U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislava Bosiljkovića, predsednika veća, Branke Dražić i Danijele Nikolić, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji su punomoćnici Vojislav Videnović i Seka Stojanović advokati iz ..., protiv tužene BB iz ..., čiji je punomoćnik Branislav Đurić advokat iz ..., radi raskida ugovora o doživotnom izdržavanju, odlučujući o reviziji tužioca koja je izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 5206/2019 od 09.06.2020. godine, u sednici veća koja je održana dana 10.06.2021. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 5206/2019 od 09.06.2020. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Zaječaru P 190/2019 od 26.08.2019. godine, stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev i raskinut je ugovor o doživotnom izdržavanju zaključen pred javnim beležnikom u Zaječaru, pod br. O-..-2016 dana 29.02.2016. godine, između sada pok. VV bivšeg iz ... kao primaoca izdržavanja i tužene kao davaoca izdržavanja, te navedeni ugovor ostaje bez pravnog dejstva i tužena je dužna da trpi promenu upisa kod RGZ SKN Zaječar. Stavom drugim izreke, obavezana je tužena da tužiocu na ime naknade troškova parničnog postupka isplati iznos od 89.250,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od dana izvršnosti presude.

Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž 5206/2019 od 09.06.2020. godine, preinačena je presuda Osnovnog suda u Zaječaru P 190/2019 od 26.08.2019. godine, tako što je odbijen tužbeni zahtev kojim je tužilac tražio da se raskine ugovor o doživotnom izdržavanju, koji je zaključen pred javnim beležnikom u Zaječaru pod br. O-..-2016 dana 29.02.2016. godine između sada pok. VV bivšeg iz ... kao primaoca izdržavanja i tužene kao davaoca izdržavanja, da ugovor ostaje bez pravnog dejstva da tužena trpi promenu upisa kod RGZ SKN Zaječar. Tužilac je obavezan da tuženoj na ime naknade troškova parničnog postupka isplati iznos od 107.250,00 dinara u roku od 15 dana od prijema otpravka presude sa zakonskom zateznom kamatom počev od izvršnosti odluke.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je blagovremeno izjavio reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pobijanu presudu, u smislu odredbe člana 408. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija tužioca nije osnovana.

Od strane drugostepenog suda nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je pravni sledbenik sada pok. VV bivšeg iz ..., koji je u svojstvu primaoca izdržavanja zaključio sa svojom vanbračnom suprugom, tuženom kao davaocem izdržavanja ugovor o doživotnom izdržavanju koji je overen pred javnim beležnikom u Zaječaru pod br. O-..-2016 dana 29.02.2016. godine. Članom 1. ugovora je konstatovano da su ugovarači vanbračni drugovi i da je to osnovni motiv zaključenja ugovora, a članom 2. je ugovoreno da se davalac izdržavanja obavezao da za primaoca izdržavanja obezbeđuje ishranu, odeću, da se stara o njegovoj ličnoj higijeni i higijeni stanovanja, da mu obezbeđuje i druge svakodnevne potrebe, da mu u slučaju potrebe obezbedi lekarske preglede i da ga u bolesti i starosti neguje, nakon smrti pristojno sahrani i da daje podušja po mesnim običajima, dok je članom 3. ugovora određeno da primalac izdržavanja davaocu izdržavanja nakon svoje smrti za sav trud, rad i davanja ostavlja u svojinu nepokretnu imovinu bliže opisanu u ugovoru. Pok. VV je bio pokretan i dobrog zdravlja, a poginuo je dana ...2017. godine prilikom prevrtanja traktora. Vanbračna zajednica tužene i sada pok. VV je trajala od 1995. godine, pri čemu je po njihovom dogovoru, sada pok. VV preko leta boravio u selu ..., gde je sadio baštu, a preko zime kod tužene u ... . Zajednica života ovim ugovorom nije bila ugovorena. Tužena je pok. VV prala veš, kuvala hranu i istu slala u selo kada je tamo boravio. Nakon pogibije pok. VV je sahranio njegov sin, ovde tužilac a ne tužena, pošto nije bila obaveštena, već je saznala posle njegove sahrane dana ...2017. godine. Posle sahrane tužena je dala sve parastose pok. VV i to je radila u svojoj kući, nakon čega bi išla na groblje u ... .

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, pravilno je drugostepeni sud primenio materijalno pravo kada je preinačio prvostepenu presudu i odbio tužbeni zahtev.

U konkretnom slučaju, tužilac je svoj zahtev za raskid ugovora o doživotnom izdržavanju zasnovao na tvrdnji da tužena nije ispunjavala obaveze iz ugovora o doživotnom izdržavanju, nije brinula o pok. VV, nije kupovala lekove, spremala hranu i prala veš, te da nije sahranila sada pok. VV i davala podušja.

Zakon o nasleđivanju („Službeni glasnik RS“, broj 46/95 sa izmenama i dopunama) u članu 194. stav 1. propisuje da se ugovorom o doživotnom izdržavanju obavezuje primalac izdržavanja da se posle njegove smrti na davaoca izdržavanja prenese svojina tačno određene stvari ili kakva druga prava, a davalac izdržavanja se obavezuje da ga kao naknadu za to izdržava i da brine o njemu do kraja njegovog života i da ga posle smrti sahrani, dok je stavom 3. istog člana propisano da ako što drugo nije ugovoreno obaveza izdržavanja naročito obuhvata obezbeđivanje stanovanja, hrane, odeće i obuće, odgovarajuću negu u bolesti i starosti, troškove lečenja i davanja za svakodnevne uobičajene potrebe.

Ugovor o doživotnom izdržavanju je teretni pravni posao, tako da bez obzira što Zakon o nasleđivanju ne propisuje izričito da raskid ugovora zbog neispunjenja obaveze mogu da traže naslednici primaoca izdržavanja, ovo ovlašćenje zakonskih naslednika proizilazi iz člana 124. Zakona o obligacionim odnosima, jer ovaj ugovor ima imovinskopravno dejstvo na zakonske naslednike koji bi u slučaju raskida imali pravo na nasleđivanje imovine koja je bila predmet raspolaganja ugovorom o doživotnom izdržavanju.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, osporenim ugovorom o doživotnom izdržavanju ugovorne strane su jasno definisale obaveze tužene kao davaoca izdržavanja i sporni ugovor sadrži obaveze uobičajene za ovu vrstu ugovora, odnosno obavezu tužene da primaocu izdržavanja obezbedi hranu, odeću, da se stara o njegovoj ličnoj higijeni i higijeni stanovanja, da mu obezbeđuje i druge svakodnevne potrebe, da mu u slučaju potrebe obezbedi lekarske preglede, da ga u bolesti i starosti neguje, nakon smrti pristojno sahrani i da podušja po mesnim običajima. Imajući u vidu činjenicu, da su sada pok. VV i tužena živeli preko 20 godina u vanbračnoj zajednici na način kako su se dogovorili, i to da pok. VV preko zime boravi kod tužene a preko leta u selu gde je sadio baštu, te da je tužena njemu prala veš, kuvala hranu i istu slala u selo kad je tamo boravio, tužena je takve svoje ugovorne obaveze izvršavala. Obavezu sahrane sada pok. VV nije svojom krivicom izbegla, već je tužilac nije obavestio o njegovoj pogibiji za vreme dok je boravio u selu. Zajednica života ovim ugovorom nije bila ugovorena, i to što tužena nije dolazila u selo sa sada pok. VV nije od značaja za ocenjivanje da li je ispunjavala svoje ugovorne obaveze ili ne, što je pravilno zaključio drugostepeni sud. Osim toga, postojanje vanbračne zajednice koja je trajala preko 20 godina je konstatovano samim ugovorom, iz čega proizilazi želja sada pok. VV da tuženu, kao vanbračnu suprugu, obezbedi ali da obezbedi i sebe, naročito u starosti kada su mu čuvanje, izdržavanje i pažnja najpotrebniji.

Stoga su neosnovani revizijski navodi da je pobijanom presudom pogrešno primenjeno materijalno pravo.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci na osnovu odredbe člana 414. stav 1. ZPP.

Predsednik veća – sudija

Branislav Bosiljković, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić