Prema utvrđenom činjeničnom stanju, osnivač tužioca bio je sada pokojni GG, suprug i otac tuženih. Tokom 2003. godine, kao drugi osnivač, pristupio je njegov brat DD (DD) sa osnivačkim udelom upisanim u registar privrednih subjekata koji vodi Agencija za privredne registre od 9,10%. Naknadno je izvršena promena osnivačkih udela, tako što je upisan udeo pravnog prethodnika tuženih od 5,93% i udeo njegovog brata od 94,07%. Pravni prethodnik tuženih je ugovorima od 20.05.2003. godine i 14.01.2004. godine kupio parcelu .. površine 58 ari 24 m2 i parcelu .. površine 26 ari 46 m2 obe u KO ... i njihovom prodavcu isplatio ugovorenu cenu. Ove parcele su sada objedinjene i upisane u list nepokretnosti .. KO ... kao parcela .. površine 86 ari 72 m2. Na toj parceli sagrađena su dva objekta - garaža (magacin) i zgrada poslovnih usluga, koji su legalizovani rešenjem od 25.04.2012. godine. Pravni prethodnik tuženih je snosio troškove izrade idejnog projekta i pribavljanja dokumentacije potrebne za legalizaciju, a platio je i troškove uređenja građevinskog zemljišta. Sada pokojni GG je u katastru nepokretnosti upisan kao vlasnik zemljišta i zgrada. Pravni prethodnik tuženih i njegov brat, sadašnji zastupnik tužioca, bavili su se i trgovinom tako što su prodavali robu kupovanu „na crno“ u Austriji (gde živi suosnivač tužioca). O vrsti i količini ove robe, kao i o prihodu koji je ostvaren njenom prodajom nije vođena evidencija, a tako ostvarena zarada nije uplaćivana na tužiočev račun. Iz sredstava tužioca je tokom 2005. i 2006. godine plaćen građevinski materijal u vrednosti od 215.045,28 dinara. Zgrade na parceli .. KO ... izgradili su majstori koje je angažovao pravni prethodnik tuženih, uz pomoć zaposlenih kod tužioca koji su to činili u radno vreme i bez posebne naknade. Tužilac nema evidenciju radova koje su obavljali njegovi zaposleni i vremena koje su proveli u njihovom obavljanju.

Polazeći od tako utvrđenog činjeničnog stanja, drugostepeni sud je zaključio da tužilac nije dokazao da su parcele .. i .. KO ..., koje su sada u katastru nepokretnosti upisane kao jedna parcela, pribavljene sredstvima tužioca i za njegov račun. Tužilac, po nalaženju tog suda, nije dokazao ni da su objekti na toj parceli sagrađeni njegovim sredstvima, bez obzira na priložene račune o kupovini građevinskog materijala čija je vrednost neznatna u odnosu na vrednost objekata procenjenu u postupku njihove legalizacije, a ne postoji ni evidencija o vrsti i obimu radova koje su na izgradnji obavljali zaposleni u njihovo radno vreme.

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, materijalno pravo u ovom sporu je pravilno primenjeno, zbog čega revizija tužioca izjavljena iz tog razloga nije osnovana.

Odredbom člana 20. stav 1. Zakona o osnovama svojinskih odnosa propisano je da se pravo svojine stiče po samom zakonu, na osnovu pravnog posla i nasleđivanjem. Prema članu 33. tog zakona, na osnovu pravnog posla pravo svojine na nepokretnosti stiče se upisom u javnu knjigu ili na drugi odgovarajući način određen zakonom. Pravo svojine na zemljištu stečeno je kupoprodajnim ugovorima od 21.05.2003. godine i 14.01.2004. godine, koje je zaključio pravni prethodnik tuženih kao fizičko lice a ne kao tadašnji statutarni zastupnik tužioca, i na osnovu tog ugovora izvršio upis prava svojine u javnu knjigu. Dakle, pravni prethodnik tuženih ima i pravni osnov i način sticanja prava svojine na nepokretnosti, u smislu člana 33. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa. Eventualna isplata cene iz sredstava tužioca, koju činjenicu tužilac inače nije dokazao, mogla bi biti osnov za njegov obligaciono pravni zahtev prema tuženima, kao zakonskim naslednicima vlasnika zemljišta. Za stvarnopravni zahtev tužioca u odnosu na zemljište irelevantan je dopis od 30.08.2004. godine upućen JKP „Vodovod“ iz Kraljeva, jer tužilac nema pravni osnov - pravni posao zaključen sa prethodnim vlasnikom zemljišta o prenosu prava svojine.

Pravo svojine po samom zakonu se, između ostalog, može steći stvaranjem nove stvari (član 22. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa) i građenjem na tuđem zemljištu (članovi 24-26 Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa). Prema tim odredbama, lice koje od svog materijala i svojim radom izradi novu stvar, stiče pravo svojine na tu stvar, a ako je neko od tuđeg materijala svojim radom izradio novu stvar, ona pripada njemu ako je savestan i ako je vrednost rada veća od vrednosti materijala, a ako su vrednosti jednake - nastaje susvojina. Pravo svojine građenjem na tuđem zemljištu stiče se na način koji zavisi od savesnosti, odnosno nesavesnosti graditelja i vlasnika zemljišta.

U konkretnom slučaju, na osnovu izvedenih dokaza ne može se zaključiti da su sporni građevinski objekti izgrađeni od materijala tužioca - da je građevinski materijal, plaćen iz njegovih sredstava, bio dovoljan da se izgrade postojeći objekti, niti da su isti građeni radom tužioca, pri čemu su njegovi zaposleni pomagali u gradnji i za to nisu bili plaćeni a tužilac nema evidenciju o vrsti i obimu rada njegovih zaposlenih. I iz iskaza sadašnjeg statutarnog zastupnika tužioca proizilazi da su novčana sredstva za gradnju obezbeđivana prodajom robe uvožene iz inostranstva, koja nigde nije evidentirana kao imovina tužioca, niti su prihodi ostvareni prodajom te robe uneti u imovinu tužioca.

Iz navedenih razloga, nisu osnovani navodi revizije o pogrešnoj primeni materijalnog prava, kojima se u suštini osporava ocena izvedenih dokaza i dovodi u pitanje poreklo sredstava od kojih bi pravni prethodnih tuženih mogao sagraditi objekte.

Shodno izloženom, na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Branislav Bosiljković, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić