Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 640/20 od 28.05.2020. godine žalba tužilje je odbijena a žalba tužene delimično usvojena, delimično odbijena pa je presuda Višeg suda u Novom Sadu P 1714/2018 od 10.12.2019. godine preinačena tako što je odbijen tužbeni zahtev za naknadu nematerijalne štete po osnovu pretrpljenih duševnih bolova zbog lišenja slobode oca tužilje preko iznosa od 800.000,00 dinara a do prvostepenom presudom dosuđenih 1.200.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 10.12.2019. godine do isplate. Potvrđena je u preostalom delu odluka o glavnoj stvari i troškovima postupka a odbijen zahtev stranaka za naknadu troškova žalbenog postupka.

Protiv pravnosnažne drugostepene odluke tužilja je blagovremeno izjavila reviziju zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pobijanu presudu na osnovu člana 408. i 403. stav 2. tačka 2. ZPP („Službeni glasnik RS“ 72/11 ... 18/20) Vrhovni kasacioni sud je našao da je tužiljina revizija delimično dozvoljena i osnovana dok je u preostalom delu nedozvoljena.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP na koju ovaj sud pazi po službenoj dužnosti a tužilja, iako se u reviziji poziva na bitne povrede parničnog postupka, ni na jednu konkretnu povredu postupka nije ukazala.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju tužilja je ćerka sada pokojnog BB koji je rođen .... godine u ... . Jugoslovensku vojsku odslužio u Nišu a kasnije u Beogradu sve do kapitulacije aprila 1941. godine, kada je zarobljen u Sarajevu i odveden u Nemački logor kod varošice Meten gde je boravio do decembra 1941. godine a nakon toga je pušten kući. U februaru 1942. godine odlazi na odsluženje kadrovskog roka u Domobranima gde je služio u Slavonskom Brodu 7 meseci. Tokom 1942. godine vršen je popis mađara koji su hteli da se presele u Vojvodinu te se iste godine on preselio u Bački Petrovac a zatim i Sirig gde dobija kuću i 8 jutara zemlje. Oktobra 1944. godine odlazi u Titel u radnički bataljon i tamo ostaje do februara 1945. godine. Nakon rata dolazi u Novi Sad, dobija posao u ... i tu se stalno nastanjuje. Tu je radio do 1949. kada je uhapšen, 6 meseci je proveo u zatvoru u Novom Sadu, podneta je krivična prijava, ali nikada nije osuđen niti je dobio bilo kakvu odluku. Krajem 1949. godine odveden je na Goli otok gde je boravio do 1951. godine i od tada do povratka kući nije imao nikakav kontakt sa porodicom. Razboleo se 1959. godine od multipleksskleroze, a preminuo je u Novom Sadu 27.08.1979. godine. Tužilja je rođena .... godine u ... i u vreme lišenja slobode oca imala je ... godine. Živela je sa ocem, majkom i dva brata do lišenja slobode njenog oca od odlaska oca na Goli otok, porodica je teško živela, o njemu nisu imali informacije i smatrani su izdajnicima te ih nisu posećivali prijatelji i rođaci. Po povratku nakon otprilike 2 godine otac tužilje se zaposlio u ... kao ... s obzirom da je po zanimanju bio ... . Rešenjem Višeg suda u Novom Sadu Reh 108/2011 od 24.02.2012. godine tužiljin pokojni otac je rehabilitovan, te je utvrđeno da je pok. BB bio žrtva progona i nasilja iz političkih i ideoloških razloga. Tužilja je završila srednju ... školu, a 1975. godine se zaposlila u ... . U prve dve godine je radila kao ... a zatim sve do penzije kao samostalni referent u odeljenju za rešavanje šteta sa inostranim elementom. U tom odeljenju sve kolege su bili viši referenti sa završenom višom školom, a tužilja nikada nije napredovala u zvanju višeg referenta te je mišljenja da je to posledica boravka njenog oca na Golom otoku. Do očeve smrti živela je sa roditeljima i braćom u zajedničkom domaćinstvu, udala se 1966. godine, pa je i njen suprug došao da živi sa njima u stanu.

Tužilja u ovoj parnici po osnovu rehabilitacionog obeštećenja traži naknadu nematerijalne štete zbog duševnih bolova zbog lišenja slobode njenog oca i to u iznosu od 1.500.000,00 dinara a takođe traži i naknadu nematerijalne štete za duševne bolove zbog smrti oca u iznosu od 1.000.000,00 dinara kao i naknadu nematerijalne štete za duševne bolove za pretrpljeni strah u iznosu od 500.000,00 dinara. Prvostepeni sud nalazi da je osnovan tužiljin zahtev za naknadu nematerijalne štete zbog duševnih bolova usled lišenja slobode tužiljinog oca te joj je po tom osnovu dosudio 1.200.000,00 dinara dok je u preostalom delu smatrao da je zahtev neosnovan s tim što kada se radi o zahtevu za naknadu nematerijalne štete za duševne bolove zbog smrti oca i za pretrpljeni strah tužbeni zahtev je odbijen zbog toga što je prvostepeni sud našao da tužilja nije dokazala da je očeva smrt nastupila kao posledica lišenja slobode, odnosno boravka na Golom otoku. Drugostepeni sud je prihvatio pravni stav prvostepenog suda o osnovanosti zahteva za naknadu nematerijalne štete po osnovu duševnih patnji zbog lišenja slobode oca ali je u tom delu iznos dosuđene naknade sa 1.200.000,00 smanjio na 800.000,00 dinara dok je u preostalom delu potvrđena prvostepena presuda.

Zakon o rehabilitaciji („Službeni glasnik RS“ 92/2011) u članu 20. i 21. utvđuje prava rehabilitovanih lica odnosno prava drugih lica pri čemu u konkretnom slučaju tužilja spada u druga lica iz člana 21. Zakona. Licima iz člana 7. tačka 5. Zakona - u taj krug lica spada tužilja koja je rasla bez roditeljskog staranja s obzirom da joj je otac bio na Golom otoku odnosno uhapšen, Zakon priznaje pravo na rehabilitaciono obeštećenje shodno članu 26. st. 3. i 4. odnosno na ime naknade nematerijalne štete za duševne bolove zbog lišenja slobode kao i na ime naknade nematerijalne štete za duševne bolove zbog smrti rehabilitovanog lica. Iz navedenog proizilazi da kod činjenice da je tužilja imala ... godine u vreme kada joj je otac lišen slobode pravilno nalaze nižestepeni sudovi da joj pripada naknada nematerijalne štete zbog duševnih bolova usled lišenja slobode njenog oca. U tom delu, s obzirom da je drugostepeni sud preinačio prvostepenu odluku i smanjio iznos koji je dosuđen prvostepenom presudom, revizija je dozvoljena po članu 403. stav 2. tačka 2. ZPP. Po mišljenju ovog suda prilikom odlučivanja o visini naknade koja pripada tužilji po navedenom osnovu drugostepeni sud nije pravilno primenio odredbe člana 200. ZOO kojima je propisano da će sud prilikom odlučivanja o zahtevu za naknadu nematerijalne štete kao i o visini njene naknade voditi računa o značaju povređenog dobra i cilju kome služi ta naknada ali i o tome da se njome ne pogoduje težnjama koje nisu spojive sa njenom prirodom i društvenom svrhom. Imajući u vidu godine starosti tužilje, uslove u kojima su živeli, zatim okolnosti pod kojima je došlo do lišenja slobode njenog oca kao i vreme koje je tužilja provela bez roditeljskog staranja oca, po mišljenju ovog suda pravilno je prvostepeni sud odmerio iznos naknade štete po navedenom osnovu te je u tom smislu i odlučeno kao u stavu jedan izreke odnosno preinačena je drugostepena presuda i prihvaćen iznos koji je dosudio prvostepeni sud po navedenom osnovu, sve shodno članu 416. stav 1. ZPP.

S obzirom da je odredbom člana 403. stav 2. ZPP propisano da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost iznosa od 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe preostali iznosi koji se revizijom spore su ispod navedenog zakonskog cenzusa te u tom delu revizija nije dozvoljena, pa je zbog toga i odbačena stavom dva izreke ove presude a na osnovu člana 413. ZPP. Ovaj sud je imao u vidu da je tužilac u reviziji ukazao na različitu sudsku praksu oko iznosa štete, ali to nije dovoljno da bi se moglo govoriti o izuzetnoj reviziji iz člana 404. ZPP.

Tužilac je sa revizijom delimično uspeo pa mu je od traženih 90.000,00 dinara za pisanje revizije po AT srazmerno uspehu priznato 50% na osnovu člana 153. stav 2. i člana 154. stav 1. ZPP.

Predsednik veća - sudija

Božidar Vujičić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić