U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dobrile Strajina, predsednika veća, Gordane Komnenić i Dragane Mirosavljević, članova veća, u parnici tužioca – protivtuženog AA iz ..., čiji je punomoćnik Miroslav Perkov, advokat iz ..., protiv tuženog – protivtužioca „Somboled“ d.o.o. iz Sombora, čiji je punomoćnik Biljana Nastasić, advokat iz ..., radi činidbe po tužbi i protivtužbi, odlučujući o revizijama tužioca i tuženog izjavljenim protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 3331/18 od 18.01.2021. godine, u sednici održanoj 28.09.2022. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJAJU SE, kao neosnovane, revizije tužioca – protivtuženog i tuženog – protivtužioca, izjavljene protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 3331/18 od 18.01.2021. godine.

ODBIJA SE zahtev tuženog – protivtužioca, za naknadu troškova revizijskog postupka.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Somboru P 258/17 od 05.04.2018. godine, stavom prvim izreke, odlučeno je da se tužbeni zahtev tužioca – protivtuženog kojim je tražio da se obaveže tuženi – protivtužilac da mu isplati iznos od 837.396,09 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od 01.10.2008. godine pa do isplate, odbija. Stavom drugim izreke, odbijen je primarni protivtužbeni zahtev tuženog – protivtužioca kojim je tražio da sud obaveže tužioca – protivtuženog da mu isplati 19.515.331,00 dinara, umanjeno za 2.744.779,85 dinara, 16.770.551,19 dinara, sa zakonskom zateznomm kamatom na glavni dug od 6.250.650,62 dinara od 31.10.2017. godine pa do isplate. Stavom trećim izreke, delimično je usvojen eventualni protivtužbeni zahtev tuženog – protivtužioca. Stavom četvrtim izreke, obavezan je tužilac – protivtuženi da tuženom – protivtužiocu isplati 16.208.601,05 dinara umanjeno za 2.744.779,85 dinara, 13.463.821,20 dinara sa zakonskom zateznom kamatom na glavni dug od 8.537.470,22 dinara od 31.10.2017. godine pa do isplate. Stavom petim izreke, obavezan je tužilac – protivtuženi da isplati tuženom – protivtužiocu 73.626,73 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom na glavni dug od 31.175,60 dinara od 31.10.2017. godine pa do isplate. Stavom šestim izreke, obavezan je tužilac – protivtuženi da isplati tuženom – protivtužiocu 4.061.975,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 31.10.2017. godine pa do isplate. Stavom sedmim izreke, odbijen je deo protivtužbenog zahteva za isplatu zakonske zatezne kamate na iznos od 73.626,73 dinara od 31.10.2017. godine pa do isplate. Dopunskim rešenjem istog suda P 258/17 od 28.03.2019. godine, odlučeno je da svaka stranka snosi svoje troškove parničnog postupka.

Apelacioni sud u Novom Sadu je, presudom Gž 3331/18 od 18.01.2021. godine, stavom prvim izreke, ukinuo presudu Osnovnog suda u Somboru P 258/17 od 05.04.2018. godine, dopunjenu rešenjem istog suda P 258/17 od 28.03.2019. godine. Stavom drugim izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužioca – protivtuženog koji je tražio da sud obaveže tuženog – protivtužioca da mu isplati iznos od 837.396,09 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od 01.10.2008. godine pa do isplate. Stavom trećim izreke, odbijen je primarni protivtužbeni zahtev tuženog – protivtužioca kojim je tražio da se obaveže tužilac – protivtuženi da mu isplati 19.515.331,00 dinara, umanjeno za 2.744.779,85 dinara, 16.770.551,19 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom na glavni dug od 6.250.650,62 dinara, od 31.10.2017. godine pa do isplate. Stavom četvrtim izreke, delimično je usvojen eventualni protivtužbeni zahtev tuženog – protivtužioca. Stavom petim izreke, obavezan je tužilac – protivtuženi da isplati tuženom – protivtužiocu 6.169.950,70 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom na glavni dug od 3.460.457,66 dinara od 31.10.2017. godine do isplate. Stavom šestim izreke, obavezan je tužilac – protivtuženi da isplati tuženom – protivtužiocu 73.626,73 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom na glavni dug od 31.175,60 dinara od 31.10.2017. godine do isplate. Stavom sedmim izreke, obavezan je tužilac – protivtuženi da isplati tuženom – protivtužiocu 4.061.975,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 31.10.2017. godine pa do isplate. Stavom osmim izreke, odbijen je deo protivtužbenog zahteva preko dosuđenog izosa od 6.169.950,70 dinara pa do traženih 13.463.821,20 dinara i deo kojim se potražuje isplata zakonske zatezne kamate i to preko dosuđene na iznos glavnog duga od 3.460.457,66 dinara pa do tražene na iznos od 8.537.470,22 dinara, kao i deo kojim se potražuje zakonska zatezna kamata na iznos zakonske zateznee kamate od 42.451,13 dinara, od 31.10.2017. godine do isplate. Stavom devetim izreke, odlučeno je da svaka stranka snosi svoje troškove prvostepenog parničnog postupka. Stavom desetim izreke, obavezan je tuženi – protivtužilac da tužiocu –protivtuženom na ime naknade troškova žalbenog postupka isplati iznos od 145.269,00 dinara. Stavom jedanaestim izreke odbijen je zahtev tuženog – protivtužioca za naknadu troškova žalbenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, parnične stranke su izjavile blagovremene revizije i to: tužilac – protivtuženi zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava; tuženi – protivtužilac zbog bitne povrede odredaba parničnog postučka iz člana 374. stav 1. Zakona o parničnom postupku, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava.

Tuženi – protivtužilac je dostavio odgovor na reviziju tužioca – protivtuženog. Troškove revizijskog postupka je tražio opredeljeno.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu, primenom odredbe člana 408. u vezi člana 403. stav 2. tačka 3 Zakona o parničnom postupku (''Službeni glasnik RS'', br. 72/11 ... 18/20) i utvrdio da su revizije neosnovane.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, a ni druge bitne povrede propisane odredbom člana 407. stav 1. tačke 2. i 3. istog Zakona, na koje revidenti neosnovano u revizijama ukazuju.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, parnične stranke su zasnovale složeni ugovorni odnos zaključenjem više ugovora, prevashodno ugovora o dugoročnoj poslovnoj saradnji od 20.10.2004. godine, ugovora o dugoročnoj proizvodnji mleka od 20.04.2004. godine, aneksom broj 1, ugovora o dugoročoj poslovnoj saradnji od 06.11.2006. godine, kojim ugovorima su preuzele složena prava i obaveze koje, nijedna ugovonih strana nije uredno ispunjavala za vreme trajanja ugovornog odnosa niti su ugovorne strane tražile raskid navedenih ugovora. Ugovorom o dugoročnoj poslovnoj saradnji od 20.10.2004. godine, regulisani su međusobni odnosi ugovornih strana za projekat zajedničke izgradnje tipske farme za proizvodnju i otkup sirovog mleka i nabavku junica, tako što tuženi – protivtužilac „Somboled“ daje avansna sredstva za izgradnju objekta i kupovinu junica, dok je obaveza tužioca – protivtuženog da obezbedi građevinsku parcelu u vlasništvu poljoprivrednog gazdinstva na kome će graditi objekat i da učestvuje vlastitim radom u izgradnji objekta (zemljišni radovi, zidanje i slično). Članom 4. tog Ugovora, „Somboled“ se obavezao da će: 1. organizovati kompletnu izgradnju i opremanje farme, između ostalog izabrati izvođača radova i nadzornog inženjera nad izgradnjom objekata izabrati najpovoljnijeg dobavljača opreme, građevinskog materijala i junica; 2. obezbediti namenski dugoročni okvirni avans iz svojih sredstava, pri čemu se otplata anuiteta vrši kroz isporuku mleka standardnog kvaliteta na način da se anuitet izražava u litrima mleka, masnim i proteinskim jedinicama; 3. dati kooperantsku stručnu pomoć i podršku u vezi dobijanja kredita kod poslovnih ili razvojnih banaka pod najpovoljnijim mogućim uslovima za nabavku opreme na početku izgradnje i reprogramiranje kredita kod poslovne banke ili Fonda za razvoj RS. Članom 5. tog Ugovora, „Somboled“ je preuzeo obavezu da proizvođaču mleka uplati dugoročni avans za izgradnju mini farme, do okvirnog iznosa od 82.455 evra, a što je na dan zaključenja ugovora dinarska protivvrednost obračunata prema srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate od 6.256.133,00 dinara. U članu 6. Ugovora ugovoreno je da se proizvođač mleka obavezuje da će u sklopu zajedniče izgradnje farme i to: 1. avansna sredstva dobijena od „Somboleda“ koristiti strogo namenski za izgradnju štale za smeštaj i držanje 40 muznih krava na svojoj lokaciji prema projektnoj dokumentaciji dobijenoj od davaoca avansa, da će se objekat sastojati od štale površine 499,88m2 sa opremom za vez i muzilišta, prostorije za smeštaj laktrofriza, sanitarnog čvora, garderobe i kancelarije; da će pored objekta napraviti jamu za stajnjak kapaciteta 200-300m2; da će noseća konstrukcija biti čelična, a zidovi sa tri strane od čvrstog materijala dok će vrata i prozori biti u metalnoj izvedbi. Obaveza tužioca – protivtuženog je da kupi, iz avansnih sredstava, razliku potrebnog broja junica do optimalnog kapaciteta objekta od 40 muznih grla. U članu 8. Ugovora predviđeno je da „Somboled“ i proizvođač mleka zaključuju dugoročni ugovor o kupoprodaji mleka po sledećim uslovima: rok ugovora je 10 godina, a i proizvođač mleka će svo proizvedeno mleko predavati isključivo „Simboledu“, tako što će „Somboled“ otkupljivati svo proizvodeno mleko i garantovati proizvođaču osnovnu cenu mleka u evrima za količinu mleka koja je potrebna za otplatu anuiteta, dok će se za preostalu količinu mleka iznad visine anuiteta koju proizvođač preda, cena obračunavati prema važećem cenovniku na dan obračuna odnosno prodaje. Parnične stranke su istoga dana 20.10.2004. godine zaključile i ugovor o dugoročnoj kupoprodaji sirovog mleka kojim se tužilac – protivtuženi obavezao da će sve proizvodeno mleko u narednih 10 godina prodavati isključivo tuženom – protivtužiocu kao kupcu, sa konstatacijom da u trenutku zaključenja ugovora tužilac – protivtuženi, kao prodavac poseduje devet vlastitih muznih krava i 10 junica. Ukoliko proizvođač ne isporuči količine mleka navedene u ugovoru, „Somboled“ ima pravo na naknadu štete u visini 50% cene po litri mleka koja bude važila na dan obračuna štete. U cilju izgradnje mini farme krava, građevinska radnja „...“ iz ... je u novembru 2004. Godine, pod brojem 01/04 izradila glavni projekat, u kome je kao investitor navedena majka tužioca – protivtuženog BB, s obzirom da je ona bila vlasnik nekretnine na kojoj je planirana izgradnja farme. Prihvatajući ponudu, „Somboled“ je zaključio, 27.10.2004. godine, sa tužiocem – protivtuženim, kao naručiiocem posla i zidarsko fasaderskom radnjom „...“, kao izvođačem radova, ugovor o projektovanju i građenju staje za 40 muznih krava sa pomoćnim prostorijama ukupne površine 499,88m2 u ... Isplata sredstava po tom ugovoru predviđena je iz namenskog avansa koji je „Somboled“ odobrio naručiocu (AA), u svrhu osiguranja otkupa mleka, a prema uslovima iz ugovora o poslovnoj saradnji i ugovora o dugoročnoj kupoprodaji mleka, ustupanjem potraživanja naručioca u korist proizvođača (isplata u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan plaćanja). Ugovorom je tuženi – protivtužilac, kao konsultant i posrednik između naručioca i izvođača, osigurao dokumentaciju za razradu projektnog zadatka, pregovore, i za projektanta i izvođača radova, najpovoljnijeg dobavljača građevinskog materijala i time omogućio sklapanje ugovora pod povoljnijim uslovima. „Somboled“ kao konsultant i AA, kao naručilac su zaključili ugovor sa VV, diplomiranim građevinskim inđenjerom, o vođenju stručnog nadzora kojim je ugovorena cena te usluge u iznosu od 400 evra. Teren na kome je trebalo da se izgrdi objekat bio je neravan i sa nagibom o čemu je vlasnik i osnivač građevinske radnje „...“ obavestio parnične stranke tako što ih je savetovao da nađu drugu lokaciju, ali oni to nisu prihvatili. U dogovoru sa nadzornim organom, naručiocem i konsultantom, izvođač radova GR „...“ je prednji deo objekta ukopao, a zadnji deo nasuo kako bi se dobila horizontalna površina. Vlasnik „..“ GG je, po završetku određene faze gradnje sačinjavao pismeno – privremenu situaciju, u kojoj je označavana vrsta izvedenih radova i cena koštanja materijala i radova, što je zatim potpisivao tužilac – protivtuženi i VV, kao nadzorni organ, nakon čega je to pismeno dostavljao „Somboledu“, koji je, nakon svojih internih kontrola, vršio plaćanja. Tužilac – protivtuženi i predstavnici tuženog – protivtužioca su 28.12.2007. godine, sačinili zapisnik o inventarskom stanju na dan 31.12.2007. godine, kojim je konstatovano da se na farmi nalazi 24 muznih grla koje su vlasništvo „Somboleda“. Na zahtev tužioca – protivtuženog, diplomirani građevinski inženjeri DD i ĐĐ su, 26.09.2005. godine, pregledali objekat – farmu i sačinili izveštaj u kome su konstatovani sledeći nedostaci: nerešeno pitanje prihvatanja atmosferske vode iz dvoriše tako da dolazi do brzog zasićenja kanala ispod metalne rešetke pa voda, prelivanjem, ulazi u unutrašnjost štale; postojanje horizontalnih pukotina na vezi između zida i horizontalnog serklaža prema prostoru za krave, a što ukazuje da dolazi do sleganja terena; nije izvršeno nabijanje zemlje kod zatrpavanja oko temelja štale; vidljivo je ispiranje terena ispod prilaza osočari što može dovesti do pucanja betona i prilaza osočari; pojilice su montirane u prostoru predviđenom za manevar čišćenja, a trebalo je da budu montirane na međuprostoru između boksova; temelji produženog potpornog zida betonirani su koso, a ne kaskadno kako to nalažu pravila struke; tesarska vrata su obložena nedovoljno suvom daskom i ne u debljini od 24mm kako je predviđeno projektom već je debljina obložnih dasaka svega 20mm; zbog nepravilno izvedenog betoniranja poda prisutne su neravnine pa se u udubljenjima zadržava osoka, a najviše na mestima zadnjih nogu krava; oluci i svodne cevi su izvednjeni pod uglom od 90 stepeni tako da će kod podavina doći do zagušenja u vertikali i prelivanja vode iz oluka; izvedene debljine ploča boksova prolaza i hranidbenog dela su u manjoj debljini od projektovane pa se ankeri boksova čupaju čime pregrade postaju nestabilne; okapnice na prozorima nisu izvedene; na prostoriji za tuširanje ugrađen je prozor neprilagođene dimenzije nameni prostorije; u prostoriji predviđenoj za montiranje rezervoara za mleko naknadno je razbijen beton i keramičke pločice u uglu koje radove je potrebno izvesti; instalacije odvoda kod tuš kade je neispravna; nije izvršena montaža za ispiranje vimena u prostoru izmuzilišta; u prostoriji izmuzilišta nije izveden završni protuklizni premaz poda kao i na prostoru jasala, gde je predviđen epoksidni premaz prema projektu; izvaljena je ograda u prostoriji izmuzilišta; izveden je kontrapad poda u prostoru izmuzilišta, umesto da pad bude usmeren prema zidu pad je izveden prema radnom prostoru; u prostoru izmuzilišta ugrađen je običan slivnik koji je investitor morao naknadno da ukloni i ugradi jači jer je ugrađen na sredini staze umesto u uglu zida kako je to predviđeno projektom; armirano betonsko- poklopna ploča nad septičkom jamom je izlomljena pošto je izvedena male debljine i nekvalitetno; projektom je predviđena dezinfekciona barijera koja nije izvedena na objektu; nije rešen prilaz objektu radi preuzimanja mleka iz rezervoara; nabijanje zemlje oko iskopa je delimično završeno, a projekat nekompletan jer nedostaju količine radova kao i jedinične cene kod elektroinstalaterskih radova i instalacije vodovoda i kanalizacije; u okončanoj situaciji izvođač radova je uveo objekat za kapacitet od 50 krava, dok je projektom predviđen objekat za 40 krava. Prvobitno zaključeni ugovor o dugoročnoj poslovnoj saradnji od 20.10.2004. godine dopunjen je zaključenjem aneksa broj 1, 06.11.2006. godine, kojim je u članu 3. konstatovano da se saglasnošću ugovornih strana iznos avansa od 102.062,84 evra umanjuje za 9.889 evra i to: za ukupno zaduženje po osnovu izgradnje osočare od 4.854 evra i za 50% zaduženja po osnovu ugrađene opreme (bokseva) u iznosu od 5.035 evra, tako da je u članu 4. konstatovano da je ukupno zaduženje proizvođača mleka (AA) za glavnicu (po osnovu izgradnje i opremanja štale i kupoprodaji junice) 92.173,84 evra. U članu 5, ugovorne strane su ugovorile da će „Somboled“ na ime naknade štete isporučiti proizvođaču mleka 24 steone junice domaćeg porekla koje će postati vlasništvo tužioca – protivtuženog nakon isplate celokupnog zaduženja, dok je u članu 6. proizvođač mleka se saglasio da mu je umanjenjem duga i naknadnom štete u skladu sa članovima 3. i 6. tog aneksa, „Somboled“ u celosti naknadio sva potraživanja po osnovu svih vidova štete, te se odriče bilo kakvog drugog potraživanja prema „Somboledu“ po osnovu štete zbog izgradnje i opremanje farme i isporuke junica pretrpljene do dana zaključenja tog aneksa. U veme zaključenja navedenih ugovora, tužilac – protivtuženi je imao 19 godina, završenu osnovnu školu, a tada je i slabo govorio srpski jezik. Sudski veštak poljoprivredne struke dr Milan Babić se izjasnio o tržišnoj vrednosti spornog objekta sa svom isporučenom opremom i sa svim uočenim nedostacima u vreme završetka gradnje do faze kada je farma izgrađena 2005. godine i tržišnoj vrednosti na dan veštačanja, imajući u vidu da je tužilac – protivtuženi, o svom trošku, delimično uspeo da ispravi i koriguje opremu, a potom je, sudski veštak utvrdio tržišnu vrednost žive steone junice uvežene iz Holandije koju je tuženi – protivtužilac isporučio tužiocu – protivtuženom i tržišnu vrednost svake uginule steone junice, uvežene iz Holandije, kao i tržišnu vrednost na dan veštačenje žive krave muzare na spornoj farmi. Pored toga, sudski veštak se izjasnio o tome da ugrađeni boksovi nisu odgovarajući za krave muzare. Pojasnio je kako kod boksova izvedenih u kontrapadu i dezobarijeri koja postoji na neodgovarajućem mestu, postoji uticaj na opšte zdravstveno stanje krava, i izveo zaključak da bi, u konkretnim uslovima ove sporne staje, uz odgovarajuću ishranu i negu krave mogle da daju najviše 55% od standardne količine 8.000 litara mleka godišnje, a to znači 4.500 litara godišnje po kravi. Sudski veštak ekonomsko-finansijske struke Nikola Žuljević je u svom nalazu obračunao visinu potraživanja tužioca – protivtuženog na ime neisplaćene razlike vrednosti isporučenog mleka, sa zakonskom zateznom kamatom, obračunao visinu potraživanja tuženog – protivtužioca po osnovu ulaganja u izgranju mini farme, isporuku steonih junica, isporuku opreme i dokumentacije za uknjižbu objekta, i izvršio međusobno prebijanje potraživanja parničnih stranaka po svim osnovima.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, drugostepeni sud je, nakon održane rasprave ukinuo prvostepenu presudu kojom je tužbeni zahtev tužioca – protivtuženog odbijen, a usvojen, u celini, eventualni protivtužbeni zahtev tuženog – protivtužioca tako što je odbio tužbeni zahtev tužioca – protivtuženog, a delimično usvojio eventualni protivtužbeni zahtev tuženog – protivtužioca, pravilno ukazujući da se u suštini radi o jednom tužbenom zahtevu pošto razlika postoji samo u visini potraživanog novčanog iznosa. Po mišljenju drugostepenog suda, ispunjenje obaveze tužioca – protivtuženog u pogledu isporuke mleka tuženom – protivtužiocu, bilo je uslovljeno kvalitetom i stanjem farme, pa kako ona ima nedostatke koji nisu otklonjeni, neispunjenje obaveze tužioca – prtivtuženog je delimično skrivljeno i od strane tuženog – protivtužioca koji je delimično odgovoran za nemogućnost ispunjenja obaveze protivtuženog jer je on, zbog izgradnje farme sa nedostacima, onemogućen da proizvodi i isporučuje standardnu količinu mleka, a time u punom obimu ispunjava svoju ugovornu obavezu. Pri tome, po mišljenju drugostepenog suda, tužilac – protivtuženi takođe je povredio svoju ugovornu obavezu time što je obustavio isporuku mleka tuženom – protivtužiocu, iako je bio u mogućnosti da, i pored nedostataka na farmi, proizvede najviše 55% od standarne količine mleka godišnje, tim pre što je nastavio da vrši isporuku mleka drugim otkupljivačima, najpre novosadskoj, a sada subotičkoj mlekari. Prestankom isporuke mleka tuženom – protivtužiocu, tužilac – protivtuženi je prestao i da otplaćuje rate za ulaganje u farmu, opremu, steone junice, nadzor i dokumentaciju za uknjižbu, koja ulaganja je prethodio finansirao tuženi – protivtužilac, tako da je. po tom osnovu nastalo potraživanje tuženog – protivtužioca koje je utvrđeno nalazom i mišljenjem veštaka Nikole Žuljevića, u iznosu od 94.550,36 evra odnosno 11.282.250,07 dinara od čega je glavnica 41.285 evra ili 4.926.350,98 dinara u dinarskoj protivvrednosti, dok je zakonska zatezna kamata obračunata do 31.10.2017. godine, 135.865,41 evro ili u dinarskoj protivvrednosti 16.208.601,05 dinara. Taj novčani iznos obuhvata takva novčana ulaganja koja podrazumevaju da je sporna farma izgrađena bez nedostataka i da sledstveno tome krave koje je tužilac – protivtuženi drži u takvom objektu mogu da daju 100% standardne količine mleka. Međutim, sporna farma je izgrađena sa spoljašnjim i unutrašnjim nedostacima, a u nju je ugrađena neadekvatna oprema, zbog čega krave mogu da daju najviše 55% od standardne količine litara mleka godišnje. U toj situaciji, nemogućnost ispunjenja je delimična, pa zbog toga tužilac – protivtuženi ima pravo da zahteva srazmerno smanjenje svoje obaveze. Shodno tome, obaveza tužioca – protivtuženog je smanjena na 55% od novčanog iznosa od 16.208.601,05 dinara, tako da iznosi 8.914.730,55 dinara od čega je glavnica 6.205.237,51 dinara, a zakonska zatezna kamata obračunata do 31.10.2017. godine iznosi 2.709.493,04 dinara. Kada se potraživanje tuženog – protivtužioca u iznosu od 8.914.730,55 dinara umanji za potraživanje tužioca – protivtuženog po osnovu isporuke mleka u iznosu od 2.764.779,85 dinara, dobija se potraživanje tuženog – protivtužioca po osnovu ulaganja u farmu, opremu, steone junice, nadzor i dokumentaciju za uknjižbu, u iznosu od 6.169.950,70 dinara koji je, po mišljenju drugostepenog suda, tuženi – protivtužilac ovlašćen da potražuje od tužioca – protivtuženog na osnovu odredbe člana 262. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima. Tužilac – protivtuženi je, po mišljenju drugostepenog suda, dužan da tuženom – protivtužiocu isplati potraživanje po osnovu preuzetog repromaterijala za održavanje higijene od 31.175,60 dinara, a koja naplata bila predviđena kroz obustavu od isplate po osnovu predatog mleka, imajući u vidu da nakon 30.11.2008. godine, tužilac –protivtuženi nije vršio isporuku mleka tuženom – protivtužioca pa je to potraživanje ostalo nenaplaćeno. Zakonska zatezna kamata na iznos od 31.175,60 dinara obračunata počev od 03.12.2008. godine pa do dana veštačenja 31.10.2017. godine iznosi 42.451,13 dinara, tako da je ukupno potraživanje tuženog – protivtužica po tom osnovu 73.626,73 dinara. Pošto tužilac – protivtuženi nije isporučio tuženom – protivtužiocu 324.958 litara sirovog mleka, što je utvrđeno nalazom i mišljenjem sudskog veštaka Nikole Žunjevića, tužilac – protivtuženi je dužan da po tom osnovu tuženom – protivtužiocu isplati iznos od 4.061.975,00 dinara na osnovu odredbe člana 13. Ugovora o dugoročnoj poslovnoj saradnji, koja je delimično izmenjena aneksom broj 1 tog ugovora, a na osnovu odredbe člana 270. stav 1. tačka 3. Zakona o obligacionim odnosima. Po osnovu isporuke mleka, potraživanje tužioca – protivtuženog prema tuženom – protivtužiocu za iznos od 2.744.779,85 dinara, utvrđen veštačenjem od strane sudskog veštaka Nikole Žunjevića, kompenzovano je sa potraživanjem tuženog – protivtužioca po osnovu ulaganja u izgradnju mini farme, isporuku steonih junica, isporuku opreme i dokumentacije za uknjižbu objekta, pa se na taj način ugasilo zbog čega je drugostepeni sud odbio tužbeni zahtev tužioca – protivtuženog za potraživani iznos od 837.396,00 dinara, sa traženom kamatom.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, drugostepeni sud je pravilno primenio materijalno pravo.

Odredbom člana 148. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima, propisano je da ugovor stvara prava i obaveze za ugovorne strane. Tumačenje ugovora propisano je odredbom člana 99. istog Zakona, tako što se pri tumačenju spornih odredbi ne treba držati doslovnog značenja upotrebljenih izraza, već treba istraživati zajedničku nameru ugovarača i odredbu tako razumeti kako to odgovara načelima obligacionog prava utvrđeni ovim zakonom, na osnovu odredbe člana 99. stav 2. Zakona o obligacionim odnosima. Nejasne odredbe u slučaju kada je ugovor zaključen prema unapred odštampanom sadržaju ili kada je ugovor bio na drugi način pripremljen i predložen od jedne ugovorne strane, tumačiće se u korist druge strane, na osnovu odredbe člana 100. tog Zakona. Poverilac u obaveznom odnosu je ovlašćen da od dužnika zahteva ispunjenje obaveze, a dužnik je dužan ispuniti je savesno u svemu kako ona glasi, na osnovu odredbe člana 262. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima.

U konkretnom slučaju, parnične stranke su zasnovale složeni ugovorni odnos zaključenjem više ugovora pri čemu nijedna od ugovornih strana nije uredno ispunjavala svoje obaveze za vreme trajanja ugovornog odnosa, pa je tako tuženi igradio objekat – farmu sa nedostacima dok je tužilac – protivtuženi prestao da tuženom – protivtužiocu isporučuje mleko i tako prestao i da otplaćuje rate za ulaganje u farmu, opremu, steone junice, nadzor i dokumentaciju za uknjižbu, koje je ulaganje prethodno finansirao tuženi – protivtužilac. Kada se potraživanje tuženog – protivtužioca u iznosu od 8.914.730,55 dinara umanji za potraživanje tužioca – protivtuženog po osnovu isporuke mleka u iznosu od 2.744.779,85 dinara, dobija se potraživanje tuženog – protivtužioca po osnovu ulaganja u farmu, opremu, steone junice, nadzor i dokumentaciju za uknjižbu od 6.169.950,70 dinara, koje je tužilac – protivtuženi dužan da tuženom – protivtužiocu isplati na osnovu odredbe člana 262. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima, sa pripadajućom zakonskom zateznom kamatom, u smislu odredbe člana 277. istog Zakona. Tužilac – protivtuženi je takođe dužan da tuženom – protivtužiocu isplati iznos od 73.626,73 dinara po osnovu preuzetog repromaterijala za održavanje higijene i iznos od 4.061.975,00 dinara, po osnovu neisporučenog mleka tuženom – protivtužiocu, a na osnovu zaključenog ugovora, na osnovu odredbe člana 270. stav 1. u vezi stava 3. Zakona o obligacionim odnosima.

Neosnovani su navodi revizije tužioca – protivtuženog da su ugovori zaključivani između parničnih stranaka ništavi pravni poslovi u smislu odredbe člana 103. Zakona o obligacionim odnosima. Tužbeni zahtev tužioca – protivtuženog u ovoj parnici nije zasnovan na toj činjenici, već je tužilac, naprotiv, tužbenim zahtevom tražio ispunjenje ugovora, a ispunjavaju se samo oni ugovori koji su punovažni.

Navodima revizije tuženog – protivtužioca o tome da je tužilac – protivtuženi nasilnim obijanjem katanca postavljenim na objekat farme ušao u farmu, preuzeo njen posed i samoinicijativno započeo proizvodnju mleka, ne dovodi se u sumnju pravilnost pobijane presude. Tužilac – protivtuženi je, pobijanom presudom, obavezan da tuženom – protivtužiocu isplati iznos uložen u farmu, opremu, steone junice, nadzor i dokumentaciju za uknjižbu, umanjen za njegovo potraživanje po osnovu isporuke mleka, a takođe je tužilac – protivtuženi obavezan da tuženom – protivtužiocu isplati protivvredost neisporučenog sirovog mleka od 234.958 litara u iznosu od 4.061.975,00 dinara na ime ugovorene kazne. Pri tome je drugostepeni sud pravilno nejasne odredbe predmetenog ugovora tumačio u korist tužioca – protivtuženog, na osnovu odredbe člana 100. Zakona o obligacionim odnosima, imajući u vidu da je ugovor zaključen prema unapred odštampanom sadržaju i pripremljen od strane tuženog - protivtužioca.

Pravilna je i odluka o troškovima parničnog postupka jer je doneta pravilnom primenom odredbe člana 153. i 154. Zakona o parničnom postupku.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odluku kao u stavu prvom izreke doneo primenom odredbe člana 414. stav 1. Zakona o parničnom postupku.

Troškovi revizijskog postupka tuženom – protivtužiocu nisu priznati jer mu odgovor na reviziju nije bio potreban radi vođenja parnice, u smislu odredbe člana 154. Zakona o parničnom postupku.

Iz tih razloga Vrhovni kasacioni sud je odluku kao u stavu drugom izreke doneo primenom odredbe člana 165. stav 1. Zakona o parničnom postupku.

Predsednik veća – sudija

Dobrila Strajina,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić