.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 3980/2020
21.10.2021. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: dr Dragiše B. Slijepčevića, predsednika veća, Jasmine Stamenković i dr Ilije Zindovića, članova veća, u pravnoj stvari tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Aleksandar Obradović, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije – Ministarstvo odbrane, koju zastupa Vojno pravobranilaštvo, radi utvrđivanja diskriminatorskog postupanja, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 8967/19 od 27.11.2019. godine, u sednici održanoj 21.10.2021. godine, doneo je
R E Š E NJ E
UKIDA SE presuda Apelacionog suda u Beogradu Gž 8967/19 od 27.11.2019. godine i predmet vraća tom sudu na ponovno odlučivanje.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Višeg suda u Beogradu P 1011/18 od 28.03.2019. godine, stavom prvim izreke utvrđeno je da je Zaključkom Vlade Republike Srbije broj 401-161/2008-1 od 17.01.2008. godine izvršena diskriminacija na osnovu mesta prebivališta prema tužiocu kao učesniku rata 1999. godine. Stavom drugim izreke obavezana je tužena da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 24.500,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 28.03.2019. godine u roku od 15 dana po prijemu otpravka presude.
Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 8967/19 od 27.11.2019. godine stavom prvim izreke potvrđena je presuda Višeg suda u Beogradu P 1011/18 od 28.03.2019. godine u stavu prvom izreke, kao i u stavu drugom izreke u delu u kojem je tužena obavezana da tužiocu plati na ime troškova parničnog postupka iznos od 24.500,00 dinara u roku od 15 dana od dana prijema pismenog otpravka presude i žalba tužene Republike Srbije Ministarstva odbrane odbijena kao neosnovana. Stavom drugim izreke preinačeno je rešenje o troškovima parničnog postupka sadržano u preostalom delu stava drugog izreke presude Višeg suda u Beogradu P 1011/18 od 28.03.2019. godine, tako što je obavezana tužena da tužiocu plati zakonsku zateznu kamatu na dosuđeni iznos troškova postupka od 24.500,00 dinara od izvršnosti do isplate, dok je zahtev tužioca za isplatu zakonske zatezne kamate na dosuđeni iznos troškova postupka počev od presuđenja do izvršnosti odbijen kao neosnovan. Stavom trećim izreke odbijeni su zahtevi stranaka za naknadu troškova drugostepenog postupka.
Protiv presude drugostepenog suda tužena je izjavila blagovremenu dozvoljenu reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 10. ZPP.
Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu u granicama razloga propisanih u smislu odredbe člana 408. ZPP i ustanovio da je revizija tužene osnovana.
Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je kao vojni rezervista Vojske Jugoslavije bio učesnik rata u periodu od 03.04.1999. godine do 23.06.1999. godine. Imao je prebivalište van teritorija opština obuhvaćenih Zaključkom Vlade Republike Srbije broj 401-161/2008-1 od 17.01.2008. godine. Tužiocu nisu isplaćene ratne dnevnice. Prvostepeni sud je našao da je tužena donošenjem navedenog Zaključka izvršila diskriminaciju prema tužiocu shodno mestu prebivališta tužioca kao ličnom svojstvu primenom odredbe člana 27. Ustava Republike Srbije. Dalje je utvrđeno da je u vezi ove pravne stvari tužilac podneo dve tužbe i da je drugi predmet kod prvostepenog suda – Viši sud u Beogradu, zaveden pod brojem P broj 13124/18. U tom predmetu tužena je priznala tužbeni zahtev. Presuda je doneta dana 28.08.2018. godine. Međutim, ista nije postala pravnosnažna. Imajući u vidu činjenicu da su se postupci vodili između istih stranaka u vezi istog pravnog osnova, to tužena nalazi da je u predmetu P 13124/18 priznala tužbeni zahtev, da je sud i u tom predmetu usvojio tužbeni zahtev jer je priznat tužbeni zahtev, ali proizilazi da je tužena obavezana dva puta da plaća troškove postupka, što je nezakonito. Ovo iz razloga što je presuda u predmetu P 13124/18 od 28.08.2018. godine postala pravnosnažna u stavu jedan izreke kojim je utvrđeno da postoji diskriminacija, ali da je tužena izjavila žalbu na stav dva izreke koji se odnosi na troškove postupka. Obzirom da na stav jedan izreke nije izjavljena žalba to je presuda u tom delu postala pravnosnažna, pa se ne može dva puta odlučivati o istoj stvari.
Odlučujući o žalbi drugostepeni sud je našao da je žalba neosnovana iz razloga jer je prvostepeni sud dana 18.11.2019. godine izvršio uvid u spise predmeta P 13124/18 i utvrdio da je tužba u tom predmetu podneta 26.07.2018. godine, a da je presuda doneta 28.08.2018. godine, te da ista nije oglašena pravnosnažnom.
Međutim, drugostepeni sud nije imao u vidu činjenicu da u predmetu P 13124/18, tužena nije izjavila žalbu na stav jedan izreke.
Prema članu 359. stav 1. Zakona o parničnom postupku propisano je da presuda koja više ne može da se pobija žalbom postaje pravnosnažna. Tužena preko zakonskog zastupnika nije izjavila žalbu na presudu P 13124/18, odnosno na stav jedan izreke presude i u odnosu na taj stav je postala pravnosnažna. Činjenica da nije na presudu stavljena klauzula pravnosnažnosti ne utiče na okolnost da je presuda u tom delu postala pravnosnažna.
Prema članu 352. ZPP predviđeno je da sud tokom celog postupka po službenoj dužnosti pazi da li je stvar pravnosnažno presuđena i ako utvrdi da je parnica pokrenuta o zahtevu o kome je već pravnosnažno odlučeno, odbaciće tužbu.
Prema članu 374. stav 2. tačka 10. Zakona o parničnom postupku propisano je da bitna povreda postupka postoji iako je odlučeno o zahtevu o kome je ranije pravnosnažno presuđeno ili o kome je ranije zaključeno sudsko poravnanje.
Kako iz spisa predmeta proizilazi da je presuda P 13124/18 od 28.08.2018. godine u stavu jedan izreke postala pravnosnažna, jer tužena u odnosu na taj stav nije izjavila žalbu, to proizilazi da je odlučivano o zahtevu o kome je već presuđeno.
Napred iznete činjenice drugostepeni sud nije imao u vidu prilikom odlučivanja o žalbi, što je uzrokovalo donošenju nezakonite sudske odluke. U ponovnom postupku drugostepeni sud će imati u vidu primedbe Vrhovnog kasacionog suda, po istima postupiti pa će po pravilnom utvrđenju činjenica i nakon pravilne ocene žalbenih navoda doneti zakonitu odluku.
Na osnovu čl. 416. stav 2. Zakona o parničnom postupku, odlučeno je kao u izreci.
Predsednik veća – sudija
dr Dragiša B. Slijepčević,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
