Prema utvrđenom činjeničnom stanju, otac ovde tužioca je u listu nepokretnosti broj .. KO Veternik, ZKUL .. KO Veternik, upisan kao nosilac prava svojine sa obimom udela 1/1 na parcelama .., na potesu ..., njiva 2. klase površine 1882 m2, po vrsti poljoprivredno zemljište i .. na potesu ..., njiva 2. klase, površine 16 m2, po vrsti poljoprivredno zemljište. Rešenjem o nasleđivanju Osnovnog suda u Staroj Pazovi od 18.07.2018. godine koje je postalo pravnosnažno 13.08.2018. godine iza pok. BB, na predmetnim parcelama koje su ušle u zaostavštinu, za naslednika je oglašen ovde tužilac, kao sin ostavioca, u celosti. Predmetne parcele su Planom generalne regulacije naseljenog mesta Veternik („Službeni list Grad Novog Sada“ br.27/15 i 14/11) namenjene za javno građevinsko zemljište - izdvojene za javnu i saobraćajnu površinu - regulaciju ulica ... i Novosadskog puta. Parcela .. je planskom dokumentacijom u celosti namenjena za saobraćajnu javnu površinu - ulicu i u prirodi je ušla u sastav ulice ... u celosti, delimično je opremljena infrastrukturom: vodnom (vodovod i kanalizacija), elektroenergetskom, telekomunikacionom i gasnom, a saobraćajna površina izrađena je od tucaničkog zastora. Parcela .. je plansokm dokumentacijom u celosti namenjena za saobraćajnu javnu površinu - ulicu i u prirodi je u celosti ušla u sastav Novosadskog puta, delimično je opremljena infrastrukturom: vodnom (vodovod i kanalizacija), elektroenergetskom, telekomunikacionom i gasnom, a saobraćajna površina izrađena je od tucaničkog zastora. Predmetne parcele u celosti neometano koristi neograničen broj lica za javni saobraćaj, vode se u registru kućnih brojeva, ulica i trgova i pripadaju ulicama ... i Novosadski put, naseljeno mesto Veternik. Prema obaveštenju Poreske uprave tržišna vrednost predmetnih nepokretnosti iznosi 53,22 evra po m2 odnosno 6.264,60 dinara po metru kvadratnom, tj. ukupno 101.011,56 evra odnosno 11.890.210,80 dinara, a koju procenu je prihvatio i veštak za oblast građevinarstva. Postupak eksproprijacije u vezi sa prdmetnim parcelama nikada nije vođen niti je tužiocu niti njegovom pravnom prethodniku isplaćena bilo kakva naknada za faktički oduzeto predmetno zemljište.

Na ovako utvrđeno činjenično stanje, nižestepeni sudovi su pravilno primenili materijalno pravo kada su usvojili tužbeni zahtev u celosti, a navodima revizije pravilnost primene materijalnog prava se ne dovodi u sumnju.

Pravo na imovinu je jedno od osnovnih ljudskih prava zaštićenih ustavno- pravnim normama i normama međunarodnih konvencija, čiji je Republika Srbija potpisnik. Ustavom Republike Srbije u članu 58. zajemčeno je mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona i predviđeno da pravo svojine može biti oduzeto ili ograničeno samo u javnom interesu utvrđenom na osnovu zakona, uz naknadu koja ne može biti niža od tržišne. Zakonom se može ograničiti način korišćenja imovine, a oduzimanje ili ograničenje imovine radi naplate poreza i drugih dažbina ili kazni, dozvoljeno je samo u skladu sa zakonom.

Protokolom broj 1, uz Evropsku konvenciju za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, u članu 1. garantuje se zaštita imovine i propisano je da svako fizičko i pravno lice ima pravo na neometano uživanje svoje imovine, da niko ne može biti lišen svoje imovine osim u javnom interesu i pod uslovima predviđenim zakonom i opštim načelima međunarodnog prava. Ove odredbe, međutim, ni na koji način ne utiču na pravo države da primenjuje zakone koje smatra potrebnim da bi regulisala korišćenje imovine u skladu sa opštim interesima.

Ustavne odredbe i Konvencijsko pravo ukazuju na obavezu isplate razumne naknade za oduzetu imovinu, po tržišnim cenama u vreme presuđenja, koja je pobijanom presudom i utvrđena.

Rešenje o eksproprijaciji i određivanju naknade za eksproprisanu imovinu nikada nije doneto, a sama činjenica da su planom detaljne regulacije sporne parcele određene za ulicu ukazuju na to da su iste postale javno dobro u opštoj upotrebi u javnoj svojini jedinice lokalne samouprave zbog čega se radi o takozvanoj faktičkoj eksproprijaciji jer je tuženi zemljište svojim planskim aktima i saglašavanjem sa faktičkim radnjama na terenu priveo odgovarajućoj nameni - ulici u naseljenom mestu, zbog čega tužiocu pripada potraživana naknada koja je suprotno revizijskim navodima pravilno utvrđena. Zbog toga, kako se neosnovano navodi u reviziji, nije od uticaja ko je izvršio faktičke radnje na terenu, jer su predmetne parcele i u prirodi javno građevinsko zemljište privedeno urbanističkoj nameni u utvrđenoj površini za koju je tužiocu pravilno i dosuđena naknada, iz kojih razloga se takođe neosnovano u reviziji ukazuje da je na navedene okolnosti trebalo saslušati tužioca. Tuženi tokom postupka nije sporio da su navedene parcele predviđene za javnu površinu, odnosno ulicu i da se kao takve i koriste, niti je sporio da su izvršene faktičke radnje na terenu, da su parcele delimično opremljene infrastrukturom i da ih nesmetano koristi neograničen broj lica za javni saobraćaj, a tuženi, suprotno navodima revizije, nije dokazao da to nije bila potreba lokalne samouprave, niti da to nije bio javni i opšti interes. Neosnovani su navodi revizije tuženog da tužilac i dalje ostvaruje svoje pravo, jer sporne parcele, nastale preparcelacijom, predstavljaju ulicu i po planskim aktima i faktički na terenu, te tužiocu shodno članu 58. Ustava Republike Srbije kome je pravo svojine ograničeno u javnom interesu utvrđenom na osnovu zakona, pripada naknada koja ne može biti niža od tržišne, što mu je u konkretnom slučaju i dosuđeno. S obzirom na navedeno nisu osnovani navodi revizije o pogrešnoj primeni materijalnog prava.

Navodima revizije ponavljaju se žalbeni navodi, pre svega u vezi činjenice o subjektu, načinu i vremenu faktičkog deposediranja tužioca, koji su suprotno revizijskim navodima pravilno ocenjeni od strane Apelacionog suda, te ih ovaj sud neće detaljno obrazlagati, shodno članu 414. stav 2. ZPP. Ostalim navodima revizije tuženog osporava se pravilnost utvrđenog činjeničnog stanja iz kojih razloga se revizija ne može izjaviti, pa oni ne mogu biti predmet razmatranja revizijskog suda.

Na osnovu izloženog, Vrhovni kasacioni sud je primenom člana 414. stav 1. ZPP, odlučio kao u izreci presude.

Predsednik veća - sudija

Jasminka Stanojević, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić