.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 3982/2021
10.03.2022. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija Vesne Subić, predsednika veća, Jelice Bojanić Kerkez, Zorana Hadžića, Dobrile Strajina i Dragane Mirosavljević, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Miloš Ružić, advokat iz ..., protiv tuženog BB iz ..., čiji je punomoćnik Miodrag Šinžar, advokat iz ..., radi predaje nepokretnosti u posed, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 655/21 od 02.03.2021. godine, u sednici veća održanoj dana 10.03.2022. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 655/21 od 02.03.2021. godine, kao o izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 655/21 od 02.03.2021. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 655/21 od 02.03.2021. godine, stavom prvim izreke, odbijena je, kao neosnovana, žalba tuženog i potvrđena presuda Osnovnog suda u Vršcu, Sudska jedinica Bela Crkva P 203/20 od 14.10.2020. godine, u stavu prvom i usvajajućem delu stava drugog izreke, kojima je obavezan tuženi da tužilji preda u posed nepokretnost upisanu u LN .. KO ..., bliže opisanu u izreci, kao i da joj naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 93.750,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tuženog za naknadu troškova drugostepenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi je blagovremeno izjavio reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj, primenom člana 404. Zakona o parničnom postupku.
Vrhovni kasacioni sud je ocenio da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o posebnoj reviziji tuženog, u smislu odredbe člana 404. Zakona o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS", br. 72/2011…18/2020, u daljem tekstu: ZPP).
Pravnosnažnom presudom, primenom odredbi materijalnog prava, citiranih u obrazloženju pobijane presude, usvojen je tužbeni zahtev za predaju nepokretnosti u posed, nakon ocene da nije prestalo tužiljino stvarno pravo doživotnog plodouživanja kao lične službenosti na nepokretnosti tuženog. Ovo zbog toga što nije protekao rok od 24 godine propisan Srpskim građanskim zakonikom za prestanak tužiljinog prava usled nevršenja, odnosno rok od 30 godina propisan Austrijskim građanskim zakonikom, (koji se u konkretnom slučaju primenjuje na osnovu člana 4. Zakona o nevažnosti pravnih propisa donetih pre 06. aprila 1941. godine i za vreme neprijateljske okupacije), a koji se računa od dana zaključenja ugovora o poklonu od 06.08.2004. godine (kojim je pravo doživotnog plodouživanja na nepokretnosti ugovoreno u korist tužilje) do 2017-2018. godine, u kom periodu se tuženi korišćenju ovog prava tužilje nije protivio. Pravo tužilje nije prestalo ni protekom roka zastarelosti od 3 godine, od 2017. godine kada je supruga tuženog isterala tužilju iz stana, odnosno od 2018. godine kada je tužilji oduzet ključ i promenjena brava u predmetnom stanu, od kada se, dakle, tuženi kao vlasnik stana protivi korišćenju službenosti, do dana podnošenja tužbe u ovoj pravnoj stvari. Ovo tim pre što je pravo plodouživanja konstituisano upisom u katastar nepokretnosti 03.09.2015. godine.
Imajući u vidu sadržinu tražene pravne zaštite, činjenice utvrđene u postupku i način presuđenja, Vrhovni kasacioni sud je ocenio da je drugostepena odluka u skladu sa praksom revizijskog suda i pravnim stavovima izraženim u odlukama Vrhovnog kasacionog suda, u kojima je odlučivano o istovetnim zahtevima sa istim ili sličnim činjeničnim stanjem i pravnim osnovom, zbog čega nema uslova za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj, a radi razmatranja pravnog pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava, a ni u slučaju prihvatanja da se o reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj, ishod postupka ne bi bio drugačiji ili povoljniji za tuženog.
Odluke donete u drugim postupcima vođenim između parničnih stranaka, na koje se tuženi poziva u reviziji, nisu odluke o istom tužbenom zahtevu, jer u tim i u ovoj parnici nije istovetan činjenični osnov na kome se zahtev o kome se odlučuje zasniva, pa nije osnovan prigovor presuđene stvari, kako je to pravilno ocenio i drugostepeni sud.
Iz navedenih razloga, na osnovu člana 404. ZPP, odlučeno je kao u prvom stavu izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5, u vezi člana 403. stav 3. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da revizija nije dozvoljena.
Prema članu 403. stav 3. ZPP, revizija nije dozvoljena u imovinsko-pravnim sporovima, ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužba u ovoj pravnoj stvari podneta je 14.02.2019.godine, u kojoj je kao vrednost predmeta spora označen iznos od 1.510.000,00 dinara. Prvostepena presuda doneta je 14.10.2020. godine. Drugostepena presuda doneta je 02.03.2021. godine. Na dan podnošenja tužbe, 1 evro je, prema srednjem kursu Narodne banke Srbije, iznosio 118,1687 dinara, pa vrednost predmeta spora iznosi 12.778,34 evra.
Kako vrednost predmeta spora pobijanog dela pravnosnažne presude ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, to revizija tuženog nije dozvoljena u smislu člana 403. stav 3. ZPP.
Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća - sudija
Vesna Subić, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
