouprave, koja su upisana kao nosioci prava korišćenja na neizgrađenom i izgrađenom zemljištu u državnoj svojini u javnoj knjizi, prestaje pravo korišćenja na tim nepokretnostima i prelazi u pravo javne svojine osnivača, bez naknade (član 102.stav 5.), pa je tako i pravo korišćenja AD Poslovno-proizvodnog centra Bačka Palanka upisano na njegovog osnivača-tuženu jedinicu lokalne samouprave. Zato nema protivpravnosti u okolnosti da je tužena upisana kao nosilac javne svojine na spornim nepokretnostima.

Neosnovani su navodi revidenta da je momentom zaključenja sudskog poravnanja, koje tužena nije ovlašćena da pobija, stekao pravo korišćenja na nepokretnostima, te da se osnovano može očekivati da bi konverzijom pravo vlasništva na nepokretnostima prešlo na njega. U vreme kada je tužiočeva majka raspolagala svojim pravom korišćenja na spornim parcelama ugovorom o kupoprodaji u korist AD ''Slobodna zona Bačka Palanka'' (koji ugovor u spisima i ne postoji, već se o njegovoj sadržini zaključuje iz sadržine zaključenog sudskog poravnanja) takav promet nije bio dozvoljen. Raniji sopstvenik neizgrađenog gradskog građevinskog zemljišta imao je pravo da koristi to zemljište do privođenja nameni, uz preče pravo gradnje, ali ova prava je mogao da prenese samo na zakonom taksativno određen krug lica (bračnog druga, potomke, usvojenike, roditelja i usvojioce, koji ova prava nisu mogla da prenesu pravnim poslom na druga lica, a pravni posao zaključen suprotno ovoj odredbi je ništav, saglasno tada važećem Zakonu o građevinskom zemljištu. Ovim se ne dira u eventualno pravo tužioca na isticanje obligaciono-pravnog zahteva u odnosu na drugu ugovornu stranu iz ugovora o kupoprodaji koji je svojevremeno zaključila njegova majka. I odredbama Zakona o prometu nepokretnosti (''Službeni glasnik RS'', br. 42/98) koji je bio na snazi u vreme zaključenog sudskog poravnanja bilo je propisano da se otuđenje nepokretnosti iz državne ili društvene svojine vrši javnim nadmetanjem ili prikupljanjem pismenih ponuda, a neposrednom pogodbom samo kad se otuđenje nije moglo postići javnim nadmetanjem, odnosno putem pribavljanja pismenih ponuda, te da je ugovor o otuđenju nepokretnosti iz državne i društvene svojine zaključen protivno tim odredbama ništav, što se posebno odnosi i na građevinsko zemljište (član 14. i 15.). Dakle, raspolaganje građevinskim zemljištem koje je prema tadašnjem stanju upisa u javnoj knjizi bilo u društvenoj svojini je ništavo prema ovim odredbama Zakona o prometu nepokretnosti.

Ni pozivanje revidenta na zaključeno sudsko poravnanje kao nesporan osnov zbog kojeg se njegovo pravo ne može osporiti, nije pravilno. Zakonom o parničnom postupku (''Službeni glasnik RS'', br. 125/04), članom 326., propisano je da lice koje namerava da podigne tužbu može preko nižeg suda prvog stepena na čijem području protivna strana ima prebivalište da pokuša da postigne poravnanje. U konkretnom slučaju, poravnanje je očigledno zaključeno u vanparničnom postupku, ali tužena nije bila učesnik u postupku zaključivanja tog poravnanja. Odredbom člana 322. stav 4. ZPP, propisano je da se pred sudom ne može zaključiti poravnanje u pogledu zahteva kojim stranke ne mogu raspolagati, saglasno članu 3. stav 3. ZPP, a odredbom člana 325. ZPP, da je sudsko poravnanje ništavo, ako je zaključeno u pogledu ovakvog zahteva kojim stranke ne mogu raspolagati. Kao što pravnosnažna presuda saglasno članu 347. ZPP deluje samo među strankama, tako i sudsko poravnanje deluje samo između lica koja su ga zaključila, bilo u parničnom bilo u vanparničnom postupku. Prema tome, neosnovani su navodi iz revizije da zaključeno poravnanje vezuje tuženu i da zbog toga ona nije ovlašćena da osporava valjanost poravnanja, a koje nju ni na koji način ne obavezuje, dakle, ni kao sudska odluka, a ni shvaćeno kao ugovor u smislu člana 1089. Zakona o obligacionim odnosima, jer shvaćeno i kao ugovor, ono stvara prava i obaveze samo za ugovorne strane, saglasno članu 148.stav 1. Zakona o obligacionim odnosima, a prema članu 1092. ZOO, predmet poravnanja može biti svako pravo kojim se može raspolagati, dakle pravo koje njegov sadašnji nosilac može pravnim poslom preneti na novog nosioca tog prava. Pritom, privredno društvo koje je zaključilo poravnanje sa tužiocem, odnosno ugovor o kupoprodaji sa tužiočevom pokojnom majkom, je pravno lice sa samostalnim pravnim subjektivitetom.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 414. stav 1. ZPP odlučio kao u izreci, pri čemu nije cenio navode iz neblagovremenog podneska kojim se revizija dopunjuje, pošto nije ovlašćen da uzima u obzir navode iz pravnog leka podnetog po proteku roka za njegovo izjavljivanje.

Predsednik veća-sudija

Jasminka Stanojević,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić