Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužena je blagovremeno izjavila reviziju zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni sud je ispitao pobijanu presudu na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ broj 72/11 ... 18/20 i 10/23 – drugi zakon) i utvrdio da revizija tužene nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Drugostepeni sud je ocenio sve bitne žalbene navode i naveo razloge koje je uzeo u obzir po službenoj dužnosti, pa nema ni bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. u vezi člana 396. ZPP, učinjene u postupku pred drugostepenim sudom.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilje su naslednice sada pokojnog VV koji je 20.07.2009. godine, dao založnu izjavu u svojstvu hipotekarnog dužnika i dozvolio upis vansudske hipoteke prvog reda na dvosobnom stanu površine 43 m2, u prizemlju kuće u ulici ... broj .. u Beogradu na kp.br. .. KO ... . Založna izjava je overena u Trećem opštinskom sudu u Beogradu pod I/1 Ov 4624/09. Navedena nepokretnost upisana je u listu nepokretnosti broj .. KO ..., kao vlasništvo sada pok. VV, a založna izjava data je radi obezbeđenja potraživanja tužene banke iz ugovora o kreditu za kupovinu označenog stana, koji je zaključen između pravnog prethodnika tužilja i korisnika kredita BB, kao kupca stana. Ugovor o kreditu sa tuženom bankom zaključila je kupac BB dana 20.07.2009. godine, na iznos od 78.328,98 evra, uz učešće korisnika kredita od 18.000 evra. Založna izjava upisana je u katastar nepokretnosti rešenjem od 28.07.2009. godine, a rešenjem od 15.01.2013. godine, izvršena je zabeležba hipotekarne prodaje. Nakon realizacije kredita 03.08.2009. godine, između sada pok. VV i BB zaključen je ugovor o poništaju ugovora o kupoprodaji od 20.07.2009. godine, u kojem su potvrdili da nemaju međusobnih potraživanja i taj ugovor je overen u sudu pod Ov 4956/09 dana 03.08.2009. godine. U postupku odobravanja kredita u julu mesecu 2009. godine, na zahtev sada pok. VV sačinjen je elaborat procene građevinske i tržišne vrednosti dvosobnog stana u ulici ... broj .. u Beogradu od strane stalnog sudskog veštaka za oblast građevinarstva, u kome je navedeno da se dvosoban stan nalazi u sklopu stambene kuće, da je uknjižena površina stana 43 m2, da je postojeći prizemni objekat površine 43 m2 u toku 1984. godine rekonstruisan i dograđen (proširen) i potkrovlje pretvoreno u prostor za stanovanje, tako da objekat predstavlja jedinstvenu stambenu celinu, kao i da je vlasnik podneo zahtev za legalizaciju kompletnog stambenog prostora. Ukupna površina kuće je 206,76 m2, a dvosoban stan se nalazi u okviru prizemlja stambene kuće. Tužena banka sačinila je založnu izjavu iako je imala saznanje o faktičkom stanju na osnovu raspoloživog elaborata.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja nižestepeni sudovi su zaključili da je predmetna založna izjava sada pok. VV od 20.07.2009. godine ništava, jer je protivna prinudnim propisima, budući da je data u odnosu na nepostojeći ranije uknjiženi stan od 43 m2, a ne u odnosu na postojeću nepokretnost što bi bila kuća površine 206,76 m2, pri čemu su obe strane prilikom zasnivanja hipoteke imale saznanje o faktičkom stanju što ih čini nesavesnim. Stan koji je predmet založne izjave izgubio je individualnost i faktički ne postoji od 1984. godine, kada je dogradnjom i rekonstrukcijom prizemnog stambenog objekta zajedno sa dograđenim delovima postao jedinstvena stambena celina od 206,76 m2, što založnu izjavu čini ništavom na osnovu člana 46. stav 2. i 47. Zakona o obligacionim odnosima.

Po oceni Vrhovnog suda neosnovani su revizijski navodi o pogrešnoj primeni materijalnog prava.

Predmet hipoteke po članu 3. Zakona o hipoteci mogu biti nepokretna stvar (pravo svojine na zemljištu, građevinskom objektu i sl.); deo nepokretne stvari, u skladu sa odlukom o deobi; susvojinski udeo u nepokretnoj stvari; poseban deo zgrade na kome postoji pravo svojine, odnosno drugo pravo koje sadrži pravo raspolaganja (stan, poslovne prostorije, garaža, garažno mesto i dr.); pravo na zemljištu koje sadrži ovlašćenje slobodnog pravnog raspolaganja, a naročito pravo građenja, pravo preče gradnje, ili raspolaganja u državnoj, odnosno društvenoj svojini; objekat u izgradnji, kao i poseban deo objekta u izgradnji (stan, poslovne prostorije, garaža, i dr.), bez obzira da li je već izgrađen, pod uslovom da je izdato pravnosnažno odobrenje za gradnju u skladu sa zakonom kojim se uređuje izgradnja objekata. Po članu 5. hipoteka obuhvata nepokretnost, i to: sve sastavne delove nepokretnosti, prirodne plodove koji nisu odvojeni od nepokretnosti, osim ako je ugovorom o hipoteci drukčije određeno; pripatke nepokretnosti određene ugovorom o hipoteci, ali ne i stvari u svojini trećih lica; sva poboljšanja i povećanja vrednosti nepokretnosti do kojih je došlo posle zasnivanja hipoteke.

Prema članu 46. stav 2. Zakona o obligacionim odnosima predmet obaveze mora biti moguć, dopušten i određen, odnosno odrediv, a kada je predmet obaveze nemoguć, nedopušten, neodređen ili neodrediv ugovor je ništav po članu 47. tog zakona.

U konkretnom slučaju predmet založne izjave je određen prema podacima iz katastra nepokretnosti, kao dvosoban stan bb, površine 43 m2, u prizemlju kuće na parceli .. u ulici ... broj .. u Beogradu (objekat preuzet iz zemljišne knjige). Međutim, u toku 1984. godine isti je rekonstruisan i dograđen (proširen) i potkrovlje pretvoreno u prostor za stanovanje, tako da objekat predstavlja jedinstvenu stambenu celinu površine 206,76 m2, za koji je vlasnik podneo zahtev za legalizaciju, čime je stan od 43 m2 (predmet hipoteke) izgubio svoju individualnost i faktički prestao da postoji, pre davanja založne izjave 20.07.2009. godine. Pravni prethodnik tužilja i tužene banke su imali saznanje o faktičkom i katastarskom stanju nepokretnosti, što znači da su obe strane prilikom zasnivanja hipoteke bile nesavesne. Suprotno navodima revizije, načelo pouzdanja u evidenciju nepokretnosti štiti savesna treća lica, što kod utvrđene nesavesnosti tužene prilikom zasnivanja hipoteke nije slučaj, budući da je tužena na osnovu elaborata procene građevinske i tržišne vrednosti stana imala saznanje da se stvarnopravno stanje nepokretnosti upisano u javni registar razlikuje od stvarnog stanja. Navodima revizije, da u postupku nije dokazano da je predmetni stan rekonstrukcijom i dogradnjom izgubio individualnost, osporava se utvrđeno činjenično stanje što u postupku po reviziji nije dozvoljeno na osnovu člana 407. stav 2. ZPP. Imajući u vidu odredbu člana 5. Zakona o hipoteci kojom je definisan domašaj hipoteke, bez uticaja su navodi revizije da je predmet hipoteke nepokretnost (dvosoban stan od 43 m2) uključujući i sastavne delove nepokretnosti, prirodne plodove koji nisu odvojeni od nepokretnosti i sva poboljšanja i povećanja vrednosti do kojih dođe posle zasnivanja hipoteke, budući da je postojeći prizemni objekat od 43 m2, rekonstruisan i dograđen u toku 1984. godine, a da je založna izjava data 20.07.2009. godine. Sledom navedenog kao neosnovani su ocenjeni svi revizijski navodi tužene o pogrešnoj primeni materijalnog prava.

Na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Dragana Marinković, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić