U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Zvezdane Lutovac, predsednika veća, Jelene Borovac i Dragane Marinković, članova veća, u parnici tužioca-protivtuženog AA iz ..., protiv tužene-protivtužilje BB iz ..., čiji je punomoćnik Dušan Dubajić, advokat iz ..., radi vršenja roditeljskog prava i supružničkog izdržavanja, odlučujući o reviziji tužene-protivtužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž2 40/20 od 12.02.2020. godine, u sednici održanoj dana 18.11.2020. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužene-protivtužilje izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž2 40/20 od 12.02.2020. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Novom Sadu P2 961/18 od 25.09.2019. godine, razveden je brak parničnih stranaka zaključen 28.12.1991.godine, u .... Zajedničko dete parničnih stranaka mlt. VV, rođena ... godine, poverena je na samostalno vršenje roditeljskog prava ocu AA i određeno je prebivalište deteta na adresi prebivališta oca. Obavezana je tužena-protivtužilja kao majka da na ime svog doprinosa za izdržavanje maloletnog deteta plaća mesečno iznos od 5.000,00 dinara, na način bliže opisan u tom delu izreke. Odbijen je protivtužbeni zahtev tužene- protivtužilje kojim je tražila da se zajedničko maloletno dete VV poveri njoj-majci na samostalno vršenje roditeljskog prava, da se otac obaveže da počev od dana podnošenja protivtužbe pa ubuduće dok za to postoje zakonski uslovi plaća na ime svog doprinosa za izdržavanje maloletnog deteta mesečno 15.000,00 dinara na način bliže opisan u izreci i da se uredi način održavanja ličnih odnosa deteta sa ocem na način bliže opisan u izreci. Odbijen je protivtužbeni zahtev tužene- protivtužilje kojim je tražila da se obaveže tužilac-protivtuženi AA da doprinosi izdržavanju tužene-protivtužilje BB1 u iznosu od 10.000,00 dinara i na način bliže opisan u izreci. Odlučeno je da svaka stranka snosi svoje troškove postupka.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž2 40/20 od 12.02.2020. godine,stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužene-protivtužilje i potvrđena prvostepena presuda u pobijenom delu odluke o samostalnom vršenju roditeljskog prava, doprinosu majke za izdržavanje maloletnog deteta i o protivtužbenom zahtevu za supružničko izdržavanje. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tužene-protivtužilje za naknadu troškvoa drugostepenog postupka.

Protiv pravnosnažne drugostepene presude tužena-protivtužilja je blagovremeno izjavila reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postpuka i pogrešne primene materijalnog prava.

Tužilac protivtuženi je lično podneo odgovor na reviziju.

Ispitujući pravilnost drugostepene presude u smislu člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 72/11 ... 55/14) u vezi člana 208. Porodičnog zakona, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije osnovana.

U postupku pred nižestepenim sudovima nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti. Nema značaja navod revizije o bitnoj povredi iz člana 374. stav 2. tačka 12. ZPP jer ona ne predstavlja dozvoljen revizijski razlog. Takođe, neosnovani su revizijski navodi da je drugostepeni sud učinio bitnu povredu iz člana 374. stav 1. u vezi člana 8. ZPP, s`obzirom na to da je činjenično stanje ono koje je utvrđeno u prvostepenoj presudi.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, parnične stranke su zaključile brak 28.12.1991. godine u kome su rođena zajednička deca GG (rođen ... godine), DD (rođena ... godine) i maloletna VV (rođena ... godine). Zajednica života stranaka je prestala. Tužilac je stupio u emotivnu vezu sa ĐĐ iz koje je rođena mlt. EE ... godine, koja je poverena ocu na samostalno vršenje roditeljskog prava nakon što je majka otišla u ... da radi. Parnične stranke žive u odvojenim etažama kuće koja je stečena za vreme trajanja braka i vode zasebna domaćinstva. Maloletna VV spava, uči i hrani se u delu gde živi majka, ali vreme provodi kod oba roditelja. Režijske troškove za kuću u mesečnom iznosu od 16.000,00 do 17.000,00 dinara u celosti snosi tužilac- protivtuženi. Tužilac (rođen ... godine) zaposlen je u privatnoj firmi gde kao ... mesečno ostvaruje zaradu od oko 27.000,00 do 30.000,00 dinara, s tim što povremenim radom u oblasti kompjutera ostvari dodatni mesečni prihod od oko 100 evra. Tužilja- protivtužena (rođena ....godine) završila je ... fakultet, po zanimanju je profesor ... . U struci je bila radno angažovana poslednji put 1993. godine. Povremeno se kraće angažovala na poslovima čuvanja dece, do oboljevanja od karcinoma dojke ... godine. U izdržavanju joj pomaže majka koja joj daje polovinu mesečnog iznosa svoje penzije, što iznosi mesečno 20.000,00 dinara. Mal. VV pohađa ... razred gimnazije, a njene potrebe je sud procenio na iznos od 15.000,00 dinara. Prema nalazu i mišljenju Centra za socijalni rad Grada Novog Sada nema smetnji da se uvaži želja mal. VV da bude poverena ocu na dalje samostalno vršenje roditeljskog prava. Veštačenjem je utvrđeno da je tužena-protivtužilja i pored umanjenja radne sposobnosti u stanju da preostalim procentom radne sposobnosti dodatnim angažovanjem pronađe način da ostvari prihod kako bi doprinela izdržavanju maloletnog deteta, kao i da obezbedi dovoljno sredstava za svoje potrebe. Tužena-protivtužilja nije zaposlena, nalazi se na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje- NSZ. Sud nije odlučivao o modelu viđanja majke sa mal. VV s`obzirom na to da je rođena ... godine i činjenice da parnične stranke žive u istoj kući, a imajući u vidu mišljenje Centra za socijalni rad Novi Sad.

Kod utvrđenog činjeničnog stanja pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo kada su zaključili da je u najboljem interesu maloletnog deteta da otac (tužilac-protivtuženi) samostalno vrši roditeljsko pravo a da majka (tužilja- protivtužena) doprinosi izdržavanju maloletnog deteta iznosom od 5.000,00 dinara mesečno. Pravilno je odbijen i zahtev tužene-protivtužilje za supružničko izdržavanje.

Iz odredbi člana 3. Konvencije o pravima deteta i članova 6. i 266. stav 1. Porodičnog zakona, proizilazi da je u sporu za vršenje, odnosno lišenje roditeljskog prava, sud uvek dužan da se rukovodi najboljim interesom deteta. U konkretnom slučaju, pravilno su primenjene navedene zakonske odredbe, u situaciji kada je bračna zajednica parničnih stranaka prekinuta, kao i odredba člana 77.stav 3. Porodičnog zakona (PZ), kada je određeno da će roditeljsko pravo nad maloletnim zajedničkim detetom parničnih stranaka vršiti otac – tužilac. Prilikom donošenja ove odluke sud je postupio u smislu člana 270. Porodičnog zakona (PZ) koji nalaže da je pre nego što donese odluku o zaštiti prava deteta ili o vršenju odnosno lišenju roditeljskog prava, sud dužan da zatraži nalaz i stručno mišljenje organa starateljstva, porodničnog savetovališta ili druge ustanove specijalizovne za posredovanje u porodičnim odnosima.

Imajući u vidu citiranu zakonsku odredbu, kao i činjenicu da sud ne raspolaže stručnim znanjem koje je potrebno da bi se razjasnile i utvrdile sve činjenice od značaja za odluku o poveravanju maloletnog deteta jednom od roditelja, sud je ispravno postupio kada je radi utvrđivanja tih okolnosti zatražio mišljenje Centra za socijalni rad Novi Sad. S toga su bez uticaja navodi revizije kojima se ukazuje na bitne povrede odredaba postupka iz člana 374. stav 1. ZPP u vezi člana 271.ZPP, imajući u vidu da je sud postupio u smislu člana 270. PZ., a tužena- protivtužilja nije dovela u sumnju stručnost sačinjenog izveštaja u delu koji se tiče podobnosti i roditeljskih kapaciteta oca za samostalno vršenje roditeljskog prava. Nije bilo potrebe za izvođenjem dokaza od strane sudskog veštaka psihologa, jer je sud doneo odluku na osnovu mišljenja Centra za socijalni rad, koji je svoje stručno mišljenje dao u skladu sa pravilima struke.

Suprotno navodima revizije u pogledu odluke o vršenju roditeljskog prava, pravilno je primenjeno materijalno prava, jer je su ocenjeni svi izvedeni dokazi, a pre svega izveštaj Centra za socijalni rad iz koga se jasno zaključuje da je maloletnom detetu omogućeno da izrazi mišljenje (u skladu sa godinama i zrelošću deteta) sa kojim roditeljem želi da živi, pa nije bilo potrebe da sud ponovo utvrđuje mišljenje deteta koje je navršilo ... godinu života (s obzirom na procenu da je dete sposobno da to mišljenje izrazi) koje je sud pravilno uvažio shodno odredbi člana 60. stav 4. PZ. Najbolji interes deteta (266. PZ) je pravni standard koji se ceni prema okolnostima svakog konkretnog slučaja, a zaštita interesa deteta je odlučujuća okolnost koja se ceni prilikom donošenja odluke o poveravanju maloletnog deteta jednom od roditelja da vrši roditeljsko pravo.

Kako zajedničko maloletno dete parničnih stranaka VV (rođena ...godine) vreme provodi kod oba roditelja, jer parnične stranke žive u istoj kući (ali vode odvojena domaćinstva), to sud nije odlučivao o modelu viđanja majke sa mal. VV shodno članu 61. stav 4 PZ. Imajući u vidu utvrđene činjenice da se mlt. VV u sredini u kojoj živi sa ocem oseća zaštićeno i sigurno, da ostvaruje pozitivne obrazovne rezultate, da otac ima pozitivan emotivni, vaspitni, socijalni i razvojni uticaj na nju, da poseduje odgovarajuće roditeljske kapacitete da prepozna i da na zadovoljavajući način reaguje na potrebe maloletnog deteta, da je mlt. VV urednog intelektualnog i emocionalnog razvoja pri čemu je opservacijom ustanovljena veća privrženost ocu ovde tužiocu-protvituženom, Vrhovni kasacioni sud nalazi da je pravilan zaključak nižestepenih sudova da je u najboljem interesu maloletnog deteta VV da se o njoj stara otac i da on vrši samostalno roditeljsko pravo. Uostalom, ova odluka je podložna izmeni ukoliko prestane da bude u interesu deteta, ili ukoliko druge okolnosti nalažu potrebu izmene postojeće odluke.

Pravilno su procenjene i mesečne potrebe deteta i tužena-protivtužilja obavezana da doprinosi njenom izdržavanju na osnovu člana 154. stav 1. i 160. do 162. PZ, Dosuđenim iznosom izdržavanja obezbeđuje se podmirivanje potreba maloletnog deteta stranaka i osigurava isti standard koji imaju njeni roditelji, pri čemu egzistencija tužene-protivtužilje nije ugrožena, dok će ostala sredstva potrebna za izdržavanje deteta obezbediti otac, ne samo novcem, nego i staranjem o detetu.

Pravilnost ocene relevatnih okolnosti propisanih članom 160. Porodičnog zakona nije dovedena u sumnju revizijskim navodima tužene-protivtužilje da je visina obaveze za izdržavanje maloletnog deteta previsoko odmerena. Imajući u vidu okolnosti utvrđenog činjeničnog stanja, a pre svega pravilno utvrđene ukupne potrebe deteta, te materijalne mogućnosti roditelja, kao i da majka nema obavezu izdržavanja drugih lica, proizilazi da će dosuđenim iznosom uz doprinos drugog roditelja adekvatno biti zadovoljene procenjene potrebe deteta, a da pri tom egzistencija majke koja je po zakonu dužnik izdržavanja neće biti ugrožena, i po nalaženju ovog suda iznos od 5.000,00 dinara predstavlja minimalan iznos kojim je ona dužna da doprinosi izdržavanju svoga deteta. S tim u vezi ukazivanje u reviziji da je tuženoj- protivtužilji donošenjem ovakve presude ugrožena egzistencija nije ubedljivo i to u situaciji kada u toku postupka nije predložila, niti priložila, sudu dokaze na okolnost da je sprečena da se radno angažuje i ostvaruje prihode.

Takođe, po oceni ovog suda, pravilno je primnjeno materijalno pravo-odredba člana 151. PZ, kada je ocenjeno da, u konkretnom slučaju, nisu ispunjeni zakonski uslovi za određivanje supružanskog izdržavanja.

Prema Porodičnom zakonu supružnik koji nema dovoljno sredstava za izdržavanje, a nesposoban je za rad ili je nezaposlen ima pravo na izdržavanje drugog supružnika srazmerno njegovim mogućnostima (član 151. stav 1). Nema pravo na izdržavanje supružnik ako bi prihvatanje njegovog zahteva za izdržavanje predstavljalo očiglednu nepravdu za drugog supružnika (član 151. stav 3).

U situaciji kada tužilac-protivtuženi snosi u celosti režijske troškove za kuću u kojoj živi i tužena-protivtužilja, finansijski je pomaže majka, a njena nesposobnost za rad nije utvrđena, obavezivanje tužioca-protivtuženog na plaćanje supružanskog izdržavanja bi predstavljalo očiglednu nepravdu za njega. Naime, bez obzira što je prijavljena na evidenciju lica koja traže zaposlenje i što je operisana od maligne bolesti, tužena-protivtužilja je u mogućnosti da se radno angažuje (upravo zbog vrste zanimanja za koje je obučena - profesor istorije, kao i da obavlja lak fizički rad), te da na taj način ostvari potrebne prihode za zadovoljenje svojih potreba. Kako postoje okolnosti iz člana 151. stav 3. PZ koje isključuju pravo na izdržavanje neobezbeđenog razvedenog supružnika, tužilac-protivtuženi nije dužan da doprinosi izdržavanju tužene-protivtužilje, iz kojih razloga se neosnovano revizijom ukazuje na pogrešnu primenu materijalnog prava.

Ostalim navodima revizije osporava se utvrđeno činjenično stanje i ocena izvedenih dokaza, zbog čega se revizija ne može izjaviti prema članu 407. stav 2. ZPP.

Na osnovu člana 414. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Zvezdana Lutovac, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić