U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud u veću sastavljenom od sudija: Vesne Popović, predsednika veća, Zorane Delibašić i Gordane Komnenić, članova veća, u pravnoj stvari tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Peko Obradović, advokat iz ..., protiv tužene Kompanije “Dunav osiguranje” a.d.o. Beograd, radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 2358/19 od 17.12.2019. godine, u sednici održanoj 27.01.2021. godine, doneo je

P R E S U D U

PREINAČUJE SE presuda Apelacionog suda u Nišu Gž 2358/19 od 17.12.2019. godine u delu stava prvog izreke, tako što se odbija žalba tužene i potvrđuje presuda Osnovnog suda u Prokuplju P 2748/17 od 27.08.2018. godine, ispravljena rešenjem istog suda P 2748/17 od 26.09.2019. godine, u delu stava prvog izreke kojim je odlučeno o zahtevu tužilje za naknadu nematerijalne štete kojim je obavezana tužena da tužilji na ime duševnih bolova zbog umanjenja životne aktivnosti plati 132.000,00 dinara, a na ime pretrpljenih fizičkih bolova 70.000,00 dinara, sve sa zakonskom zateznom kamatom počev od 27.08.2018. godine do isplate, kao i u stavu drugom izreke tako što se potvrđuje rešenje o troškovima postupka sadržano u stavu trećem izreke prvostepene presude.

U ostalom delu revizija tužilje, izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 2358/19 od 17.12.2019. godine ODBIJA SE, kao neosnovana.

OBAVEZUJE SE tužena Kompanija „Dunav osiguranje“ a.d.o. Beograd da tužilji AA iz ... naknadi troškove revizijskog postupka od 12.000,00 dinara, u roku od 15 dana od prijema prepisa presude.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Prokuplju P 2748/17 od 27.08.2018. godine, ispravljenom rešenjem istog suda P 2748/17 od 26.09.2019. godine, stavom prvim izreke delimično je usvojen tužbeni zahtev, pa je obavezan tužena da tužilji, na ime naknade nematerijalne štete, plati ukupno 282.000,00 dinara, od čega 132.000,00 dinara na ime duševnih bolova zbog umanjenja životne aktivnosti, 70.000,00 dinara na ime pretrpljenih fizičkih bolova i 80.000,00 dinara na ime pretrpljenog straha, sve sa zakonskom zateznom kamatom počev od 15.05.2017. godine do isplate, dok je odbijen tužbeni zahtev preko dosuđenih do traženih iznosa (čija je visina bliže određena ovim stavom izreke). Stavom drugim obavezana je tužena da tužilji na ime materijalne štete plati 22.500,00 dinara sa zakonskom kamatom počev od 02.06.2015. godine do isplate, a odbijen je zahtev za isplatu još 11.250,00 dinara, koji se odnose na troškove za sastav prigovora protiv odluke tužene, sačinjen od strane advokata, sa zateznom kamatom počev od 02.05.2015. godine do isplate. Stavom trećim izreke obavezana je tužena da tužilji naknadi troškove parničnog postupka od 255.511,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od izvršnosti presude do isplate.

Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž 2358/19 od 17.12.2019. godine, stavom prvim izreke potvrđena je prvostepena presuda u usvajajućem delu stava prvog izreke za dosuđenu naknadu nematerijalne štete na ime pretrpljenog straha, u odbijajućem delu stava prvog za naknadu štete na ime duševnih bolova zbog umanjenja estetskog izgleda i odbijajućem delu satava drugog izreke, a ista presuda preinačena je u usvajajućem delu stava prvog izreke za isplatu naknade nematerijalne štete na ime naknade štete za duševne bolove zbog umanjenja životne aktivnosti i za pretrpljene fizičke bolove, kao i u usvajajućem delu kamate od 15.05.2017. godine, tako što je obavezana tužena da tužilji na ime naknade nematerijalne štete za duševne bolove zbog umanjenja životne aktivnosti plati 32.000,00 dinara, a za pretrpljene fizičke bolove 20.000,00 dinara, sve sa zakonskom zateznom kamatom počev od 27.08.2018. godine do isplate, dok je preko dosuđenih do traženih iznosa za ove vidove štete sa pripadajućom kamatom, tužbeni zahtev odbijen, kao i zahtev za zateznu kamatu (na dosuđene iznose) za period od 15.05.2017. do 27.08.2018. godine. Istim stavom preinačena je prvostepena presuda i u usvajajućem delu stava drugog izreke, tako što je odbijen tužbeni zahtev za naknadu materijalne štete u iznosu od 22.500,00 dinara sa zakonskom kamatom od 02.06.2015. godine do isplate. Stavom drugim izreke preinačeno je rešenje o troškovima postupka sadržano u stavu trećem izreke tako što je obavezana tužena da tužilji naknadi troškove parničnog postupka od 98.810,00 dinara sa zakonskom kamatom od izvršnosti presude do isplate.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilja je izjavila reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, pobijajući je u preinačenom delu naknade nematerijalne štete za pretrpljene duševne bolove zbog umanjenja životne aktivnosti i za pretpljene fizičke bolove, kao i u delu kojim je odbijen zahtev za naknadu materijalne štete u visini od 22.500,00 dinara, za sastav zahteva tuženoj, za naknadu štete u vansudskom postupku, sačinjenog od strane advokata.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu, u smislu člana 408. ZPP, („Sl.glasnik RS“ br.72/11 i 55/14), pa je našao da je revizija tužilje delimično osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, a revizijom se ne ukazuje na druge povrede postupka zbog kojih se ona može izjaviti, primenom člana 407. stav 1. ZPP.

Prema činjeničnom stanju na kom je zasnovana pobijana odluka, tužilja je povređena 27.04.2015. godine, u saobraćajnom udesu do koga je došlo u mestu ..., kada je putničko vozilo marke „...“, registarskih oznaka ... ... ..., sletelo sa puta. Ovo vozilo je u vreme udesa bilo osigurano kod tužene. Tom prilikom, tužilja, koja se u vozilu nalazila kao putnik, zadobila je tešku telesnu povredu u vidu preloma desne ključne kosti, nagnječenja kože čela i jagodice sa desne strane i razderno-nagnječnu ranu na desnom kolenu. Kao trajna posledica zadobijene povrede došlo je do umanjenje životne aktivnosti tužilje od 20%, koja se ogleda u usporenoj i ograničenoj pokretljivosti desne ruke u ramenom zglobu, u lakom prema srednjem stepenu za pokretanje spoljašnje rotacije i u srednjem stepenu za pokretanje unutrašnje rotacije, zbog čega će sve poslove koji se izvode uz ovu vrstu pokreta, kao i poslove koji se izvode sa podignutim rukama iznad glave – obavljati uz trpljenje vremenski ograničenih fizičkih bolova. U momentu povređivanja i nakon toga, tužilja je trpela fizičke bolove i strah od posledica zadobijene povrede, u vremenskom trajanju i po intenzitetu kako su to utvrdili nižestepeni sudovi, ocenom nalaza i mišljenja sudskog veštaka. Kod tužilje je usled zadobijene povrede došlo i do umanjenja estetskog izgleda lakog stepena, koje se ogleda u vidljivom ožiljku na kolenu premera 30 h 30mm, koštanom zadebljanju na mestu preloma ključne kosti i usporenijoj i limitiranoj pokretljivosti desne ruke. Pre podnošenja tužbe, tužena je u vansudskom postupku, kao osiguravač vozila kojim je upravljao vozač koji je izazvao ovu saobraćajnu nezgodu, tužilji isplatila ukupno 470.300,00 dinara na ime naknade nematerijalne štete, od čega 168.000,00 dinara na ime duševnih bolova zbog umanjenja životne aktivnosti, 180.000,00 dinara na ime pretrpljenih fizičkih bolova, 120.000,00 dinara na ime pretpljenog straha i 2.300,00 dinara na ime materijalnih troškova.

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja prvostepeni sud nalazi da se, primenom člana 940. i 941. Zakona o obligacionim odnosima, osnov odgovornosti tužene i njena pasivna legitimacija zasniva na ugovoru o osiguranju od odgovornosti zaključenim sa vlasnikom vozila kojim je upravljalo lice koje je odgovorno za ovaj štetni događaj, a da tužilja, kao oštećena, ima pravo na pravičnu naknadu tražene nematerijalne štete. Ocenom svih relevantnih okolnosti, u skladu sa članom 200. stav 1. ZOO, taj sud je našao da pravična naknada tužilji za pretpljene fizičke bolove iznosi 250.000,00 dinara, za pretrpljeni strah 200.000,00 dinara, a za duševne bolove zbog umanjenja životne aktivnosti 300.000,00 dinara. Od ovako utvrđenih iznosa, za koje nalazi da predstavljaju adekvatnu naknadu ovih vidova nematerijalne štete, prvostepeni sud je odbio iznose koji su tužilji isplaćeni od strane tužene po istom osnovu u vansudskom postupku, pa joj je na ime naknade štete dosudio ukupno 282.000,00 dinara, od čega 70.000,00 dinara za pretrpljene fizičke bolove, 80.000,00 za pretrpljeni strah i 132.000,00 dinara za duševne bolove zbog umanjenja životne aktivnosti, sve sa zateznom kamatom počev od 15.05.2017. godine (vreme donošenja prethodne prvostepene odluke). Tužilji je dosuđena i materijalna šteta u visini od 22.500,00 dinara, na ime troškova za sastav zahteva za naknadu štete u vansudskom postupku, sačinjenog od strane advokata, dok je odbijen zahtev za isplatu još 11.250,00 dinara, za sastav prigovora na odluku tužene (u tom postupku), uz zaključak suda da su isti bili nepotrebni, s obzirom da je tužilja, ukoliko je bila nezadovoljna visinom priznate naknade štete, mogla odmah podneti tužbu sudu radi potpunog obeštećenja, što je potom i učinila podnošenjem tužbe u ovoj pravnoj stvari.

Pobijanom odlukom delimično je preinačena prvostepena presuda u usvajajućem delu, tako što je drugostepeni sud visinu iznosa dosuđenih prvostepenom odlukom na ime naknade nematerijalne štete za pretpljene fizičke bolove smanjio na 20.000,00 dinara, a za duševne bolove zbog umanjenja životne aktivnosti na 32.000,00 dinara, nalazeći da pravična naknada za oba ova vida štete iznosi po 200.000,00 dinara, što umanjeno za već isplaćene iznose predstavlja iznose dosuđene ovom odlukom. Pravnosnažnom odlukom u delu koji se revizijom pobija, drugostepeni sud je odbio i zahtev tužilje za naknadu materijalne štete od 22.500,00 dinara (za sastav odštetnog zahteva u vansudskom postupku), nalazeći da ovi troškovi nisu bili nužni. U ostalom delu kojim je odlučeno o zahtevu za naknadu nematerijalne štete, žalbe stranaka su odbijene i prvostepena presuda potvrđena.

Vrhovni kasacioni sud nalazi da se osnovano revizijom tužilje ukazuje da je prilikom određivanja visine pravične novčane naknade nematerijalne štete, pobijana drugostepena presuda doneta uz pogrešnu primenu materijalnog prava, u delu kojim je preinačena prvostepena odluka i delimično odbijen zahtev za naknadu nematerijalne štete.

Naime, tužilja je rođena ... godine i u vreme udesa imala je ... godina. Zbog zadobijene povrede, u momentu povređivanja, u periodu lečenja i nakon toga, trpela je fizičke bolove, čiji je intenzitet i vremensko trajanje utvrđeno ocenom nalaza i mišljenja sudskog veštaka, s tim što i dalje pri preduzimanju određenih (redovnih) životnih aktivnosti trpi bol različitog intenziteta i trajanja. Trajna posledica zadobijene povrede je i umanjenje životne aktivnosti od 20%, koje se ogleda u ograničenoj pokretljivosti ramenog zgloba desne ruke prilikom spoljašnje i unutrašnje rotacije, zbog čega poslove koji se izvode uz ovu vrstu pokreta, kao i poslove koji se izvode sa podignutim rukama iznad glave – obavlja uz bolove vremenski ograničenog trajanja.

Uzimajući u obzir sve navedene činjenice, kao i cilj kome naknada nematerijalne štete služi (član 200. stav 2. Zakona o obligacionim odnosima), Vrhovni kasacioni sud nalazi da sudovi pravilno zaključuju da tužilja isplatom u vansudskom postupku, nije obeštećena u potpunosti, ali da prilikom odlučivanja o visini naknade za pretrpljene fizičke bolove i duševne bolove zbog umanjenje životne aktivnosti, drugostepeni sud nije pravilno i adekvatno odmerio iznose koji predstavljaju pravičnu naknadu ovih vidova nematerijalne štete.

Naime, u ovakvoj situaciji restitucija po prirodi stvari nije moguća, pa se pravična naknada nematerijalne štete, kao oblik otklanjanja štetnih posledica, sastoji u isplati sume novca, kao satisfakciji za pretrpljenu nematerijalnu štetu, da bi se kod oštećenog - za pretrpljene patnje i duševne bolove koje je trpeo i koje nesumnjivo trpi i danas, uspostavila psihička i emotivna ravnoteža koja je postojala pre štetnog događaja, u meri u kojoj je to moguće. Pri tom, pravična novčana naknada, kao sredstvo za ublažavanje pretrpljene nematerijalne štete, ne sme biti cilj, niti sme pogodovati težnjama koje nisu spojive sa njenom prirodom i svrhom (podsticanje lukrativnih motiva ili komercijalizacija ličnih dobara).

Vrhovni kasacioni sud je cenio sve utvrđene relevantne činjenice, koje utiču na odmeravanje visine naknade ovih vidova štete, na osnovu člana 200. stav 2. ZOO, pa imajući u vidu godine starosti tužilje u vreme povređivanja, vreme i intenzitet pretrpljenih fizičkih bolova, kao i duševne patnje koje tužilja trpi i koje će nesumnjivo trpeti i ubuduće zbog umanjenja životne aktivnosti od 20%, uz ocenu ograničenja od kojih se sastoji ovo umanjenje i koja tužilja ima usled zaostalih posledica zadobijene povrede u ovom štetnom događaju, ali ceneći i vreme proteklo od štetnog događaja, nalazi da je prvostepeni sud pravilno utvrdio da pravična novčana naknada za pretrpljene fizičke bolove iznosi 250.000,00 dinara, a 300.000,00 dinara za duševne patnje zbog umanjenja životne aktivnosti, pa odbijanjem iznosa za koje je tužilja za ove vidove štete (delimično) obeštećena u vansudskom postupku, u preostalom delu pravilno usvojio tužbeni zahtev.

Kako je pobijanom drugostepenom odlukom u ovom delu preinačena prvostepena presuda i delimično odbijen tužbeni zahtev, uz pogrešnu primenu materijalnog prava, Vrhovni kasacioni sud je, na osnovu iznetog, a primenom člana 416. stav 1. ZPP, odlučio kao u stavu prvom izreke.

Međutim, Vrhovni kasacioni sud nalazi da je pravilno pobijanom odlukom preinačena prvostepena presuda i odbijen zahtev tužilje za naknadu materijalne štete u visini od 22.50,00 dinara, za sastav odštetnog zahteva tuženoj, koji je sačinjen od strane advokata. Prilikom odlučivanja o ovom delu zahteva drugostepeni sud osnovano zaključuje da tužilji nije bila neophodna stručna pomoć za sačinjavanje zahteva u vansudskom postupku, jer je tužena (koja ima i obrasce za podnošenje odštetnog zahteva), u obavezi da primi svaki zahtev i o njemu odluči u određenom roku iz čega proizilazi da ovaj trošak tužilje nije bio nužan, pa je pravilno u ovom delu tužbeni zahtev odbijen, kao neosnovan.

Na osnovu iznetog, primenom člana 414. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u stavu drugom izreke.

Tužilja je uspela u postupku po reviziji, pa joj na osnovu člana 153. i 154. ZPP, pripadaju i opredeljeni troškovi koje je imala radi vođenja ovog postupka, koji su joj dosuđeni u visini od 12.000,00 dinara, za sastav revizije od strane advokata, u skladu sa Tarifnim brojem 13. Tarife o nagradama i naknadama za rad advokata („Sl. glasnik RS“, br. 121/12), pa je primenom člana 165. stav 2. ZPP, odlučeno kao u stavu trećem izreke.

Predsednik veća – sudija

Vesna Popović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić