U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Zvezdane Lutovac, predsednika veća, Jelene Borovac i Dragane Marinković, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik od revizije Đura Madi, advokat u ..., protiv tužene Republike Srbije, Ministarstva pravde iz Beograda, koju zastupa Državno pravobranilaštvo Beograd, Odeljenje u Subotici, radi naknade rehabilitacione štete, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu broj Gž 789/20 od 11.05.2020. godine, u sednici veća održanoj 23.12.2020. godine, doneo je

P R E S U D U

PREINAČUJU SE presuda Apelacionog suda u Novom Sadu broj Gž 789/20 od 11.05.2020. godine, tako što se žalba tužilje izjavljena protiv presude Višeg suda u Somboru broj P 22/2019 od 15.10.2019. godine delimično usvaja, pa se obavezuje tuženi da tužilji na ime naknade nematerijalne štete pored dosuđenog iznosa od 300.000,00 dinara isplati i iznos od 500.000,00 dinara, sa zakonskom kamatom od prvostepenog presuđenja 15.10.2019. godine, pa do isplate, sve u roku od 15 dana.

U preostalom delu revizija tužilje se kao neosnovana ODBIJA.

OBAVEZUJE SE tužena da tužilji na ime troškova revizijskog postupka isplati iznos od 18.000,00 dinara u roku od 15 dana.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Višeg suda u Somboru broj P 22/2019 od 15.10.2019. godine je delimično usvojen tužbeni zahtev tužilje, pa je obavezana tužena da joj na ime naknade nematerijalne štete po osnovu pretrpljenih duševnih bolova zbog lišenja slobode njenog oca – sada pokojnog BB isplati iznos od 300.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 19.10.2019. godine pa do isplate. Preko dosuđenog iznosa, pa do traženog iznosa od 20.000.000,00 dinara tužbeni zahtev je odbijen, a odbijen je i zahtev za naknadu materijalne štete bliže specifirano u izreci. Odlučeno je da svaka stranka snosi svoje troškove postupka, a tužilja je oslobođena od obaveza plaćanja sudskih taksi.

Apelacioni sud u Novom Sadu je presudom broj Gž 789/20 od 11.05.2020. godine odbio žalbe parničnih stranaka, pa je presudu Višeg suda u Somboru, u delu kojim je odlučeno o tužbenom zahtevu za naknadu nematerijalne štete i parničnim troškovima potvrdio.

Tužilja je protiv pravnosnažne presude donete od strane drugostepenog suda izjavila blagovremenu reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava i zbog bitne povrede parničnog postupka.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/2011, 55/2014, 87/2018, 18/2020), pa je ocenio da je revizija tužilje delimično osnovana..

U postupku pred nižestepenim sudovima nije učinjena bitna povreda parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Iako je revizija formalno izjavljena i zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka u njoj se ne navodi u čemu se te povrede sastoje.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je rođena ...1946. godine. U vreme kada je bila stara oko 5 godina, njen otac, sada pokojni BB (1921-1996) je odveden u istražni zatvor u Kuli, a potom u Beograd odakle je prebačen na Goli otok. Otac tužilje je bio lišen slobode ukupno 1 godinu, 5 meseci i 17 dana (537 dana). Po povratku sa Golog otoka je bio bez posla godinuipo dana, a bio je jedini hranilac porodice. Zaposlio se tek 01.07.1954. godine u ... kao limar, a nakon par godina je prebačen na poslove noćnog stražara na salašu. Uskoro je oboleo, pa je nakon hospitalizacije penzionisan u 41 godini života – invalidska penzija. Otac tužilje je rehabilitovan pravnosnažnim rešenjem Višeg suda u Novom Sadu 17.04.2012. godine. Utvrđeno je da su članovi porodice od trenutka hapšenja oca za vreme njegovog odsustva, a i po povratku trpeli šikaniranje od strane predstavnika vlasti, policije i meštana sela. Tokom školovanja tužilje, njena sestra i brat su bili najbolji đaci i samo zbog te činjenice su učestvovali na đačkim priredbama, ali nisu mogli biti slati na besplatna letovanja i niko od njih nije mogao da dobije nikakve privilegije tokom školovanja koje su dobijala druga deca. Tužilja je čak prisustvovala pokušaju linča njenog oca kada su ga sugrađani pozivali da opsuje Staljinovu majku i gađali ga kamanjem. Tužilja smatra da je nakon završetka studija Pravnog fakulteta uskraćivana da dobije bolja radna mesta i da napreduje u poslu, a čitav život je provela u neprijatnosti i strahu kao žrtva agresije države prema njoj i njenoj porodici kao odmazdu za zatvaranje oca na Goli otok.

Na osnovu ovako utvrđenog činjeničnog stanja primenom odredbi Zakona o rehabilitaciji i člana 200. i 277. Zakona o obligacionim odnosima, nižestepeni sudovi su zaključili da je iznos od 300.000,00 dinara dovoljna satisfakcija za tužiljino trpljenje zbog neosnovanog lišenja slobode njenog oca.

Vrhovni kasacioni sud nalazi da nižestepeni sudovi nisu pravilno primenili odredbu člana 200. stav 2. Zakona o obligacionim odnosima, jer su tužilji dosudili samo iznos od 300.000,00 dinara zbog pretrpljenih duševnih bolova zbog neosnovanog lišenja slobode njenog oca, a imajući u vidu utvrđeno činjenično stanje. Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, tužilja koja je u vreme očevog odvođenja na Goli otok imala 5 godina, je bila u takvom uzrastu da je mogla da oseti nedostatak oca i da trpi duševne bolove, jer je on na Golom otoku proveo 537 dana. Trpljenje tužilje zajedno sa njenom porodicom se nastavilo i nakon očevog povratka jer otac u prvih godinuipo dana nije dobio zaposlenje, a bio je jedini hranilac porodice. Oboleo je na Golom otoku, pa i onda kada je dobio zaposlenje, zbog bolesti je sa svega 41 godinu otišao u invalidsku penziju. Tužilja je trpela šikaniranje i tokom školovanja rastući u seoskoj sredini, a imala je osećaj da je ceo život provela u neprijatnosti i strahu kao žrtva agresije države prema njoj i njenoj porodici i kao odmazdu za zatvaranje oca na Goli otok. Tužilja jeste doživela satisfakciju, ali samo delimično, činjenicom da je njen otac rehabilitovan, što je dovelo do toga se njeni duševni bolovi u jednom delu umanje u smislu člana 26. stav 3. Zakona o rehabilitaciji. Štetne posledice usled odsustva roditeljskog staranja mogu se umanjiti naknadom novčanog iznosa na ime nematerijalne štete zbog pretrpljenih duševnih bolova, tako da Vrhovni kasacioni sud nalazi da je iznos od 800.000,00 dinara adekvatna satisfakcija tužilji, pri čemu je sud imao u vidu da je tužilja prvobitno postavljeni zahtev za naknadu štete u visini od 20.000.000,00 dinara faktički smanjila žalbenim predlogom kojim je tražila da joj drugostepeni sud dosudi jedinstveni iznos od 800.000,00 dinara. To je i razlog za odbijanje njene revizije preko iznosa od 800.000,00 dinara pa do tužbom traženog iznosa od 20.000.000,00 dinara.

Imajući u vidu izloženo, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci na osnovu člana 416. stav 1. Zakona o parničnom postupku.

Kako je Vrhovni kasacioni sud preinačio nižestepene presude to je na osnovu člana 165. stav 2. i člana 153, 154, te 163. stav 2. ZPP odlučio o svim troškovima postupka, pa je obavezao tuženu da tužilji nadoknadi trošak sastava revizije u iznosu od 18.000,00 dinara, a čija je visina odmerena u skladu sa uspehom po reviziji 500.000,00 dinara u skladu sa važećom Advokatskom tarifom. Tužilja nije bila zastupana od strane punomoćnika advokata sve do revizije, te nije imala troškove parničnog postupka za sastav tužbe i pristup na ročišta, kao ni za sastav žalbe. Prvostepenom presudom tužilja je oslobođena od plaćanja sudskih taksi tako da nema izdatak tim povodom.

Predsednik veća - sudija

Zvezdana Lutovac,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić