Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislave Apostolović, predsednika veća, Zorane Delibašić i Branislava Bosiljkovića, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Milomir Petrović, advokat iz ..., protiv tužene BB iz ..., čiji je punomoćnik Miomir Samuilović, advokat iz ..., radi duga, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Šapcu Gž 2729/2017 od 12.04.2018. godine, u sednici veća održanoj dana 20.06.2019. godine, doneo je

R E Š E NJ E

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužilje izjavljena protiv presude Višeg suda u Šapcu Gž 2729/2017 od 12.04.2018. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Loznici P 1530/15 od 09.10.2017. godine, stavom prvim izreke, obavezana je tužena da na ime zajma vrati tužilji iznos od 170 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu po kojem banke u mestu ispunjenja, na dan isplate, otkupljuju efektivnu stranu valutu po stopi koju utvrđuje Evropska centralna banka, sa kamatom po stopi Evropske centralne banke počev od 01.01.2012. godine do 25.12.2012. godine, a od 25.12.2012. godine do isplate po stopi utvrđenoj Zakonom o zeteznoj kamati, u dinarskoj protivvrednosti obračunatom na isti način kao i glavno potraživanje. Stavom drugim izreke, obavezana je tužena da isplati tužilji na ime troškova parničnog postupka iznos od 101.240,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti presude do isplate, dok je odbijen zahtev tužilje preko dosuđenog do traženog iznosa od 127.000,00 dinara sa kamatom od dana presuđenja. Stavom trećim izreke, odbijen je zahtev tužene da joj tužilja naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 141.000,00 dinara.

Presudom Višeg suda u Šapcu Gž 2729/2017 od 12.04.2018. godine, stavom prvim izreke, preinačena je presuda Osnovnog suda u Loznici P 1530/15 od 09.10.2017. godine tako što je odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev tužilje kojim je tražila da se tužena obaveže da joj na ime duga po osnovu zajma isplati iznos od 170 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu po kojem banke u mestu ispunjenja, na dan isplate, otkupljuju efektivnu stranu valutu po stopi koju utvrđuje Evropska centralna banka, sa kamatom po stopi Evropske centralne banke počev od 01.01.2012. godine do 25.12.2012. godine, a od 25.12.2012. godine do isplate po stopi utvrđenoj Zakonom o zeteznoj kamati, u dinarskoj protivvrednosti obračunatom na isti način kao i glavno potraživanje. Stavom drugim izreke preinačena je odluka o troškovima postupka sadržana u stavovima drugom i trećem prvostepene presude tako što je odbijen kao neosnovan zahtev tužilje da joj tužena naknadi troškove parničnog postupka sa kamatom i obavezana je tužilja da tuženoj na ime naknade troškova prvostepenog postupka isplati iznos od 100.120,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti presude do isplate, dok je odbijen zahtev tužene preko dosuđenog do traženog iznosa od 113.720,00 dinara, kao i zahtev za kamatu od dana pravnosnažnosti presude do dana izvršnosti. Stavom trećim izreke, obavezana je tužilja da tuženoj na ime naknade troškova žalbenog postupka isplati iznos od 26.240,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti presude do isplate, dok je odbijen zahtev tužene preko dosuđenog do traženog iznosa od 26.720,00 dinara, kao i zahtev za kamatu od dana pravnosnažnosti presude do dana izvršnosti. Stavom petim izreke, odbijen je zahtev tužilje za naknadu troškova žalbenog postupka u iznosu od 17.500,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od presuđenja do isplate.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilja je blagovremeno izjavila reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11, 49/13-US, 74/13- US, 55/14 i 87/18 - u daljem tekstu: ZPP), Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Odredbom člana 468. stav 1. ZPP, propisano je da su sporovi male vrednosti sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe. Odredbom člana 479. stav 6. ZPP propisano je da revizija nije dozvoljena protiv odluke drugostepenog suda kojom je odlučeno u sporu male vrednosti. Shodno izričitoj nedozvoljenosti ovog pravnog leka u toj vrsti spora, dozvoljenost revizije se ne ceni ni prema opštem režimu iz člana 403. stav 2. tačke 2. i 3. ZPP.

Tužba u ovoj pravnoj stvari podneta je 24.03.2014. godine, radi duga po osnovu zajma. Vrednost predmeta spora pobijenog dela pravnosnažne odluke iznosi 170 evra u dinarskoj protivvrednosti, koji iznos je očigledno ispod zakonom propisanog cenzusa od 3.000 evra (u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije) na dan podnošenja tužbe. Pobijana drugostepena odluka doneta je 12.04.2018. godine, u postupku u sporu male vrednosti iz člana 468. stav 1. ZPP, a kako se u ovoj vrsti spora ne primenjuje novelirana odredba člana 403. stav 2. tačka 2. ZPP o dozvoljenosti revizije u slučaju kada je drugostepeni sud preinačio prvostepenu presudu i odlučio o zahtevima stranaka, to je Vrhovni kasacioni sud, na osnovu člana 413. ZPP u vezi člana 479. stav 6. ZPP, odlučio kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Branislava Apostolović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić