.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 4038/2021
10.09.2021. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Biserke Živanović, predsednika veća, Spomenke Zarić, Vesne Subić, Dobrile Strajina i Katarine Manojlović Andrić, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Anđelko Ležajić, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije, Ministarstva pravde i državne uprave, koju zastupa Državno pravobranilaštvo, Beograd, radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 2643/20 od 21.09.2020. godine, na sednici održanoj 10.09.2021. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 2643/20 od 21.09.2020. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 2643/20 od 21.09.2020. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P 6074/18 od 24.12.2019. godine, stavom prvim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev kojim je traženo da sud obaveže tuženu da tužiocu na ime naknade nematerijalne štete zbog pretrpljenih duševnih bolova usled povrede slobode i prava ličnosti neosnovanim lišenjem slobode, isplati iznos od 570.000,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 24.12.2019. godine, kao dana presuđenja do isplate. Stavom drugim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev kojim je traženo da sud obaveže tuženu da tužiocu na ime naknade materijalne štete isplati iznos od 23.053,63 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 20.08.2014. godine pa do isplate na ime izgubljene dobiti, iznos od 172.088,88 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 20.08.2014. godine pa do isplate na ime izgubljene zarade, iznos od 70.089,74 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 24.10.2016. godine do isplate na ime poreza i doprinosa Fondu PIO Republike Srpske, iznos od 64.017,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 20.08.2014. godine do isplate na ime izgubljenih dnevnica i iznos od 3.660,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 20.08.2014. godine do isplate na ime troškova prevoza. Stavom trećim izreke, obavezan je tužilac da tuženoj na ime troškova postupka isplati iznos od 46.500,00 dinara.
Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 2643/20 od 21.09.2020. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i potvrđena prvostepena presuda. Stavom drugim izreke, odbijen je kao neosnovan zahtev tužioca za naknadu troškova drugostepenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, s tim što je predložio da se revizija smatra izuzetno dozvoljenom, primenom člana 404. ZPP.
Prema odredbi člana 404. stav 1. ZPP („Službeni glasnik RS“ broj 72/11 i 55/14), posebna revizija se može izjaviti zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava. Prema stavu 2. istog člana, ispunjenost uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije Vrhovni kasacioni sud ceni u veću od pet sudija.
U konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. ZPP, jer se revizijom tužioca ne ukazuje da postoji potreba da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili da postoji potreba novog tumačenja prava ili neujednačena sudska praksa, niti se ukazuje na različite odluke o istom činjenično-pravnom osnovu, već se osporava utvrđeno činjenično stanje, a odluke nižestepenih sudova o osnovanosti tužbenog zahteva zasnovane su na primeni odgovarajućih odredaba materijalnog prava, zbog čega je i odlučeno kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ broj 72/11 i 55/14), Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Odredbom člana 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužba radi naknade štete podneta je 20.08.2014. godine, vrednost predmeta spora pobijanog dela pravnosnažne presude označena u tužbi je 902.909,17 dinara.
Imajući u vidu da se radi o imovinskopravnom sporu u kome pobijana vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra prema srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, to je Vrhovni kasacioni sud našao da je revizija nedozvoljena.
Na osnovu člana 413. u vezi člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća - sudija
Biserka Živanović,s.r.
Za tačnost otpravka
upravitelj pisarnice
Marina Antonić
