Presudom Višeg suda u Pančevu Gž 712/19 od 23.04.2019. godine, preinačena je prvostepena presuda tako što je tužbeni zahtev odbijen kao neosnovan i obavezan je tužilac da tuženom naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 7.500,00 dinara.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju, zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj, u smislu člana 404. Zakona o parničnom postupku.

Tužena je blagovremeno podnela odgovor na reviziju.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda ispunjeni su uslovi za odlučivanje o reviziji tužioca kao o izuzetno dozvoljenoj, u smislu člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS", br. 72/2011, 49/2013-US, 74/2013- US, 55/2014, 87/2018, u daljem tekstu: ZPP), s obzirom da su osnovani revizijski navodi o različitom postupanju sudova u istoj pravnoj stvari, što ukazuje na potrebu odlučivanja o reviziji kao o izuzetno dozvoljenoj, radi ujednačavanja sudske prakse.

Iz navedenih razloga je, na osnovu člana 404. ZPP, odlučeno kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući pobijanu presudu, u smislu člana 408. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je ocenio da je revizija tužioca osnovana.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, između parničnih stranaka je zaključen Ugovor o gotovinskom kreditu ... od 11.01.2018. godine, u iznosu od 820.000,00 RSD. Članom 5. tačka 5.1. predviđena je obaveza tužioca, kao korisnika kredita da plati tuženoj kao davaocu kredita fiksnu naknadu za obradu kreditnog zahteva u iznosu od 8.200,00 dinara, koji iznos je tužilac platio tuženoj dana 11.01.2018. godine.

Na utvrđeno činjenično stanje, prvostepeni sud je primenio matrijalno pravo iz odredbi Zakona o obligacionim odnosima koje su navedene u prvostepenoj presudi i ocenio da je tužbeni zahtev osnovan. Prema datim razlozima banka ima pravo da naplaćuje samo kamatu na kredit koja predstavlja cenu novca stavljenog na raspolaganje korisniku kredita, a koja se iskazuje kroz obračun efektivne kamatne stope, od kojeg prihoda banka treba da snosi sve troškove kojeima u vezi odobravanja i realizacije kredita.

Drugostepeni sud je preinačio prvostepenu presudu utoliko što je tužbeni zahtev odbio kao neosnovan. Po stanovištu drugostepenog suda, sporna odredba kojom je banka na nedvosmislen način ugovorila pravo na naplatu naknade za pružanje finansijskih usluga na tržištu i to u fiksnom, jednokratnom nominalnom iznosu je u skladu sa načelima obligacionog prava i ostalim zakonskim odredbama. Tužilac je pristupio zaključenju ugovora, upoznat sa činjenicom da će platiti naknadu za obradu kreditnog zahteva, pri čemu ona ne sadrži u sebi nikakve skrivene troškove, jer ne predstavlja stvarni trošak koji je banka imala, već kao naknadu koja banci pripada na ime pružanja finansijskih usluga. Uprkos tome što naknade i troškovi koji padaju na teret korisnika ne služe da banka ostvari profit veći od onoga koji ostvaruje naplatom kamate kao cenom kredita, ukoliko banka i korisnik kredita, kao u konkretnom slučaju, ugovore da pored kamate korisnik plaća i druge naknade i troškove koji su jasno i precizno navedeni i tako opredeljeni, da korisnik nije mogao biti u zabludi koje su njegove obaveze, nema mesta traženom utvrđenju ništavosti sporne odredbe. Formulisanjem sporne odredbe tužena nije postupila suprotno načelu savesnosti i poštenja, već se kretala u okviru načela slobode ugovaranja, prikazujući tužiocu njegove ugovorne obaveze u fiksnom napred određenom iznosu. Osim toga, tužilac je imao mogućnost da ne pristupi zaključenju ugovora o kreditu sa tuženom i da eventualno odabere drugu poslovnu banku.

Prema stanovištu Vrhovnog kasacionog suda, osnovano se revizijom ukazuje da je drugostepeni sud pogrešno primenio materijalno pravo.

Naime, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, banka ima pravo na naplatu troškova i naknada bankarskih usluga, pa odredba ugovora o kreditu kojom se korisnik kredita obavezuje da banci plati troškove kredita nije ništava pod uslovom da je ponuda banke sadržala jasne i nedvosmislene podatke o troškovima kredita.

Troškovi obrade kredita i puštanja kredita u tečaj, kao i drugi troškovi koje banka obračunava korisniku prilikom odobravanja kredita ili koji su poznati na dan obračuna i koje banka obračunava korisniku u toku realizacije ugovora o kreditu, mogu biti iskazani u procentualnom iznosu i naplaćuju se samo kroz obračun efektivne kamatne stope.

Ovo proizlazi iz odredaba člana 4. stav 1. tačka 2. Zakona o bankama („Sl. glasnik RS“ br. 107/05,...14/15) kojim nije bliže propisana sadržina ugovora o kreditu, niti su propisana prava i obaveze banke i klijenta, ali iz člana 42. proizlazi da se na ugovor zaključen između banke i klijenta primenjuju opšti uslovi poslovanja banke, koje je banka dužna da istakne u svojim prostorijama na vidnom mestu najmanje 15 dana pre njihove primene. Odredbom člana 42. i 43. istog zakona propisano je da Narodna banka Srbije može propisati jedinstveni način obračuna i objavljivanja troškova, kamata i naknada bankarskih usluga i to naročito po osnovu depozita i drugih kreditnih poslova.

Saglasno navedenom, zakonom nije isključeno pravo banke na naplatu troškova i naknada bankarskih usluga po osnovu kreditnih poslova, a ovlašćenje ugovorača da predvide različite uslove davanja kredita koji proističe iz načela slobode ugovoranja uključuje i mogućnost da se ugovori obaveza korisnika kredita da banci naknadi troškove kredita. Stoga odredba ugovora o kreditu kojom se korisnik kredita obavezuje da banci plati troškove kredita u principu nije protivna prinudnim propisima i kao takva ništava u smislu člana 103. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima.

Zakon o zaštiti korisnika finansijskih usluga („Sl. glasnik RS“, br. 36/11 i 139/14), u članu 9. stav 3. propisuje da opšti uslovi poslovanja obuhvataju akte kojima se utvrđuju naknade i drugi troškovi koje davalac finansijskih usluga naplaćuje korisnicima. Ovaj zakon na više mesta reguliše pitanje troškova kredita koji padaju na teret korisnika ali ne može biti materijalnopravni osnov za odlučivanje u predmetu o kreditu jer se ne može retrokativno primenjivati na ugovore koji su zaključeni pre njegovog stupanja na snagu. Ovaj zakon stupio je na snagu osmog dana od dana objavljivanja u Službenom glasniku (04.06.2011. godine) a njegova primena otpočela je po isteku šest meseci od dana njegovog stupanja na snagu (05.12.2011. godine), osim odredbe člana 38. stav 5. koja se primenjuje od 01.01.2012. godine.

Takođe po oceni Vrhovnog kasacionog suda odredbe o naknadi troškova kredita ne mogu se podvesti ni pod jedan slučaj nepravičnih ugovornih odredaba koje su nabrojane u članu 44. i 45. Zakona o zaštiti potrošača („Službeni glasnik RS“ br.73/10), koji se smatraju ništavim jer imaju za posledicu značajnu nesrazmeru u pravima i obavezama ugovornih strana na štetu potrošača.

Ugovorom o kreditu korisnik se obavezuje da banci plaća određenu naknadu za korišćenje njenog novca u vidu ugovorene kamate. U ugovoru o kreditu navode se nominalna i efektivna kamatna stopa, koja u smislu člana 19. stav 1. tačka 6. i 7. Zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga predstavljaju obavezne elemente ugovora o kreditu.

Nominalna kamatna stopa označava kamatnu stopu izraženu kao fiksni ili promenljivi procenat koji se na godišnjem nivou primenjuje na iznos povučenih kreditnih sredstava (član 2. tačka 10), a godišnja efektivna kamatna stopa iskazuje ukupne troškove kredita i drugih finansijskih usluga koje plaća odnosno prima korisnik tih usluga, pri čemu su ti troškovi izraženi kao procenat ukupnog iznosa ovih usluga na godišnjem nivou (član 2. tačka 21).

Odlukom o jedinstvenom načinu obračuna i objavljivanja efektivne kamatne stope na depozite i kredite, Narodna banka Srbije od 30.06.2006. godine („Sl. glasnik RS“, br.57/06 a koja je stupila na snagu 01.10.2006. godine), propisala je jedinstveni obračun objavljivanja troškova kamata i naknada bankarskih usluga po osnovu depozitnih kreditnih poslova (efektivna kamatna stopa) kao i bližih uslova i načina obaveštavanja klijenta banke. Jedinstveni način obračuna i objavljivanja efektivne kamatne stope banka primenjuje u postupku obavljanja depozitnih i kreditnih poslova iz člana 4. Zakona o bankama. Efektivna kamatna stopa iskazuje se u procentima i važi od dana obračuna. Tačkom 5. navedene odluke je predviđeno da ponuda banke koja se odnosi na depozite koje banka prima odnosno kredite koje odobrava treba da jasno i nedvosmisleno sadrži sledeće podatke: 1) podatke koji se uključuju u obračun efektivne kamatne stope i to visinu nominalne kamatne stope na depozit odnosno kredit, iznos naknade i troškova koje banka obračunava klijentu u postupku polaganja depozita odnosno odobravanja kredita, iznos naknade i troškova koji su poznati na dan obračuna i koje banka obračunava klijentu u toku realizacije ugovora o depozitu odnosno kreditu; 2) podatke koji se ne uključuju u obračun efektivne kamatne stope i to: kriterijume za revaloziraciju i indeksiranje depozita odnosno kredita, podatak o stranoj valuti kojem se kredit indeksira ili drugi kriterijumi za revalorizaciju i indeksiranje depozita odnosno kredita, troškovi koji nisu poznati na dan obračuna a mogu nastati u toku realiczije ugovora o depozitu odnosno kreditu, troškove procene vrednosti nepokretnosti i pokretnih stvari, premije osiguranja i druge naknade u vezi sa sredstvima obezbeđenja kredita, troškove upisa u registar kod nadležnog organa, troškove pribavljanja izvoda iz zemljišnih knjiga, troškove pribavljanja uverenja potvrda, dozvola i rešenja nadležnih organa, troškove kreditnog biroa i druge. Ovi podaci iz tačke 1. treba da budu navedeni i iskazani u ponudi tog stava, tako da klijent nijednog trenutka ne bude doveden u zabludu što se tiče bilo kog elementa tih podataka. Podatke iz stava 1. ove tačke banka dostavlja klijentima na način propisan uputstvom iz tačke 11. odluke. Pri zaključivanju ugovora o kreditu banka na osnovu tačke 7. stav 2. odluke uz ugovor uručuje klijentu jedan primerak plana otplate kredita i pregled bitnih elemenata kredita koji sadrži podatke koji se uključuju u obračun efektivne kamatne stope kao i one koji se ne uključuju u taj obračun. Podaci koji se uključuju u obračun efektivne kamatne stope su iznos kredita, period otplate, nominalna kamatna stopa, efektivna kamatna stopa, ukupan iznos kamate koja se plaća u toku korišćenja kredita, ukupan iznos drugih troškova koje klijent treba da plati u toku korišćenja kredita i iznos otplatne rate dok se u obračun efektivne kamatne stope ne uključuju podaci iz tačke 5. stav 1. odredaba ove odluke.

Na osnovu izloženih i citiranih tačaka odluke može se zaključiti da postoje četiri vrste troškova bankarskog kredita i to: troškovi koje banka obračunava klijentu u postupku odobravanja kredita, troškovi koji su poznati na dan obračuna i koje banka obračunava klijentu u toku realizacije ugovora, troškovi koji nisu poznati na dan obračuna a mogu nastati u toku realizacije ugovora i ostali troškovi navedeni u tački 5. stav 1. odredba pod 2. alineja 3. odluke (troškovi procene vrednosti nepokretnosti i pokretnih stvari, premije osiguranja ili druge naknade u vezi sa sredstvima obezbeđenja kredita, troškovi upisa u registar kod nadležnog organa, troškovi pribavljanja izvoda iz zemljišnih knjiga, pribavljanje uverenja, potvrda, dozvola i rešenja nadležnih organa, troškovi kreditnog biroa i drugi troškovi). Prve dve vrste troškova ulaze u obračun efektivne kamatne stope dok se druge dve vrste troškova ne uključuju u obračun efektivne kamatne stope već se iskazuju samostalno.

Iz izloženog proizlazi da efektivna kamatna stopa u sebi sadrži naknade i troškove koji su nastali prilikom odobravanja kredita i koji će nastati u toku realizacije ugovora o kreditu a koji su poznati prilikom njegovog obračuna. S obzirom na to da troškovi obrade kredita nastaju prilikom odobravanja kredita, a da su troškovi puštanja kredita u tečaj poznati na dan obračuna kredita, ti troškovi moraju biti uključeni u obračun efektivne kamatne stope i mogu biti naplaćeni samo kroz obračun efektivne kamatne stope.

Ugovaranje troškova kredita koji se uključuju u efektivnu kamatnu stopu iz tačke 5. stav 1. odredba pod 1. u procentualnom iznosu od glavnice nije zabranjeno. Mogućnost procentualnog obračunavanja troškova ima osnova u tome što se radi o troškovima koji ulaze u obračun efektivne kamatne stope koja se takođe obračunava u procentima. Ali bez obzira na to da li su troškovi iskazani u procentu ili fiksnom iznosu ili kombinacijom tih metoda, banka je dužna da podatke o troškovima navede u ponudi tako da klijent nijednog trenutka ne bude u zabludi o kojim troškovima je reč. Sud u svakom konkretnom slučaju mora ispitati da li je prilikom zaključenja ugovora o kreditu bio ispunjen uslov propisan tačkom 5. stav 2. Odluke o jedinstvenom načinu obračuna i objavljivanja efektivne kamatne stope na depozite i kredite.

Polazeći od navedenog Vrhovni kasacioni sud je ocenio da u konkretnom slučaju prilikom zaključenja ugovora o kreditu nnje bio ispunjen uslov propisan citiranom tačkom 5. stav 2. Odluke Narodne banke Srbije, jer iz sporne odredbe ugovora o kreditu proizlazi da su troškovi obrade kreditnog zahteva iskazani u fiksnom iznosu, ali da tužena, iako je to bila dužna da učini, bliže podatke o troškovima obrade kredita nije navela u ponudi jasno i nedvosmisleno tako da tužilac nijednog trenutka ne bude u zabludi o kojim troškovima je reč, zbog čega je tužbeni zahtev osnovan, kako je to pravilno zaključio prvostepeni sud.

Iz navedenih razloga, primenom člana 416. stav 1. ZPP Vrhovni kasacioni sud je stavom drugim izreke preinačio drugostepenu presudu, tako što je odbio, kao neosnovanu, žalbu tužene i potvrdio prvostepenu presudu.

Tužiocu koji je uspeo u postupku po reviziji, saglasno odredbama čl. 153, 154. i 163. ZPP pripada pravo na naknadu troškova revizijskog postupka i to za sastav revizije u traženom i opredeljenom iznosu od 12.000,00 dinara, prema važećoj Tarifi o nagradama i naknadama troškova za rad advokata, zbog čega je primenom člana 165. ZPP doneta odluka kao u stavu trećem izreke.

Tuženoj ne pripada pravo na naknadu troškova revizijskog postupka, jer sastav odgovora na reviziju nije bila nužna radnja za odlučivanje u revizijskom postupku, zbog čega je primenom člana 165. ZPP odlučeno kao u stavu četvrtom izreke.

Predsednik veća-sudija

Božidar Vujičić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić