Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Jasminke Stanojević, predsednika veća, Spomenke Zarić, Biserke Živanović, Dobrile Strajina i Vesne Subić, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik advokat Vladimir Popović iz ..., protiv tužene Republike Srbije – Visoki savet sudstva – Privredni sud u Beogradu, koju zastupa Državno pravobranilaštvo, Beograd, radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Beogradu Gžrr 34/22 od 26.01.2022. godine, u sednici održanoj 05.05.2022. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužene izjavljenoj protiv dela stava drugog izreke presude Višeg suda u Beogradu Gžrr 34/22 od 26.01.2022. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužene izjavljena protiv dela stava drugog izreke presude Višeg suda u Beogradu Gžrr 34/22 od 26.01.2022. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Drugog osnovnog suda u Beogradu Prr175/21 od 14.10.2021. godine, stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužilje i obavezana tužena da tužilji na ime novčanog obeštećenja za nematerijalnu štetu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku isplati iznos od 1.000 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS na dan isplate, sa zakonskom zateznom kamatom od 14.10.2021. godine do konačne isplate. Stavom drugim izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužilje u delu kojim je tražila da sud obaveže tuženu da joj isplati razliku između traženog iznosa od 2.000 evra i iznosa dosuđenog stavom prvim izreke, odnosno za iznos od 1.000 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS na dan isplate, sa zakonskom zateznom kamatom od 14.01.2021. godine do konačne isplate. Stavom trećim izreke, obavezana je tužena da tužilji naknadi troškove postupka u iznosu od 19.500,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od dana nastupanja uslova za izvršenje do isplate.

Presudom Višeg suda u Beogradu Gžrr 34/22 od 26.01.2022. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužene i potvrđena prvostepena presuda u stavu trećem izreke. Stavom drugim izreke, preinačena je prvostepena presuda u stavu prvom izreke, tako što je obavezana tužena da tužilji na ime novčanog obeštećenja za nematerijalnu štetu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku isplati iznos od 850 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS na dan isplate sa zakonskom zateznom kamatom počev od 14.10.2021. godine do konačne isplate, dok je preko iznosa od 850 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS na dan isplate, a do iznosa od 1.000 evra u dinarskoj protivrednosti po srednjem kursu NBS na dan isplate, sve sa zakonskom zateznom kamatom od presuđenja do isplate tužbeni zahtev odbijen kao neosnovan. Stavom trećim izreke, odbijen je zahtev tužene za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv dela stava drugog izreke pravnosnažne drugostepene presude kojom je preinačena prvostepena presuda u stavu prvom izreke i obavezana tužena da tužilji na ime novčanog obeštećenja za nematerijalnu štetu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku isplati iznos od 850 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS na dan isplate sa zakonskom zateznom kamatom od 14.10.2021. godine do konačne isplate, tužena je blagovremeno izjavila reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odlučuje kao izuzetno dozvoljenoj, na osnovu člana 404. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br.72/11...18/20).

Prema članu 404. ZPP revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude kojom ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). O dozvoljenosti i osnovanosti posebne revizije odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.

Pravnosnažnom presudom odlučeno je o naknadi na ime novčanog obeštećenja za neimovinsku štetu koja je tužilji izazvana povredom prava na suđenje u razumnom roku u predmetu Privrednog suda u Beogradu St 22/02, kojom je utvrđeno da je tužbeni zahtev osnovan, a tužena obavezana da navedenu naknadu plati tužilji sa pripadajućom kamatom. Ovo pravo tužilje i o visini tražene naknade, sudovi su odlučili uz primenu materijalnog prava koje je u skladu sa pravnim shvatanjem izraženim kroz odluke Vrhovnog kasacionog suda, u kojima je odlučivano o istovetnim zahtevima tužilaca, sa istim ili sličnim činjeničnim stanjem i pravnim osnovom, zbog čega u ovom slučaju ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potreba za ujednačavanjem sudske prakse, niti novim tumačenjem prava.

Na osnovu iznetog, Vrhovni kasacioni sud nalazi da u ovom slučaju nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tužene, kao izuzetno dozvoljenoj, u smislu člana 404. stav 1. ZPP, zbog čega je odlučeno kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije na osnovu člana 410. stav 2. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena ni kao redovna, a ni prema članu 27. stav 3. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku. Za ocenu dozvoljenosti revizije nije zato od značaja ni preinačenje prvostepene presude, koje je, uostalom, izvršeno u korist revidenta.

Odredbom člana 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima, ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.

Na osnovu člana 413. ZPP, odlučeno je kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Jasminka Stanojević,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić